Slika postmodernog sveta dokazuje da su uzvišene političke i pravne vrednosti antičkog sveta u našem savremeništvu doživele dramatičnu kompromitaciju i slom.
Supremacija duboke države u današnjem svetu svedoči o tihom odumiranju onih humanističkih ideala koji su doskora važili kao neprikosnoveni, a u korist ljudi bez lica.
Posmatrano iz te perspektive, zastarelost humanističkih ideala čini se, nažalost, potpuno realističnom.
Pred vama je knjiga sabranih stotinu kolunmi prof. dr Vladimira Prvulovića, koji zanimljivo, ubedljivo i argumentovano, s finom ironijom pokatkad, definiše svoj stav, verujući da će doprineti da se ponešto bolje razume u ovom zamršenom svetu.
Dragan Šaponjić nam u svojoj knjizi indikativnog naslova „Niko ne sme da vas bije“ (famozna rečenica Miloševićevog obraćanja Srbima u Kosovu Polju), ukazuje finim – čitljivim stilom pisanja, metodološki konsekventno, na strukturalne i simboličke uzroke raspada kontradiktorne zemlje – koja je istovremeno bila i Brozova diktatura i zavodljivi unikatni Titolend.
Koji su razlozi direktne mržnje neke strane države, odnosno njene vlasti i vladara, prema srpskom narodu? To je složeno pitanje koje zahteva i složen odgovor. Reč je o procesu koji je doveo do toga da Srbi steknu poseban položaj u toj konstruisanoj „evropskoj državi“. Srbi su za zapadnu civilizaciju jednostavno narod koji se mnogo razlikuje.
Kremlj je, istorijski gledano, centralna tvrđava u ruskim srednjovekovnim gradovima. Obično su građene na uzvišenjima koja dominiraju naseljem i kraj reka da bi bile nepristupačne potencijalnim napadačima. Najpoznatiji je moskovski Kremlj čija je gradnja počela daleke 1156. godine da bi tokom narednih decenija i vekova bio dograđivan i proširivan. Bio je centar ruske vlasti i rezidencija velikih knezova.
U teškim vremenima, potrebne su nam otrežnjujuće knjige. Takva je upravo knjiga prof. dr Vladimira Prvulovića Srpski nacionalni interes. Otvara nam mnoga pitanja, nudi nam prostora za razmišljanje i intervenciju, provocira nas na diskusiju povodom važnih pitanja koja tretira. Ponosni smo što pripadamo slobodarskom srpskom narodu, što svoju samostalnu državnost imamo od početka trinaestog veka. Međutim, istovremeno, se moramo zapitati zašto smo skloni da tu našu istoriju često zaboravljamo.
Prof. Prvulović je uložio znatne napore da vrlo kritički razmotri sve naše zablude, kao i procese fabrikovanja nacionalnog identiteta tzv. instant nacija, nastalih na ruševinama bivše SFRJ. Na osnovu toga, u kritičkoj analizi, pokušava da oblikuje elemente srpskog nacionalnog interesa. On ne daje konačne formule, niti zacementirane definicije, već slaže elemente od kojih bi, u sabornosti učenih i bistrih glava, mogli da dođemo do temelja srpskog nacionalnog interesa. A to nam je neophodno u vremenu kada se dovode u pitanje ne samo celovitost Srbije, već i sudbina srpskog naroda izvan njenih granica.
Prema tvrdnjama istoričara, imperijalistički ciljevi Velike Britanije uvek su bili u sukobu sa interesima Srbije. Vbog toga su se Srbi često smatrali izdatim od strane Londona. Naučnici tvrde da nas Srbe britanski političari uvek smatraju „malim Rusima", „dnom Evrope" i „krvavim ubicama".
Nejasno je onda zašto su u takvu zemlju Britanci, u martu 2016. godine, poslali svog budućeg kralja princa Čarlsa? I zašto u Beogradu sedi Majkl Devenport, šef Delegacije EU? Računajući na srpsku lakomislenost, zaborav i gostoprimstvo hladni Englezi pokušavaju da nam se uvuku pod kožu i stave nas opet pod svoju kontrolu! A koliko nas Britanci mrze vidi se i potome što njihovi mediji omalovažavaju svetskog teniskog šampiona Novaka Đokovića zato što je Srbin.
