SVEJEDNO JE

Dugoočekivani nastavak globalnog japanskog hita Maca na recept.

Nova zbirka toplih priča donosi nam novu grupu mačjih „terapeuta“: tu je hiperaktivni bengalac Kotecu, čiji se entuzijazam meri pocepanim zavesama i posteljinom; sitna, ali izuzetno odvažna i radoznala Šaša; kao i neodoljivo lenja gospođica Mićiko, mekana i umirujuća poput tradicionalnog močija.

Svakom od junaka biće „prepisan“ baš onaj krzneni saputnik koji mu je najpotrebniji. Kotecu stiže u život studentkinje Moe kako bi joj pomogao da preboli težak raskid. Jedan stariji udovac suočiće se sa potisnutim bolom dok vraća odlutalu Mićiko njenim vlasnicima, dok će nepokolebljiva Šaša uneti preokret u život mladića pritisnutog velikim porodičnim očekivanjima. Kroz ove i druge isprepletane sudbine, raznoliki mačji karakteri unose svetlost u usamljenu svakodnevicu.

Šo Išida iznova stvara magičnu i dirljivu priču o neraskidivoj sponi između ljudi i mačaka. Nakon ove knjige, svog ljubimca posmatraćete sasvim drugim očima – a ako ga još uvek nemate, bez sumnje ćete poželeti da otvorite vrata svog doma jednoj mački.

„Zadivljujući uvid u svet mačaka.“ – Foyles

„Roman koji će vas začuditi, ali i duboko dirnuti.“ – Le Journal de Québec

Šta čovek vidi kad putuje – svet, druge ljude ili sebe?

Od američkog Srednjeg zapada do Valparaisa, od Medeljina i Bona do zaleđene beloruske reke i urugvajskih rudnika, Priče s one strane vode čitaoca kroz svet u kojem svaka daljina iznova otvara ista pitanja: gde pripadamo, sa čim smo odrasli i kako se, u tuđini, ponovo prepoznajemo.

Pisane kao tragovi ličnog iskustva, ove priče beleže susrete sa Kinezima koji žive daleko od domovine, sa strancima koji na trenutak postaju bliski, sa ljudima čiji se životi ukrštaju slučajno i neponovljivo.

Sju Cečen piše smireno i precizno, spajajući putopisni realizam sa suptilnim pomacima ka začudnom, u duhu kineskih čudesnih priča i latinoameričkog magijskog realizma.

Njegove pripovetke ne govore o egzotici sveta, već o onome što se sa distance vidi najjasnije: o usamljenosti, nesporazumu, nostalgiji, krhkosti identiteta i potrebi da se, ma gde krenuli, ponovo sretnemo sa sobom.

U novu zbirku autorke ušli su tekstovi nastajali tokom 2023–2024. godine. Zajednička nit koja povezuje priče Jekaterine Ivuškine jeste bezuslovna vera u sutrašnjicu, kao i nada u povoljan rasplet ma koje, pa i najteže životne situacije. Ne gubiti nadu i ne klonuti duhom – tome uče čitaoca junaci ovih pripovedaka.

Koliko je čoveku dovoljno za sreću? Razlog za radost Sonje Urikove je zbirka kratkih priča o junakinjama koje se nalaze, svaka na svoj način, na prekretnicama u životu – devojčice na pragu odrastanja, mlade žene bez jasne perspektive, majke koje dovode u pitanje svoje izbore. Zajedničko im je to što sve one pronađu momenat nade i vedrine, kako u okolnostima u kojima su se zatekle, tako i u sebi samima, presecajući time ustajalu rutinu svog života. Snaga proze Sonje Urikove leži u tome što od svakodnevnih i, naizgled, običnih životnih momenata gradi književnost vrednu pažnje. Bez grandioznih gestova i pretencioznog jezika, Urikova nam otkriva svoj istančani osećaj za detalje i – koliko direktno, toliko i suptilno – ukazuje na iznova zapostavljanu istinu: Ono najvažnije često je skriveno u naizgled nevažnom, neprimećenom i prećutanom. * Sonja Urikova (1988) objavila je veoma zapaženu debitantsku zbirku pripovedaka Živi plotovi (2015), a za drugu knjigu pripovedaka Razlog za radost (2022) osvojila je nagradu Anasoft litera za najbolje prozno delo objavljeno te godine u Slovačkoj.

