SOCIOLOGIJA

Razume se da Đorđević, kao i u svojim dosadašnjim delima, ni u knjizi o liftu ni u jednom trenutku ne odustaje od naučnog svetonazora. To bi zaista bilo nemoguće – on se toliko dugo bavi sociologijom, da je impregniran njome. 

U knjizi Stevan i Jovan Stojanović pokušavaju da nađu odgovor koji su ljudi oduvek tražili. Kuda ideš, ovozemaljski svete? Pitanje je upućeno čoveku, mada i priroda učestvuje u trasiranju tog puta. Nažalost, nismo obrazovali svakom čoveku razumljive kodove komunikacije s prirodom…

„Antipatriotizam je politička i društvena pojava koja se može prepoznati u većem ili manjem obimu u svakoj naciji, pa tako i u srpskoj. Pojavljuje se u raznim oblicima: od pisanih i usmenih ostrašćenih iskaza o sopstvenoj naciji, (ne)organizovanog delovanja pojedinaca i grupa protiv patriotski opredeljenih građana i demokratski birane vlasti do otvorenog stavljanja na stranu inostranog neprijatelja. Osnovno obeležje antipatriotizma je „snažna zainteresovanost za razaranje“ sopstvene nacije, njenih institucija, vrednosti i značajnih ličnosti.
Srpski antipatriotizam je samo jedan od oblika istorijskog i aktualnog odnosa pojedinaca, društvenih grupa i političkih partija prema državi i naciji.
Istorija srpskog naroda beleži priličan broj imena onih koji su se isticali antipatriotizmom u raznim oblicima, odnosno pripadali su u raznim oblicima onim Srbima koji su, da se poslužim rečima Nikole Makijavelija „više voleli da njihova otadžbina bude porobljena nego slobodna“.
Zagonetka je u tome što se u različitim isotrijsko-političkim i društvenim epohama održava, obnavlja antisrpski način mišljenja i ponašanja u delu srpske nacije. Ovo saznanje ne sme da vodi u defetizam ili nacionalnu malodušnost već u njemu treba videti podsticaj za angažovanu patriotsku misao i delovanje. Antipatriotizmu može da bude prava prepreka snažna, iskrena i uverljiva patriotska svest i delo.“ – Autor

…”Ruski car”, “Tri lista duvana”, “Grčka kraljica”, “Mala astronomija”, “Zlatna moruna”, “Prešernova klet”…bila su sveta mesta prestoničke boemske mitologije. U njima su držani politički skupovi, kovani atentati i zavere, stvaralo se javno mnenje… Zahvaljujući svojinskoj transformaciji, postala su deo utuljene kafanske baštine. Baš kao i privatizovana ugostiteljska preduzeća, poput odavno opala “Tri grozda ili “Centrala”, poslatog na periferiju ekonomske održivosti – u stečaj. Setimo se i “Znaka pitanja”. Naziv je dobio zato što se sveštenstvo pobunilo zbog prvobitnog imena “Kod Saborne crkve”. Zato je gazda nacrtao upitnik iznad ulaza ne znajući kako da krsti kafanu. Tako je ostalo do danas. Možda bi i na fasadama ovo malo preostalih kafana trebalo da osvane isti motiv. Jer, sudbina im je svakako pod – znakom pitanja.