Proizvodi

Kako pisci biraju odeću za svoje likove?
Zašto im je ona važna?
Da li je njihov izbor slučajan ili se iza njega krije ozbiljna namera?

Knjiga Goli i obučeni Ljubice Arsić razotkriva postupke „maske“ značajnih pisaca nastojeći da preko odeće, kao svojevrsne „futrole“, pokaže složenost književnih likova. Drugačije čitanje književnosti dovodi se u vezu sa modom i njenim značenjem u određenoj epohi, staležu, društvenoj grupi; kako odeća oblikuje karakter, zašto prikriva određena svojstva lika, kako utiče na postupke i šta saopštava ostalim „glumcima“ na velikoj književnoj i životnoj pozornici.

Čitaoci će se, između ostalog, upoznati sa tajnom Anine crvene torbice i razumeti opsesiju dendija za doterivanjem, otkriti kakva je priroda fatalne privlačnosti koju je Hemingvej osećao prema toreadorima a Bora Stanković prema tesnoj odeći, šta je sve ispisano na kimonu Kavabatine i Mišimine gejše, zašto je Mali Princ obučen kao Napoleon, koji je Andrićev sultan omrznuo somot.

Zalazeći u istoriju rukavica, pantalona, mundira, džinsa, cipela i seksi donjeg veša surovo prognanog iz srpske književnosti, autorka analizira čovekov odnos prema telu, preporučujući da se drugačijim čitanjem i tumačenjem, kako klasika tako i savremenih pisaca, pronikne u alhemiju književnog postupka, koji se pojavljuje u zadivljujućem i prikrivenom vidu.

Usamljenik i njegov život, tipični za savremeni svet, ne tvore dramu ma koliko zanimljivi bili. Tek dvoje ljudi stvaraju zaplet, naročito ako čine par, ako su dva različita a suštinski povezana postojanja.

Na velikom književnom platnu, nalik uzbudljivom filmu, nižu se neočekivane slike, razglednice i epifanije u pričama nove zbirke Ljubice Arsić. Epizode o parovima koje je sudbina spojila ili koje će razdvojiti mahom su obični ljudi u neobičnim okolnostima, ljubavnici, prijatelji, muževi i žene u braku što im izmiče, ali i poznate ličnosti, poput Pekića, Crnjanskog, Save Šumanovića, u kojima je autorka prepoznavala osobenosti zajedništva sa još jednim bićem i sagledala ih iz tog ugla, preispitujući fenomene ljubavi i potčinjenosti, zavisnosti i odanosti, zanosa i zablude… I zaodevajući ih pritom u svoj prepoznatljiv, barokni stil.

Među svima njima ženski likovi posebno su uzbudljivi kada su vlasnici tek dela svoje sudbine...

Komšije u nekadašnjem značenju pripadaju vremenu koje je
uveliko prohujalo. Jesu li ostali u sećanju ili nestali u zaboravu?
Ovo pitanje i dolazi zbog saznanja da su komšije bile važan
deo života u zajednici koja više ne postoji. I sve što je postojalo,
toga više nema. Porodica je bila uporište komšijske uzajamnosti,
bliskosti i solidarnosti. Bilo je to vreme kad se kućna vrata nisu zaključavala,
a komšije su doživljavane kao „rod rođeni“. Njihovo nacionalno
i versko pripadništvo bilo je bez ikakvog značaja. A njihovi gotovo
ustaljeni susreti bili su alternativa dosadnom i obezličenom svakodnevlju.
U tim spontanim susretima bilo je smehovite vedrine, ali
i druželjubivog nespokoja kad je život nametao svoje nepoželjno lice
koje je valjalo razumeti i nadmudriti. Tu se nisu odvajale svoje i tuđe
brige jer je empatija bila prirodno stanje, a altruizam je podrazumevao
aktivnu odgovornost, brigu za druge na delu. Ti susreti nisu proticali
kao vreme koje se uzaludno traći jer su ga druželjubivi poklonici
pretvarali u trenutke zadovoljstva i osmišljavanja zajedničkih želja.
Daleko od toga da je to bila rutinska i isprazna navika danguba i
vremeubica. Štaviše, bila je to forma slobodnog i spontanog izbora u
kojem se branio ne samo životni stil i način postojanja nego i individualni
i zajednič identitet.

