Istovremeno poetika tela i poetika pogleda, oči predstavljaju granicu koja deli dva volumena, vidljivo koje se nalazi pred našim očima i mentalno ili nevidljivo koje je iza naših očiju. S druge strane, mi verujemo da vidimo realnost, ali je zapravo samo čitamo. Šta vidimo kada gledamo, šta je jedan pogled, šta je vidljivo, pitanja su kojima se francuski pesnik Bernar Noel bavi u svom Dnevniku pogleda. Kroz niz zapisa, kratkih crtica i misli koje su poetsko-filoziofski intonirane, ova knjiga nam razotkiva sam čin gledanja i njegovog upijanja.
