DOK SPAVAO SAM SVUDA JE PADAO SNEG DOK SPAVAO SAM SVUDA JE PADAO SNEG
PRESING

DOK SPAVAO SAM SVUDA JE PADAO SNEG

Šifra artikla: 342390
Isbn: 9788663413931
Autor : Boris Rižij
Iz recenzije Nenada Miloševića:

Šta su zapravo Rižijeve pesme? To su ispovesti, o poe-ziji i pesničkom životu, o dečačkim katastrofama i nespo-razumima, ljubavnim jadima, bračnim nedaćama, očinskoj i supružničkoj savesti, pokajanju; to su slike prizora tranzi-cijske Rusije između Perestrojke i Putina, svedočanstva o sudbinama ljudi i tragičnoj nemogućnosti da se oslobode mnjenja, navika i oblika socijalističkog života s jedne stra-ne, a sa druge strane, nemogućnosti da se prilagode novim društvenim uslovima, novim, tranzicionima vrednostima i moralu.

No, možemo unedogled tražiti istorijski kontekst u kojem deluje Rižij. Pesnici uticaj trpe i iz prošlosti, svaki je pesnik specifičan slučaj. Obično se intertekstualnost i kontekst sukobljavaju prilikom objašnjavanja teksta. I sama stvarnost proizvedena je kulturom koja daje značenja bezobiličnosti i haosu iskustva. Upravo taj svet od bezob-ličnosti i duha pesnik predstavlja, na trenutak nas vraćajući u dramu oblikovanja haosa u lepotu.

Osamdesete, brkate,
Repate i grlate.
Tramvaje jurimo besplatne.
Padaju pahulje neverovatne.
Šipak smo živeli među ljudima.
Tako ti je to, pa ipak, Vovka,
Pogledaj, kakvim je čudima
Ispisana moja vetrovka.
Na leđima Leviʼs ušiveno,
West Island na rukavu prikačeno.
Petorubljovka sva iskidana,
Sergeju Žilinu konfiskovana.

13 godina. Stojim u ringu.
Uzbek blista pocrneo na pripeci.
Gubim meč, alʼ ne beri brigu,
Ja ću pobediti u diskoteci.
U klubu ćemo se lepo družiti,
Gusar sam, vetropir od značaja.

Mene će na mostu srediti
Tri huligana iz drugog kraja.
Jutro će sâmo da mi se javi,
Budi me s glavom na šinama:
Po utrobi mi gaze tramvaji,
Tramvaji zvone na krivinama.
Jurimo tramvaje besplatne.
Padaju pahulje neverovatne.

Život je bit poezije, smrt se u prozu broji.
Napola ožalošćena banda kraj odra stoji.
Pola oblaka visi nad glavama. U grob telo
spuštaju – blesak – i obnovljeno je čelo
koje su mu u ofisu razbili armaturom.
Stojim, uznemiren jambom i cezurom.

Tri puta sam u stihovima ubio realnog čoveka,
I treba znati: jednom će on stihove te pročitati.
Poslednje što ću ja videti biće osmeh zeka –
Tip: u umetnosti ovakav, u životu bolje ga ne
znati.

U mračnom prolazu, još iz vremena zala
U stomak će ubosti i skriti ispod kaputa nož.
Trebalo je izmisliti a ne pisati sa originala.
Ko je sredio Borisa? Ko toga poznaje, ko?

Kroz drugi prolaz proći će suteren bez srama,
Uvući će dim, češući muda i bez ijednog slova.
…U rejonskoj biblioteci baleći nad revijama
Sede ljudi iz unutrašnjih poslova.

Dogovorimo se ovako: kada umrem,
ti krst mi postavi nad grobom.
Neka spolja izgleda kao svi krstovi,
ali, obojica ćemo, druže moj, znati
da to nije obično raspeće.
Kao što na papiru
nepismeni ostavljaju trag,
hoću i ja da krst ostavim na svetu.

Hoću da krst ostavim. Ne bejah
u dosluhu sa gramatikom života.
Pročitah sudbinu, ali ništa razumeo nisam.
Samo sam se na udarce privikao,
na udarce od kojih, kao zubi,
ispadaju reči iz usta.
I mirišu na krv.
0,00 RSD
792,00 RSD
712,80 RSD
Ušteda: 79,20 RSD
Obavesti me o sniženju

Količinski popust od dodatnih 10% za tri i više artikala u korpi.

  • NSZ
0+ komada na lageru
Količina: 1 Kom
2
1
Sačuvajte u listi želja
Pomoć
Iz recenzije Nenada Miloševića:

Šta su zapravo Rižijeve pesme? To su ispovesti, o poe-ziji i pesničkom životu, o dečačkim katastrofama i nespo-razumima, ljubavnim jadima, bračnim nedaćama, očinskoj i supružničkoj savesti, pokajanju; to su slike prizora tranzi-cijske Rusije između Perestrojke i Putina, svedočanstva o sudbinama ljudi i tragičnoj nemogućnosti da se oslobode mnjenja, navika i oblika socijalističkog života s jedne stra-ne, a sa druge strane, nemogućnosti da se prilagode novim društvenim uslovima, novim, tranzicionima vrednostima i moralu.

