Svaka je pesma Mensura Ćatića roman nabijen dramom, nežnošću, ljubavlju, strašću, bolom, nevericom i neizrecivom tugom. Roman o dobrim ljudima u zlim vremenima. O umiranju i o životu nakon umiranja, jer laž je da svi umiremo samo po jednom. Taj poslednji put je najlakši. Mensur ne piše romane, jer kako napisati toliko romana, trebalo bi ti sto života za to. A opet, kako ne napisati ono što vidiš? Jer, reći ću vam nešto što ne znam je li tako, ali verujem da jeste: ništa Mensur u svojim knjigama, pa ni u ovoj koja je pred vama, nije izmislio. Nema se tu šta izmišljati, možda samo malo domaštati. Možda samo malo lepše to reći nego što bi-smo ti ili ja rekli. Život je dovoljno veliki i težak i lep i tužan i zao i dobar. I sve su te priče i pesme i romani njegovi, a Mensur ima oko da vidi i dušu da ga zaboli i ume sve to da u pesmu stavi. Još kako ume. Mensur Ćatić je pesnik izuzetne emotivnosti i osebujnog stila. Moglo bi se reći da je on u neku ruku, bogatstvom jezika i neočekivanih metafora, te nesvakidašnjom toplinom i univerzalnim moralnim vrednostima, nastavljač velikih stvaralaca sa tog područja, kao što su Selimović, Dizdar, Džumhur ili Sidran…
| Karakteristika |
Iznos |
| Kategorija |
POEZIJA
|
| Autor |
Mensur Ćatić
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
PRESING |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Strana | 252 |
| Format | 21x14,8 |
| Godina | 2022 |
