Tražeći pravi izraz za gotovo neizrecivo iskustvo, Svirščinjska je pronašla slično rešenje koje su otkrili i prozni autori u delima srodne tematike, poput Varlama Šalamova, na primer. Njegove priče o životu u staljinističkim logorima na Kolimi takođe su pisane svedenim jezikom, reducirano, bez suvišnih ukrasa, smirenim tonom, kao da piše o nekoj posve bezazlenoj temi. Iste vrline krase i zbirku Svirščinjske, očigledno je da najstrašnija iskustva – logor, ratne strahote, stradanja nevinih, nepojamni zločini i patnje – zahtevaju sličan pristup i stilski registar. Poljska pesnikinja se ovom zbirkom pridružuje bogatoj literaturi fakata i svedočanstava, koju nam je kao mračno zaveštanje ostavio surovi XX vek.
Iz pogovora Tomislava Markovića
„Poezija An Jederlund kao da hoće rastvoriti stvarnost na njene osnovne elemente. Na činjenice, prašinu, sjećanja, na prve jedva upamćene utiske, na nejasan osjećaj prapočetka, ljubav, majčinstvo čitavo mnoštvo rasutih impulsa koji kroz knjigu poprimaju nevjerovatnu snagu i dinamiku.“
– Iz pogovora Tanje Stupar Trifunović
Oblak se odguruje
Sve što je jako
probija se iz
iznutrica
Kao da je poteklo
od samog početka
Odjek u svakom oblaku