Dobitnica Andrićeve nagrade i Ženskog pera

Da li će ubuduće voditi ljubav samo oni posebno inspirisani i nadareni?
*
Kako se slika poljubac?
*
Zašto se roditelji plaše bajki?
*
U kakvoj su vezi Sfinga, Mona Liza i pevačica Madona?
*
Da li je Kazanova bio ljudožder?
*
Ko ne želi da pokazuje svoja osećanja?
*
Čime je Geteov junak Faust povezan sa video-igricama?
*
Šta je sreća?

Pronicljivi i duhoviti tekstovi knjige zapisa Pročitano sa usana vode do poznatih prizora, pejzaža, događaja i likova ali tako da se čitaocu, spisateljskom veštinom i erudicijom Ljubice Arsić, ukazuju na nov i neobičan način. Autorka čita, gleda, sluša i zapisuje, a u njenim beleškama čitalac otkriva dubinu i inteligenciju, smele uvide, hrabrost i radoznalost istraživača, te strast da se opiše i razume uzbudljivi svet kako umetnosti tako i naše svakidašnjice.

Ove maštovite priče-eseje teško je smestiti u jednu fioku. One su destilat književnosti, razmišljanja o slikarstvu, muzici, filmu, ličnih doživljaja i meditacija o savremenom svetu i prošlom vremenu. Bilo da proučavaju istoriju osmeha, razmišljaju o proricanju i tetoviranju, o razlici između ljubavi opisane u knjigama i one u stvarnom životu ili slikaju verenice poznatih pisaca, zapažanja Ljubice Arsić prati zajednička misao: život je uglavnom veliki nesporazum iz kojeg se rađa umetnost kao najveće čudo.

Panorama savremenih priča o putovanju

Priredili Ljubica Arsić i Dejan Mihailović

Ako je putovanje najmaštovitiji vid slobode, onda su pisci-putnici njegovi mudri i najuporniji hodočasnici. Dok se kreću stazama prošlosti, gradovima sa starinskim zamkom ili prostorima sa obrisima iz uobrazilje, ako se probijaju kroz „džunglu na asfaltu“ ili snežne predele Laponije – njihovo lutanje je puno uzbudljivih stranputica, a imena mesta i ljudi koje sreću zvuče, kada se naglas izgovaraju, kao reči iz neke pesme.

Zov daljine je knjiga priča najznačajnijih savremenih srpskih pisaca o putovanjima, ali i više od toga. Otpočinjući uobičajeno gostovanjem nekog stranog autora, u ovoj panorami priča čin pisanja se preobražava u uzbudljivo i neponovljivo putovanje bilo da dolazi iz povesti o ljubavnicima u tuđem gradu, jednom ženskom okršaju u banji, isprepletenim iskustvima savremenog i srednjovekovnog putnika, vodiču gradskih pasa ili o crnim očima kormorana koje gone usamljenika kroz noć. Kao što se i mi, ma kuda išli, uvek vraćamo na početak, tako i čin pisanja pa zatim čitaočevog osvajanja napisanog traži da se udaljimo od svega svog i poznatog da bismo se, kao Odisej, vratili, drugačiji i bolji, na svoje ostrvo.

Ono što ovu knjigu, sasvim drugačiju od putopisnih beležaka, čini izuzetnom i neobičnom jesu pitanja: Kuda idemo? Gde ćemo stići? Stoga ove priče čitaocu nude mnogo više od bedekera za putovanja sa planiranim zadovoljstvom i obeleženim stanicama na mapi. Jer dolaze iz našeg najdubljeg dela spremnog na igru, na iznenađenja i doživljaj dostojan sećanja koji imamo posle čitanja svake dobre knjige.

Dobitnica Andrićeve nagrade i Ženskog pera.

Prateći istoriju dve porodice u bezbrižno vreme raspusta i letovanja, Ljubica Arsić u svom novom romanu postupkom smenjivanja naratora prati periode formiranja svojih junaka, i istovremeno diskretno evocira jednu proteklu epohu i nestalu zemlju. Melanholično i duhovito, autorka dočarava sva uzbuđenja i radosti, često i nevesele ishode i mladalačke muke koji prate odrastanje Senke, Milice i Paška, u ono doba detinjstva i prvih ljubavi kada se bude nepoznate strasti, zanosi, opažanja sveta oko sebe i sebe u svetu.

