Uskoro u prodaji

„Kritika američkog sna i duboko promišljanje o tamnoj strani uspeha.“ – Džona Raskin

Poče da poredi sebe sa studentima. Postade svestan mišićavog mehanizma svog tela i oseti da je telesno iznad njih. Ali njihove glave su pune znanja koje im omogućava da govore njenim jezikom. Oni su studirali o životu iz knjiga, dok je on bio zauzet proživljavanjem života.

Martin Idn je mlad mornar koji slučajno upoznaje devojku iz ugledne građanske porodice. Opčinjen njome, ali i svetom visokog obrazovanja i književnosti koji mu se iznenada otvara, odlučuje da promeni sopstvenu sudbinu. U godinama koje slede neumorno uči, piše i bori se protiv siromaštva, odbijanja i predrasuda, verujući da će ga književni uspeh dovesti do ljubavi i ispunjenog života.

Ali kada se konačno izbori za mesto o kojem je oduvek sanjao, Martin shvata da ga ono ne može usrećiti...

Jedan od najznačajnijih romana Džeka Londona, Martin Idn, istovremeno je uzbudljiva priča o ljubavi i ambiciji, snažna kritika klasnih podela u društvu i potresno promišljanje o ljudskoj usamljenosti.

„London je imao nešto od proleterskog Bajrona: vanbračno rođen, lep, neobuzdano romantičan, oblikovao je sebe kao buntovnika i revolucionara. Bio je oličenje prerano sagorelog genija koga su preterivanja u životu o kojima je pisao oterala u smrt već sa četrdeset godina. A kako je samo umeo da piše! Čitati ga znači susresti se sa zveri i sa čovekom, i taj susret ostaje neodoljivo privlačan.“
– Wall Street Journal

„Čitao sam i iznova čitao Molijera i voleo ga još od detinjstva“, zapisao je Bulgakov.

„Imao je veliki uticaj na moje formiranje kao pisca. Privukla me je ličnost tog učitelja mnogih generacija dramskih pisaca – komičara na sceni, ali neuspešnog, melanholičnog i tragičnog čoveka u privatnom životu.“

Bežeći od muka koje mu je donosilo njegovo vreme i okruženje, Bulgakov će u toku šest godina, između 1929. i 1936. godine, pripremiti četiri različita dela koja su povezana sa imenom francuskog komediografa: biografski roman Život gospodina de Molijera, i njegova drama Bratstvo licemera ili Molijer i Maloumni Žurden i prevod na ruski Molijerove drame Tvrdica.

U ovo izdanje uključeni su Bulgakovljeva biografska knjiga Život gospodina De Molijera i njegova drama Bratstvo licemera ili Molijer koji predstavljaju svojevrstan omaž životu i delima besmrtnog francuskog stvaraoca iz XVII veka, prikazan iz ugla jednog od najznačajnijih pisaca XX veka.

Jedan od sinova se budi kao bubetina i shvata da se ništa nije promenilo. Drugi prima očevu presudu i odlazi da je izvrši – bez pitanja. Treći je proteran pre nego što je stigao da postane čovek.

Za života je Franc Kafka planirao da objavi knjigu pod naslovom Sinovi, koja je trebalo da sadrži tri povesti: Ložač, Preobražaj i Presuda. Ta tri prozna dela, na svoj način, predstavljaju jezgro Kafkine pripovedačke umetnosti. U njima tinja ista strahota: da ljubav oca prema sinu i očeva kazna možda nisu suprotnosti, već jedno te isto lice. Da su vrata koja izgledaju da su otvorena zapravo odavno zamandaljena iznutra. Da sin ne traži izlaz – jer ne zna da li na njega ima pravo.

Ovo nisu kafkijanski lavirinti birokratije. Ovo je nešto starije, tiše i bolnije – ovo je lavirint krvi i prezimena, lavirint koji ne grade sistemi nego oni koji nas vole.

Čitati Sinove znači prepoznati sopstveni nemir u tuđem – i suočiti se s pitanjem na koje ne postoji odgovor: kako tražiti oproštaj kad ti nikad nije rečeno u čemu se sastoji tvoja krivica?