Nacizam umire upravo tako. Mračno i besmisleno. Sa sobom u grob vodi ogroman broj slučajnih ljudi koji ne dele njegove ideale. Nacista je potpuno svestan da država koju je stvorio uranja u tamu, ali u isto vreme ide do samog kraja, vođen ozloglašenom ,,sudbinom”, mračnom, mističnom silom koja mu govori da ne štedi ništa i nikoga. U suštini, u ovoj mitologiji nema Boga. U njoj postoji samo tama, s kojom on čeka susret, i taj mrak svakim danom sve više raste u njegovoj sitnoj i podloj duši, koju on smatra veoma uzvišenom i herojskom.

Šta povezuje depresivnog mladića koji luta industrijskim predgrađem Dablina, ženu zarobljenu u neobičnom eksperimentu i pisca koji je nestao bez traga?

U zbirci priča Ovo je ritual, Rob Dojl vodi čitaoca kroz mračan, uznemirujući i hipnotišući svet usamljenih pojedinaca koji tragaju za smislom u vremenu otuđenosti, izgubljenih ideala i emocionalne nesigurnosti. Njegovi junaci kreću se između Dablina, Barselone i drugih evropskih gradova, kroz noćne klubove, privremene stanove i neizvesne puteve, pokušavajući da pronađu sebe u svetu koji im stalno izmiče.

Prožete filozofskim pitanjima, posebno mislima Fridriha Ničea, ove priče istražuju granice između stvarnosti i priviđenja, želje i opsesije, slobode i samouništenja. Dojl bez zadrške piše o ljubavi, seksualnosti, zavisnostima, umetnosti i psihološkim ponorima savremenog čoveka.

Posebno mesto u zbirci zauzimaju priče o piscima – talentovanim, neuspelim, zaboravljenim ili opsednutim sopstvenim stvaralaštvom. Kroz njihove sudbine autor istražuje cenu umetničkog života, krhkost identiteta i tanku liniju između fikcije i stvarnosti.

Provokativna, atmosferična i intelektualno izazovna, Ovo je ritual predstavlja izuzetnu zbirku priča o autsajderima, umetnicima i izgubljenim generacijama koje pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu punom neizvesnosti.

Otkrijte tajni univerzum tango plesa kroz 24 priče najvećih majstora latinoameričke književnosti.

Tamo gde počinje tango, između dodira i tišine, nastala je „Milonga strasnih senki: I to je tango“ – jedinstvena zbirka priča koja spaja strast, tugu, melanholiju i filozofiju života. Priređivači Ksenija Bilbija i Branko Anđić okupili su na jednom mestu vrhunske savremene hispanoameričke autore i autorke kako bi vam otkrili da je tango mnogo više od plesa; to je pogled na svet koji je istovremeno protivrečan, složen i neodoljivo zavodljiv.

Ova antologija donosi dvadeset četiri izuzetne priče koje potpisuju kultni pisci i spisateljice, od književnih gromada poput Horhea Luisa Borhesa i Hulija Kortasara, pa sve do sjajnih savremenih glasova kao što su Ana Marija Šua i Luisa Valensuela.

Svaka priča u knjizi otvara se jednim ključnim pojmom tango kulture: Cabeceo-Pogled koji diskretno poziva na igru; Bandoneon-Instrument čija melanholija nosi celu jednu filozofiju preživljavanja.

Priče o susretima i mimoilaženjima, o prkosu i onome što ostaje neizgovoreno između dva tela u pokretu.

„Milonga strasnih senki“ na magičan način povezuje Latinsku Ameriku i Balkan. Ona otkriva duboku, tajanstvenu srodnost naših senzibiliteta, pokazujući da je tango univerzalan jezik svih onih koji vole, gube, odlaze i iznova počinju. Kako je jednom rečeno, tango je „tužna misao koja se pleše“, ali u ovim pričama on je i prkosni, pulsirajući čin samog života.

