RAZGLEDNICE U BOCI

Danas je Denis Novikov u Rusiji omiljeni, kultni pesnik. Njegovi stihovi, publikacije, proza, intervjui, stihovi ruskih pesnika posvećeni njemu, kritički osvrti i istraživanja njegove umetnosti, uspomene i sećanja, fotografije, neprekidno su prisutni u poznatim časopisima i na društvenim mrežama. Za one najvernije poklonike njegove umetnosti on je princ poezije, što, onako visok, uspravan, svetle i duge kose, sa tamnim obrvama, lep i oštrouman i jeste bio.

Po opštem mišljenju, uz pesnika Borisa Rižija, on predstavlja ono najvrednije, ali i najtragičnije što se u ruskoj poeziji javilo krajem prošlog i početkom novog veka.
Njegove najbolje stihove krasi savršenstvo forme, svežina poetskog jezika, netrivijalnost slika i blistava organizacija pesme. Večne teme, tuga za izgubljenim, nadahnutost novim susretima i mestima organski se sjedinjuju u njegovoj lirici. Bez obzira na svoje učešće i saradnju sa konceptualističkim grupama, za Novikova bi se teško moglo reći da pripada pesnicima koji traže nove puteve u literaturi.
U predgovoru za njegovu knigu Brodski kaže: «Novikov nije novator – naročito u bukvalnom smislu tog termina, ali nije ni arhaist u tinjanovskom smislu. Njegova sredstva su sredstva normativne leksike, onakva kakva su se kod nas složila za 250 godina postojanja naše pismenosti, Ona ga potpuno zadovoljavaju, i vlada on njima do savršenstva».