PRIPOVETKE

Osmicu čine kratki odlomci iz života žena i devojčica, naizgled jednostavne priče koje hrle katastrofi i čitaju se kao napete drame. Iako nije u pitanju nova zbirka priča (Osmica prethodi zbirkama Moj muž i Nikuda ne idem), i ova knjiga svedoči o izvanrednom talentu Rumene Bužarovske i nipošto je ne treba propustiti.

Nakon što je prethodnom zbirkom priča „Moj muž“ postala regionalna književna zvezda, Rumena Bužarovska novom knjigom pomera granice kratke forme i potvrđuje se kao možda najbolja autorka ovog žanra na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.
Nastavljajući tamo gde je stala s prošlom knjigom, Rumena ovom „proširuje područje borbe“ i u žižu stavlja odnos lokalnog i globalnog, „naših“ i „stranaca“, kao i intrigantne pozicije naših tamo i stranaca ovde.
Gotovo nemilosrdno oštra, ona majstorski analizira sve balkanske komplekse, jetkim i duhovitim jezikom obračunava se sa endemskom letargijom, kulturom pasivnosti, nečinjenja i krotkog prihvatanja gotovo nepodnošljivih odnosa i uslova života u svetu u kome je lažni moral jedino merilo, a pakost nacionalni sport.
Suprotno naslovu, autorka ovom zbirkom dobacuje izuzetno daleko.


„Dilema pre nego što je ova zbirka izašla bila je ima li autorka da kaže nešto novo, i može li svoj prepoznatljivi izraz da izdigne u nove stvaralačke visine. Posle ovih sedam pročitanih priča, odgovor na oba pitanja je, svakako i bez sumnje – potvrdan.“
Elizabeta Bakovska

„Čitanje ovih priča Rumene Bužarovske književno je iskustvo zbog kojeg ćete bez žaljenja propustiti autobus ili avion, nećete biti sigurni da li je jutro ili veče, a možda zaboravite i da odete po dete u obdanište ili na zakazan pregled kod doktora.“
Sašo Ognenovski




Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018). Priče su joj prevođene na engleski, nemački, francuski, hrvatski, slovenački i bugarski jezik.
Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016. godine Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.
Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.

„Nevažne tačke gledišta“, zbirka pripovedaka ili roman sačinjen od dvadeset tri priče-portreta, počiva na crno belim fotografijama nepoznatih i očito lažno imenovanih osoba, dela italijanskog fotografa Jakopa Benasija. Fotografije otvaraju vrata izmišljenim povestima o dvadeset troje junaka i njihovim sudbinama. Samo poslednja fotografija je prepoznatljiva: to je Paolo Sorentino glavom i bradom. Navodno nadahnut licima s fotografija, Paolo Sorentino, uz svoj neporecivi smisao za dočaravanje vizuelnog, slika ogromnu, višeslojnu i višeznačnu fresku savremenog, a opštevažećeg ljudskog postojanja: ta slika je bolna, dirljiva, ironična, i pre svega neverovatno duhovita. Od smeha do plača jedva je korak, kao i od ironije do ganutljivosti. Priče o prijateljstvu, ljubavi, vernosti i mržnji istovremeno su komične i tragične, često i melodrame, a neretko paranoje, opsesije i strasti. Deluju stvarno, ali ipak ih doživljavamo kao fantastične.

Čini se da se u „Nevažnim tačkama gledišta“ Paolo Sorentino pisac zabavio kao nikada dosad, i možda je ovo njegovo najuspelije književno delo. U njemu pokazuje svu raskoš darovitosti jedne renesansne ličnosti. I umesto preporuke čitaocu, poslužićemo se Sorentinovom tvrdnjom da je genije osoba u čijem društvu se svako, bez obzira na godine i obrazovanje, oseća više nego prijatno. To posebno važi za ovu knjigu.



„Paolo Sorentino nudi galeriju veoma različitih likova i njihovih života, opisujući male događaje, izbore koje valja napraviti, prepreke, naizgled nepremostive, tragične, komične, trenutke sreće i ponore bola, dotičući vešto sve boje od kojih je život satkan.“
Panorama

„Sorentino je zlatni dečak. Ispisuje rečenice od kojih čovek ne može da zaspi. Na primer: ,U tišini koja je ličila na pokolj’.“
Corriere della Sera

„Knjiga koja se ne sme propustiti. Kao, uostalom, i svaki Sorentinov film.“
SoloLibri.net

„Ono što zanima pisca i reditelja Paola Sorentina jeste čarolija ljudskog postojanja, i koliko je važno da sami sebe ne shvatamo previše ozbiljno.“
ANSA

„Različite tačke gledišta u odnosu na svet. To je ono što je važno. Možda najvažnije, jer se ne smemo zavaravati da je samo naš.“
La Stampa

Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci ispripovedale su vrlo različite žene iz prvog lica, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa s muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija.
Sve ovo je ispisano u najboljem duhu američke kratke priče, najzahtevnijim načinom, jezikom običnih ljudi, mimo svake patetike, razorno i istinito.


Rumena Bužarovska, biografija: Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010) i Moj muž (2014). Priče su joj prevođene na engleski, nemački, francuski, hrvatski, slovenački i bugarski jezik.
Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016. godine Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.
Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.