„Za sve koji veruju da se najdublje istine ne nalaze u istorijskim knjigama, već u muzici, telu i tišini između dva koraka – ovo je knjiga koja se ne čita, već oseća.“

Dobitnica Pulicerove nagrade i autorka kultnog romana Ubiti pticu rugalicu, Harper Li ponovo osvaja čitaoce zbirkom pripovedaka i eseja koja otkriva manje poznatu stranu njenog književnog stvaralaštva.


Pred čitaocima se nalazi zbirka nedavno pronađenih kratkih priča, zajedno sa ranije objavljivanim esejima i tekstovima iz časopisa, koja pruža dragocen uvid u razvoj jednog od najvažnijih književnih glasova američke literature.

Iako je zauvek obeležila književnost nezaboravnim likovima iz romana Ubiti pticu rugalicu, kao i složenim prikazom američkog juga u romanu Idi postavi stražara, Harper Li je manje poznata kao mlada autorka koja je uporno pisala priče nadajući se objavljivanju u časopisima, ili kao pronicljiva esejistkinja čiji su tekstovi izlazili u magazinu Vogue.


Zemlja slatke večnosti objedinjuje njenu ranu kratku prozu i kasnije publicističke radove, stvarajući jedinstvenu književnu celinu koja osvetljava teme i motive kojima se autorka vraćala tokom čitavog života. Od uspomena na detinjstvo u Alabami, preko njenih iskustava na Menhetnu sredinom dvadesetog veka, do promišljanja o politici, jednakosti, umetnosti, ljubavi i stvaralaštvu - ova zbirka donosi intiman i autentičan portret književnice čije delo i danas snažno odjekuje.


Posebnu vrednost knjizi daje uvod Kejsi Kep, zvanične biografkinje Harper Li, koja čitaocima pruža dodatni kontekst i povezuje ove tekstove sa privatnim životom autorke i njenim najpoznatijim romanima.

Knjiga godine Fajnenšel tajmsa u kategoriji fikcije za 2023! Nova zbirka kratke proze proslavljene autorke istančanog umeća u ovom žanru i dobitnice međunarodne Bukerove nagrade! Priče iz zbirke Naši stranci, koja u svom naslovu nosi suptilan spoj suprotnosti, ponekad deluju kao beg od tehnološkog šuma, ponekad je reč o slikama humanosti na delu, a katkad u njima vidimo jasno postavljanje granica onima koji su nam dragi i bliski. Kako god bilo, Lidija Dejvis nijednog trenutka ne ispušta niti svog magičnog pripovednog tkanja: duhovitog, razigranog, zamišljenog, pametnog, saosećajnog, opsednutog gramatikom, čudnog, iznenađujućeg, uvek drugačijeg. Lidija Dejvis (1947), američka spisateljica, pojavila se na književnoj sceni polovinom sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je, u maloj izdavačkoj kući koju je osnovala sa svojim prvim suprugom, piscem Polom Osterom, objavila zbirku priča pod naslovom Trinaesta žena i druge priče (Thirteenth Woman and Other Stories, 1976).

