Ovaj pesnik-avanturista, dostojan naslednik Remboa, već je u sedamnaestoj godini pobegao u Petrograd, gde je bio svedok prve ruske revolucije; iz tog prvog velikog putovanja nastala je besmrtna poema Proza o transibirskoj železnici i maloj Žan od Francuske.
Odštampana je 1913. godine u harmonika-formatu(rasklopljena, bila je visoka dva metra). Čitavu knjigu oslikala je Sonja Delovej, i to je bila prva knjiga koja je funkcionisala kao multimedijalni objekat.
„Ja, najslobodniji čovek na svetu, uviđam da uvek nešto sputava čoveka: da sloboda i nezavisnost ne postoje, i prezirem sam sebe iz dna duše, a istovremeno uživam u svojoj nemoći.“
