Kosovizacija Evrope je treća knjiga diplomatskih pisama Srećka Đukića iz Sofije. Prethodne dve knjige ovog srpskog diplomate u Bugarskoj jesu Balkanizacija Balkana (2013, Službeni glasnik) i Novi krstaši na Balkanu (2015, Službeni glasnik). Prva knjiga obuhvata period 1993–1995, druga 1996–1997, treća 1998. godinu. Naslov ove knjige neizbežno izvire iz njenog sadržaja – iz mnogobrojnih diplomatskih beseda, razgovora, intervjua. Na Balkanu je, na novokrstaškim štitovima, započela „kosovizacija“, uz prethodnu uništavajuću balkanizaciju Jugoslavije.
U fokusu ovih zapisa je „kosovizacija“ Srbije, pojava koja na srpskom tlu započinje, a potom nastavlja da „kruži Evropom“. Kao što nema države sa samo jednim narodom, tako od amtiveka nema države u granicama koje se tokom njenog postojanja nikada nisu menjale. Pa i sa granicama nepromenjenim „samo“ poslednjih sto godina – koliko ih je? I koja je to država sigurna da za neku deceniju njene granice neće izgledati (sasvim) drugačije? Grci nikada neće prestati da sanjaju Carigrad, Rusi Kijev, Srbi Kosovo, Palestinci palestinsku zemlju... Jedno je sigurno: kratak je spisak onih zemalja koje nemaju „svoje Kosovo“. U svakoj državi je zasejano „seme kosovizacije“. Pandorina kutija je otvorena, proces je započeo. Pisma srpskog diplomate iz Sofije odašiljana su redovno i obimno, kao pouzdan avaz centrali, i svojevrstan su ratni prolog, viđen iz pozicije bugarske spoljne i unutrašnje politike.
