Proizvodi

Pred početak građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedna porodica bezuspešno pokušava da se izoluje od okolnih dešavanja, dok se „istorija ne smiri” i ne dočeka se glasonoša mira: tako bi se, ukratko, mogao predstaviti zaplet romana „Ljudi bez adrese”. Ipak, kao što to obično biva u Grujićevim romanima, nije sve tako kako se na prvi pogled čini, a ispričano je, zapravo, tek okvir ovog višeslojnog dela. Stranicu za stranicom, likovi će se postepeno demaskirati kako bi se prikazali u potpunoj ogoljenosti, kao figure na pozornici, akteri u skeču, apsurdni junaci između čijih redova se naslućuje kakav Harms ili Jonesko – ljudi bez imena, bez prošlosti, bez budućnosti, i bez adrese.;Grujić neverovatnom veštinom pripaja elemente poetike apsurda ništa manje zadivljujućim fragmentima pripovedanim realističkim stilom, koji su u okvirni siže umetnuti tehnikom priče u priči. Tako će roman uspeti u zadatku da dvojako utiče na čitaoca: s jedne strane, nagnaće ga da se na sav glas nasmeje, dok će, u sledeći mah, uspeti da ga do suza dirne. A to, bez sumnje, dokazuje da se radi o, za sada, najboljem romanu Zorana Grujića, kao i jednom od najinovativnijih dela savremene srpske literarne produkcije.

Zoran Grujić Gruja piše šeretski spontano, proživljeno i neopterećeno, te otuda i vedrina duha njegovog pripovedanja. Kao i u njegovoj zbirci priča Klavirštimer, radnja ove knjige je smeštena na neimenovanim srpskim prostorima između dva svetska rata, no život je svojevrstan perpetuum mobile pa su nam likovi i situacije iz Grujinog "kofera" - hteli mi to ili ne hteli - veoma bliski i poznati. Vratio se Trifun je nenametljiva i pitka satira sa elementima burleske i crnog humora. Glavni junak ove priče ima neuobičajen životni poziv - opsednut je organizovanjem sahrana. Dok ga se neki varošani sujeverno plaše i klone, drugi, prepredeniji će pokušati da njegove talente iskoriste. Sve u ovoj knjizi mogli biste shvatiti ozbiljno, kao što sigurno nećete

“Vešto menjajući ključeve na nevidljivom svežnju pripovedanja, Zoran Grujić Gruja nam otvara škrinju nevelikih ali blistavih bisera priča, čija je radnja mahom smeštena između dva svetska rata na neimenovanim prostorima Srbije.

Iako treba proći različitim stazama pripovedanja-koje ostaju u okvirima naše najbolje tradicije-čitalac ovde nikada ne biva osuđen na naporno lutanje po gustim maglama reči. Mnogi plodovi humora čekaju u vrtu ove zbirke, svaki na svojoj grani gorčine“-Nikola Filipović



„Knjiga poput zaboravljenog albuma starih fotografija. Slike, krtih, požutelih ivica, koje izmamljuju poneki osmeh, setu ili suzu“-Tihomir Stevanović

"Ova knjiga u svome sastavu ima dovoljnu količinu humora da se ne ispušta iz ruku sve do poslednje stranice, uključujući i “odjavnu špicu”, pa se tako ista preporučuje čitaocima da je čitaju tri puta dnevno, uz malo vode, te da istu preporuče svojim najbližima".

Dr Nele Karajlić