No, možemo unedogled tražiti istorijski kontekst u kojem deluje Rižij. Pesnici uticaj trpe i iz prošlosti, svaki je pesnik specifičan slučaj. Obično se intertekstualnost i kontekst sukobljavaju prilikom objašnjavanja teksta. I sama stvarnost proizvedena je kulturom koja daje značenja bezobiličnosti i haosu iskustva. Upravo taj svet od bezob-ličnosti i duha pesnik predstavlja, na trenutak nas vraćajući u dramu oblikovanja haosa u lepotu.

Osamdesete, brkate,
Repate i grlate.
Tramvaje jurimo besplatne.
Padaju pahulje neverovatne.
Šipak smo živeli među ljudima.
Tako ti je to, pa ipak, Vovka,
Pogledaj, kakvim je čudima
Ispisana moja vetrovka.
Na leđima Leviʼs ušiveno,
West Island na rukavu prikačeno.
Petorubljovka sva iskidana,
Sergeju Žilinu konfiskovana.

13 godina. Stojim u ringu.
Uzbek blista pocrneo na pripeci.
Gubim meč, alʼ ne beri brigu,
Ja ću pobediti u diskoteci.
U klubu ćemo se lepo družiti,
Gusar sam, vetropir od značaja.

Mene će na mostu srediti
Tri huligana iz drugog kraja.
Jutro će sâmo da mi se javi,
Budi me s glavom na šinama:
Po utrobi mi gaze tramvaji,
Tramvaji zvone na krivinama.
Jurimo tramvaje besplatne.
Padaju pahulje neverovatne.

Život je bit poezije, smrt se u prozu broji.
Napola ožalošćena banda kraj odra stoji.
Pola oblaka visi nad glavama. U grob telo
spuštaju – blesak – i obnovljeno je čelo
koje su mu u ofisu razbili armaturom.
Stojim, uznemiren jambom i cezurom.

Tri puta sam u stihovima ubio realnog čoveka,
I treba znati: jednom će on stihove te pročitati.
Poslednje što ću ja videti biće osmeh zeka –
Tip: u umetnosti ovakav, u životu bolje ga ne
znati.

U mračnom prolazu, još iz vremena zala
U stomak će ubosti i skriti ispod kaputa nož.
Trebalo je izmisliti a ne pisati sa originala.
Ko je sredio Borisa? Ko toga poznaje, ko?

Kroz drugi prolaz proći će suteren bez srama,
Uvući će dim, češući muda i bez ijednog slova.
…U rejonskoj biblioteci baleći nad revijama
Sede ljudi iz unutrašnjih poslova.

Dogovorimo se ovako: kada umrem,
ti krst mi postavi nad grobom.
Neka spolja izgleda kao svi krstovi,
ali, obojica ćemo, druže moj, znati
da to nije obično raspeće.
Kao što na papiru
nepismeni ostavljaju trag,
hoću i ja da krst ostavim na svetu.

Hoću da krst ostavim. Ne bejah
u dosluhu sa gramatikom života.
Pročitah sudbinu, ali ništa razumeo nisam.
Samo sam se na udarce privikao,
na udarce od kojih, kao zubi,
ispadaju reči iz usta.
I mirišu na krv.

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
Karakteristika Vrednost
Kategorija POEZIJA
Autor Boris Rižij
Izdavač PRESING
Pismo Ćirilica
Godina2019

Slični proizvodi

Antologija svetske haiku poezije koju je priredio Dejan Bogojević. Zastupljeno je 460 p...
801,90 RSD
891,00 RSD
U ovoj sinkretičnoj knjizi dvojica autora promišlja fenomen žene i ženskosti kroz 33 pe...
792,00 RSD
880,00 RSD
Milena Vukoje Stamenković, srpskoj književnoj javnosti poznata je kao novinar, pesnik, ...
198,00 RSD
220,00 RSD
Veselo cigansko vašarište sa nekoliko suza i kapi kiše Miroslav Antić posvećuje ovu kn...
719,10 RSD
799,00 RSD
Zbirka poezije Kajsija kad se s ručka vratiš dušo dođi da vidiš kajsija je procveta...
351,00 RSD
389,99 RSD
495,00 RSD
550,00 RSD
495,00 RSD
550,00 RSD
Ova knjiga je zbirka pesama iz bogate riznice pesničkog blaga koje je Matija Bećković p...
765,00 RSD
850,00 RSD
Nenad Šaponja rođen je 1964. godine u Novom Sadu. Bavio se različitim poslovima – lekar...
396,00 RSD
440,00 RSD
U novoj pesničkoj knjizi Alena Brleka Sang sve je delikatno i promišljeno umreženo. Ona...
449,09 RSD
498,99 RSD
449,09 RSD
498,99 RSD
Pomoć
string(0) ""
string(0) ""