POZORIŠTE

Sadržaji i tumačenja svih sačuvanih antičkih drama u jednoj knjizi


Autor je profesor uporedne i helenske književnosti na Univerzitetu u Pizi i veliki poznavalac grčkog i rimskog pozorišta, naročito njihovih tema, o čemu svedoči i ovo delo. Po načinu izlaganja slično je indeksima operskih i baletskih libreta, sa detaljnim prikazima svake drame po činovima. Posebno je značajno u našoj sredini gde retko imamo priliku da vidimo autentično antičko pozorište. Čak i oni koji su studirali ili studiraju dramu, pronaći će u ovoj knjizi dragocene i nepoznate detalje.

Knjiga predstavlja pregled od Eshilovih Persijanaca, zaključno sa Senekinim Herkulom na Eti i Oktavijom .Osamdeset i pet sačuvanih dela grčkog i rimskog teatra prikazano je u ovoj knjizi sa uverenjem da je antičko pozorište živi deo naše sadašnjice.Gvido Paduano je za svaku dramu prikazao njenu tematsku strukturu, glavne probleme i značajne motive. Prikazana su sva sačuvana dela Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, Menandra, Plauta, Terencija i Seneke, a bogatstvo njihovih tema prepoznavaće se u delima kasnijih dramatičara, pre svega Šekspira, potom španskih i francuskih tragičara, zaključno sa operskim libretom koji svoje početke vezuje za antiku (Monteverdi Krunisanje Popeje, Perslova Didona i Enej itd).

Može se koristiti kao uvodnik za one koji ne poznaju antičko pozorište ali žele da budu obavešteni , ili kao podsetnik za čudesni svet antičkog teatra, nikad do kraja odgonetnutog niti otrgnutog od mita. Knjiga Gvida Paduana donekle će ublažiti prazninu u ovakvoj literaturi na našem jeziku, naročito blistavim uvodom koji je sročen kao kraće predavanje. Ujedno i inspiracija pozorišnim rediteljima u uslovima nekog novog, bogatijeg teatra koji bi se vratio klasičnim vrednostima.


SADRŽAJ

PREDGOVOR

PREDUSLOVI GRČKOG POZORIŠTA

ESHIL

SOFOKLE

EURIPID

ARISTOFAN

MENANDAR

PLAUT

TERENCIJE

SENEKA

Bibliografija

Indeks


Gvido Paduano:
Predaje uporednu književnost i helensku književnost na Univerzitetu u Pizi. Među njegovima najznačajnijim knjigama izdvajaju se: Duga istorija kralja Edipa: Frojd, Sofokle i zapadno pozorište(1994) i Komičar (1999).

Priređivač je brojnih dela Aristofana, Euripida, Plauta i drugih.

Veličanstvena, hladna lepota tajlandskog kon teatra sa maskama, pokreti burmanskih plesača koji su nalik na lutke, i meka, meditativna elegancija vajang vong plesne drame sa Jave vrhunski su primeri klasične pozorišne umetnosti jugoistočne Azije. Pozorišne tradicije tog dela Azije po svojoj veličanstvenosti i stepenu stilizacije mogu se uporediti sa vrhunskim pozorišnim žanrovima drugih zemalja, kao što su evropska opera ili balet, japanski kabuki i indijski katakali.
Knjiga je uvod u osnovne tradicije pozorišta i plesa jugoistočne Azije. Na tom prostoru postoje stotine, možda i hiljade različitih formi pozorišta i plesa, od kojih su mnoge deo ritualnih tradicija manjinskih etničkih grupa. Ovo delo se prevashodno bavi klasičnim tradicijama koje se još uvek izvode i koje se mogu videti na sceni. Najviše pažnje posvećeno je Burmi, Tajlandu i Indoneziji, a takođe su predstavljene pozorišne forme Kambodže, Laosa i Malezije, zemalja u kojima klasične tradicije polako nestaju i koje strani posetioci ne mogu lako videti. Takođe je predstavljeno i kinesko pozorište koje je, pored indijskog, najsnažnije uticalo na pozorišne tradicije u jugoistočnoj Aziji.