ŽIVI I DALJE, STVORE Antologija sovjetske i ruske socijalne i angažovane poezije

Ova antologija prati period koji nastaje s krajem Srebrnog veka ruske poezije (oličenog u Pasternaku, Mandeljštamu, Ahmatovoj) i traje preko sovjetske epohe sve do današnjih dana. Njen fokus je na pesnicima Bronzanog veka (Igor Holjin, Jan ali prati i rad naslednika koji su i te kako dostojni slavnih prethodnika. Antologija uzima polazište da je ruska avangarda u jednom trenutku postala glavni neprijatelj kulturne politike režima SSSR-a i da od nje uskoro nije ostalo gotovo ništa. Nije se, međutim, oštrica režima stuštila samo ka avangardi, ona je ogromnom opričničkom metlom počistila sve koji su imali ikakav pojam o samostalnosti i slobodi koja nije bila deo ideološkog marksističkog promišljanja. Od tada u mraku sovjetskog andergraunda stvaraju pisci čije su poetike međusobno potpuno različite: od jurodivih, preko satiričara, sve do pesnika egzistencijalne patnje. Ta mnogostrukost izraza izrodiće jedan od najblistavijih poetskih perioda Rusije, zemlje u kojoj pesnika ima koliko stanovnika neke manje evropske države. To je zemlja u kojoj izgovorena ili napisana reč ima svoju težinu. Stoga se oštrica kritike nastale u umetničkom promišljanju socijalno angažovanih pesnika često okretala ka sovjetskoj vlasti uprkos svesti o represivnom odgovoru koji će neumitno uslediti.