Siniša Puač (1975, Sremska Mitrovica) spada u red onih autora za koje vam je žao što ih niste otkrili ranijel. Prozaista i pesnik, erudita i pedagog, Puač je otišao hrabro tamo gde je malo ko mogao a da pritom ne ispadne „prvoloptaš“ – u polje autoironije i satire. No, autor se u tom polju oseća kao kod svoje kuće, od uvodne poeme autobiografskog karaktera do poslednjeg stiha završne pesme koji glasi: Ça plane pour Moi koja je omaž novotalasnoj grupi Plastic Bertrand . Oslanjajući se, nadrealistički, na neometani tok misli i slobodne asocijacije te rušeći formu stiha i ubacujući u njega, po potrebi, i Dejvida Bouvija i Novaka Đokovića i Vladu Divljana i mnoge druge znane i neznane, Puač poentira, na oštar ali i human način, storiju današnjeg vremena koje je predstavljeno kao velika post- postmoderna ludnica. Igrajući između humorističnog i unespokojavajućeg, pesnik stvara specifičnu sliku koju ne mogu ignorisati ni akademci niti alternativci.
| Karakteristika |
Vrednost |
| Kategorija |
POEZIJA
|
| Autor |
Siniša Puač
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
PRESING |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Godina | 2024 |
| Format | 14,8x21 |
| Strana | 102 |
