Iz recenzije Emilije Obuhove:
Čudesan je pesnik Osip Mandeljštam. Ko je makar jedanput pokušao da čita njegove stihove, počinjao bi, gotovo odmah, da se utapa u stihiju muzike. Ona očarava, vodi i odvodi od briga i svakodnevice, od besmislenih pitanja i odgovora, od osećanja vremena i predosećanja rastajanja. Neophodno je samo, na samom početku, učiniti mali napor, postarati se ući u taj ritam, dospeti do melodije stiha. Melodija pesme osvaja vas mnogo pre no što dođete sebi i započnete sa pitanjima: o čemu je to, o kome? I zašto sa muzikom nije teško umirati i, ono što je tu najmanje razumljivo – kakva je to crna bunda što će ostati da visi na vešalici i posle smrti pesnika?
Sovjetski literarni svet je bio, kao što je poznato, podeljen na one koji su pevali u slavu nove vlasti, pisce u gospodskim bundama, i na ozeble, na hladnom vetru represije, bez šinjela. Gogoljevski Bašmačkin je za Mandeljštama bio simbol globalne nezaštićenosti – nigde, ničim, ni u čemu. U tom smislu i sam je Mandeljštam bio Bašmačkin – prosjak, beskućnik, mnogima nerazumljiv i čak neprijatan.
| Karakteristika |
Iznos |
| Kategorija |
POEZIJA
|
| Autor |
Osip Mandeljštam
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
PRESING |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Strana | 127 |
| Format | 14,8x21 |
| Godina | 2021 |
