KOŠMARI VATIKANA Sve što se desi u Vatikanu ne ostaje u Vatikanu

U Vatikanu se već decenijama čuju različiti glasovi o ulozi Katoličke crkve u današnjem svetu i nužnosti za promenama koje donosi savremena civilizacija. Kakav odgovor ponuditi na „diktaturu relativizma” u eri dominirajućeg sekularizma? Ozbiljna razmimoilaženja između konzervativaca i liberala u Vatikanu poprimaju razmere koje, po nekim autorima, podsećaju na Luterovo vreme.

Konzervativci se snažno suprotstavljaju liberalima i shvatanjima da religija može opstati u javnoj sferi samo ukoliko prihvati „pretpostavke liberalnog diskursa”, da crkva treba ne samo da „prepozna znakove vremena” već da se potpuno „prilagodi duhu vremena”. Konzervativci, pak, podsećaju liberale na reči pape Jovana Pavla II izrečene u Santjagu de Komposteli, prilikom njegove prve apostolske posete Španiji, novembra 1982. godine: „Ja, episkop Rima i pastir vaseljenske Crkve, iz Santjaga, šaljem ti, stara Evropo, vapaj pun ljubavi: Nađi se ponovo. Budi ono što jesi. Otkrij svoje poreklo. Oživi svoje korene. Oživi one autentične vrednosti koje su tvoju istoriju učinile slavnom, a tvoje prisustvo korisnim na drugim kontinentima. Ponovo izgradi svoje duhovno jedinstvo”.

Mnoge stvari u Katoličkoj crkvi, a samim tim i u svetu, neće biti iste posle marta 2023. godine, kada bude okončana završna skupština Sinodalnog puta Nemačke, a posebno ne nakon oktobarskog sinoda u Vatikanu, kada će se donositi sudbonosne odluke kako za Katoličku crkvu tako i za ceo svet – posebno jer je sve na ovaj ili onaj način dubinski povezano sa izborima u SAD, kao i sa ratom u Ukrajini – o čemu svedoči i ova knjiga.