U težnji da grupiše motivske sklopove poetskog angažmana, autorka je zbirku podelila u devet celina, ali sve one govore iz jedinstvenog glasa, i kada je reč o ličnim doživljajima i kada su u pitanju globalna politička zbivanja.
Pesme su okrenute svetu i sadašnjosti u kojoj se odigravaju ljudske drame uzrokovane tokom životnog ciklusa i aktuelnih ratnih katastrofa. Ono što ovu pesnikinju čini posebnom jeste njena spremnost da se suoči sa nesrećom u vidu groteske i dečje igre. Ritam emocija i asocijativni tokovi ne dozvoljavaju čitaocu da posustane u saznavanju povesti anonimnih ljudi kojima samo pesma može biti svedočanstvo i dokaz.
Oponašajući govorne sekvence, često parodirajući ulične/javne ili kućne/intimne razgovore u kojima se otkrivaju zastrašujuće sudbine, autorka se probija do istine o svetu i životu koja, tako prezentovana, podseća na bajku. Ironija ili crni humor ne služe da se uspostavi distanca već da se naglasi duboka saosećajnost sa životom koji je na ivici ambisa, ali uspeva da se održi uprkos svemu što ga poništava. U vremenima poput našeg, kada saosećajnost sa unesrećenima preplavljuje književnost do mere klišea i jučerašnje vesti, imamo priliku da čitamo autentično i doživljeno pesničko i ljudsko svedočanstvo. I da plačemo kroz smeh na ovu našu istinitu bajku.
