Stihovi Jelene Kostić su zaista prouzrokovani jakim osećanjima, koja je ona doživela i proživela, čiji odjeci su još uvek duboko u njoj i biće potrebno još dosta vremena da se ona u potpunosti artikulišu i izraze, a to tada lirsko ja:
Po plavom moru
moje oči traže tvoju setu,
uzdahom se povetarac mojim
utapa sa njim u duetu…
Preostaje „Čekanje“, baš kao što je izraženo u istoimenoj pesmi.
Nemiri zbog nedovoljno uzvraćenih ljubavi su impulsi posredstvom kojih je nastala ova poezija, koja je većinom ljubavna. U njoj su iskazana najdublja osećanja, htenja i želje:
Meni je potrebna ljubav,
on to neće da shvati,
i nikad hteti neće
ljubav za ljubav da vrati,
a moje srce pati, pati i pati…
Kao u pesmi „Neće da shvati“, iz koje su prethodni stihovi, traga se za idealnom polovinom koja će u potpunosti shvatiti i prihvatiti.
Iako sva iskustva nisu bila lepa i slatka, naprotiv, očigledno je bilo gorčine, tuge i bola, lirski subjekat ne stavlja te teskobe i gorčine u prvi plan, već se izdiže iznad toga, moleći se:
Danas se tebi, Bože, molim:
za svoga dragog
kojeg svim srcem volim,
ispuni mu svaku želju,
nek´ mi živi u veselju,
sreća i radost neka ga prate,
srećni dani da nam se vrate…
U pesmi „Molitva“, vraćajući se idealima dobrote i ljubavi, kojima svi treba da se vratimo, za njih da se molimo i njima da težimo, a bližnjima, ali i ostatku sveta, želimo dobro, sreću, radost i veselje.
Pored te ljubavne poezije i potrage za idealnom polovinom, u ovoj zbirci poezije zastupljena je i refleksivna poezija koja takođe predstavlja duboko ontološku potragu, koja je rezultirala ovim divnim stihovima:
Meni treba šaka mira,
da se vinem do nebesa,
ne sme niko da me dira
dosta mi je tuge, besa.
Trebaju mi ruke tvoje,
da se ničega ne boje,
da me tvoje oko pazi,
da me tvoja ruka mazi,
da me od zla svakog braniš,
i ljubavlju svojom hraniš…
Iz pesme „Šaka mira“, koji ilustruju težnju lirskog ja, iskazujući jednu od najdragocenijih komponenti: lični mir i slobodu, ali i spremnost da onu, drugu, bolju polovinu sebe podeli sa drugim.
Na vibracijama i talasima pozitivnih, dobrih i lepih osećanja, bez obzira na prethodna iskustva, treba svako od nas da zaplovi u neko bolje i lepše sutra, sa mirom u duši, ljubavlju prema drugima i spremnošću da se ljubav daje i deli ‒ što nam ovom poezijom Jelena Kostić iskazuje i pokazuje.
Marina Đenadić