Zbirka pripovedaka Biti muško književnice Nikol Kraus predstavlja slojevito, introspektivno istraživanje identiteta, bliskosti i prolaznosti kroz niz tematski povezanih priča. Iako naslov sugeriše fokus na muškost, Kraus ga koristi kao polazište za šire promišljanje o tome šta znači biti čovek u savremenom svetu, sa posebnim naglaskom na rodne uloge, emotivne veze i egzistencijalnu nesigurnost. Zbirka obuhvata priče koje variraju od realističnih do blago metafizičkih, smeštenih u različite geografske i kulturne kontekste — od Njujorka do Tel Aviva i Ženeve. Centralni likovi su često žene koje se nalaze u prelomnim životnim trenucima: raspad braka, majčinstvo, suočavanje sa starenjem ili gubitkom. Muški likovi, iako ponekad u drugom planu, funkcionišu kao ogledalo ili kontrapunkt kroz koji se preispituju očekivanja i projekcije koje društvo nameće. Jedna od ključnih tematskih linija jeste fluidnost identiteta — kako ličnog, tako i rodnog. Kraus razgrađuje tradicionalne predstave o muškosti, prikazujući je ne kao stabilnu kategoriju, već kao skup kontradikcija, slabosti i društveno uslovljenih uloga. U tom smislu, naslov Biti muško deluje ironično i provokativno, jer knjiga zapravo razotkriva koliko su granice između „muškog“ i „ženskog“ porozne i promenljive. Stilski, Kraus se oslanja na precizan, često fragmentaran narativ, sa izraženom introspektivnom dimenzijom. Njene rečenice su ekonomične, ali višeslojne, a naracija često prelazi iz spoljašnjeg opisa u unutrašnji tok svesti. Ovakav pristup omogućava duboko psihološko profilisanje likova, ali i otvara prostor za interpretaciju i višeznačnost. Zbirka se može čitati i kao meditacija o vremenu — o načinima na koje prošlost oblikuje sadašnjost i o nemogućnosti potpunog razumevanja sopstvenog iskustva. U mnogim pričama prisutan je osećaj dislokacije, kako fizičke tako i emotivne, što dodatno naglašava univerzalnost tema koje Kraus obrađuje. Biti muško je delo koje zahteva pažljivog čitaoca, ali zauzvrat nudi bogato, suptilno istraživanje savremenog identiteta i međuljudskih odnosa. Namenjena je onima koji traže književnost koja ne nudi lake odgovore, već postavlja pitanja — često neudobna, ali nužna.

U sirovim, iskrenim i često brutalno duhovitim pričama, Pavel Selukov vodi čitaoca u zaboravljeno predgrađe ruskog grada Perm – mesto gde odrastanje znači naučiti kako preživeti.

Proleterka je kvart stisnut između zatvora, fabrike, železničke pruge i groblja – simboličnog okvira u kojem se odvijaju životi njegovih stanovnika. Tu dečaci jure vozove, kradu bicikle, zaljubljuju se u nedostižne devojke i prerano uče pravila ulice: kako se tući, kako ćutati i kako opstati u svetu gde se nade brzo gase.

U toj svakodnevici punoj grubosti i prijateljstva, između piva za doručak i pokušaja da impresioniraju devojke gledanjem filmova Andrej Tarkovski ili citiranjem poezije Josif Brodski, Selukov stvara snažan portret generacije koja odrasta bez pravog detinjstva.

„Dokopati se Tarkovskog: Nekulturne priče“ je zbirka priča o mladosti na margini društva – o prijateljstvu, nasilju, ljubavi i pokušajima da se pronađe smisao u svetu koji ne nudi mnogo izbora.

Autor Pavel Selukov postao je književna senzacija gotovo preko noći, nakon što je njegov rad na društvenim mrežama podelio ugledni ruski pisac Leonid Juzefovič, dvostruki dobitnik ruske Nacionalne nagrade za roman godine. Od tada se Selukov smatra jednim od najzanimljivijih novih glasova savremene ruske književnosti.

Sirovo, duhovito i potresno, ovo je knjiga koja pokazuje kako izgleda odrastanje na rubu – tamo gde je jedina sigurnost pripadnost ekipi, a granica između kulture i ulice često nestaje.

Autor Pavel Selukov postao je književna senzacija gotovo preko noći, nakon što je njegov rad na društvenim mrežama podelio ugledni ruski pisac Leonid Yuzefovich, dvostruki dobitnik ruske Nacionalne nagrade za roman godine. Od tada se Selukov smatra jednim od najzanimljivijih novih glasova savremene ruske književnosti.

Sirovo, duhovito i potresno, ovo je knjiga koja pokazuje kako izgleda odrastanje na rubu – tamo gde je jedina sigurnost pripadnost ekipi, a granica između kulture i ulice često nestaje.