U romanu jedan glas pripada i Lenki Dunđerskoj, rano preminuloj lepotici u koju je Laza Kostić bio zaljubljen i kojoj je posvetio čuvenu pesmu Santa Maria della Salute. Njen devojački dnevnik, koji se našao u rukama jednog junaka, skladno i nenametljivo umetnut je u tkivo romana, dodatno potvrđujući istinu o neprolaznim čarima mladosti koje su u svim vremenima iste.

Suvereno poznavanje svih psiholoških nijansi ženskih likova u romanu i na ovom primeru potvrđuje da se o „ženskom pismu“ može govoriti samo uslovno, kao o svojevrsnom konstruktu koji svojom pukom rodnom karakteristikom ne može zameniti autentično i vrhunsko književno delo, u kakvo bez ostatka spada „mediteranski“ roman Četiri kiše.

Najbolje priče savremenih srpskih spisateljica.

Velmar-Janković / Mićić-Dimovska / Šalgo / Ognjenović / Vukićević / Ćirjanić / Novaković / Mitrović / Blagojević / Dimić / Rajković / Vuksanović / Đurđić / Vučković / Đuričić / Lengold / Pavlović

Priredila Ljubica Arsić

Ako vas muči večno pitanje kralja Lira – ko vas najviše voli, onda će vas uvodna priča ove uzbudljive knjige uvesti u vrt sa stazama koje se račvaju, gde svaka od autorki, gajeći osobenu, stilski cizeliranu poetsku baštu, ima jedinstven odgovor. Bilo da vam nudi šetnju po staroj čaršiji, svilenu maramu, avanturu sa Minotaurom ili vozačem hladnjače, poznastvo sa Leni Rifenštal u Bosni, razgovor sa mamom za koji vam nedostaje još malo smelosti, ili vam ukazuje na lepotu leptira, plašeći vas sakrivenom bubašvabom koju će Pepeljuga zgaziti staklenom cipelicom – priča svake od ovih spisateljica sa vrha srpske književnosti nosi ono što vam pripada po pravu ljubavi prema dobroj knjizi.

Osobeni svet žena i sklonost ka detalju, osećajnost drugačija od muške, kamerna slika istorije kao pojedinačne ljudske sudbine samo su neke od osobina ženskog pisma, koje ne poziva na suparničku podelu i rezervat u kome je pristup muškarcima zabranjen, već ukazuje na lepotu različitosti, mogućnost da se život ispriča i iz ugla žene.

Dobitnica Andrićeve nagrade i Ženskog pera.

U radnju za popravku istočnjačkih tepiha, koju drži mlad bračni par, doneće na restauraciju svoj kazački tepih ruski emigrant Vrubelj, a uz njega i ličnu priču koja stiže u fragmentima. Ta priča puna je nostalgije za Rusijom, žudnje za ženom koja ga je odbacila i brige o sinu koji se na školovanju u Engleskoj fatalno zaljubio u mladu Belgijanku. Belgijanka napušta Englesku a mladi Vrubelj nastavlja da o njoj mašta i za njom traga. Kao ispredanje niti na nomadskom tepihu raspliću se i priča o starom emigrantu, vlasniku tepiha, i odnosi mladog bračnog para koji drže radnju za popravku, i sudbina Vrubeljevog sina, kome tepih nije bio suđen…

Tajne ne treba da postoje jer razdvajaju one koji se vole.

U Firenci, gradu kao stvorenom da se pretura po prošlosi, Đurđa u tratoriji Bistro ispija još jednu čašu vina, ne sluteći da će je to naizgled obično veče dovesti do priče važne za njen život.

Na susednoj stolici leži nečiji tablet, zaboravljen između preklopljenih novina. Slično boci sa skrivenom porukom koja plovi morima, on je izaziva da poruku otkrije i protumači. Uverena da je prošlost slagalica kojoj nedostaju najvažniji delovi, vođena zakonima slučajnosti koji daju privid površnosti i nereda, Đurđa kreće u potragu.

Vodič kroz poetički i intimni svet LJubice Arsić; jedna autobiografija; jedna biografija; jedan potpis; trinaest izabranih priča; deset najdražih gradova; pet neobičnih događaja; osam knjiga koje menjaju svet; devet slika erosa; tri lična fetiša; više od trideset fotografija sa potpisima pisca; provokativna knjiga, u kojoj se prožimaju nagoveštaji i smelo postavljena pitanja, telesno i čulno, muško i žensko viđenje sveta...