Kroz poetske i prozne zapise knjige „Ugao i kiša“, Bogdan Delić se poigrava sa valerima percepcije bića koje o svetu svedoči iz svoje ogoljene unutrašnjosti, tako što prepoznaje njegove slike kao sekvence. Kroz anatomiju trenutaka, u kojima sopstvo precizno definiše svoju interakciju sa spoljnim svetom, jasnom porukom - svet je ono što vidim.
O čemu onda svedoči ovaj glas iz orbite? Specifični gramatički oblici i forme naglašavaju nadirući determinizam iz sveta teskobe: „Potištimo se potišteno“, jer ovaj svet je zatvor, smatra Delić. U takvom svetu naši životi su najčešće paradoksalni, a pisac ih vidi sapete u radijusu besmislenih i sumornih izbora, između „živeti“, a da se to ne primeti ili „brisati trag i ne znajući čiji je“.
Pošto je sve upitno, objektiv mozga zumira i prepoznaje samo ono što pojedinac vidi, dok na kraju ostaje jedino skepsa. I kada odgovor izostane, ili je on kao u istoimenoj Delićevoj priči odričan, moramo uvek iznova postavljati pitanje, pa čak i tada, kada nam se odjek njegovog odbijanja „lupa o glavu“, izričit je pisac koloritne refleksije i nepredvidljivog, sineastičkog kauzaliteta. Semiozika ovog pesništva, pobuna je protiv života“ u blindiranim, hermetički zatvorenim kućama „u kojima nečujno“ umiremo. Te kuće su naše duše.
| Karakteristika |
Vrednost |
| Kategorija |
POEZIJA
|
| Autor |
Bogdan Delić
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
PARTENON |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Tvrd |
| Godina | 2023 |
| Format | 17 |
| Strana | 81 |
.png){kind=logo}
