Proizvodi

Radio je surov medij-ono što se emituje prestaje da postoji onog trenutka kad ode u etar. Retko je koja emisija, pogotovo u ono analogno vreme, dok se snimalo na skupim radio-trakama, završavala u tonskom arhivu.

Knjiga je široka, precizna slika najdramatičnije decenije u životu i radu Miloša Crnjanskog, omeđene prvim službovanjem u vajmarskom Berlinu, i drugim, u nacističkom. Ona suvereno prevazilazi dosadašnje biografske radove o Crnjanskom, donoseći čitav niz novih činjenica, i njihovih tumačenja. Kloneći se krajnosti, pravi zaokret u posmatranju senzibilne karijere velikog pisca, tako da se može govoriti o figuri jednog “novog Crnjanskog”. Cvetićanin je autor biografije Radomira Konstantinovića, po brojnim prikazima najtemeljitije biografije u novim južnoslovenskim književnostima. Knjiga o Crnjanskom sasvim izvesno stoji u redu s njom.

Tara Marković piše od najranijeg detinjstva. Jedna je od najmlađih književnica na svetu. Prvi roman Stvar srca objavila je 2017. godine. Doživeo je dva izdanja i dalje se čita na svim kontinentima. Tara svoj stvaralački put nastavlja serijalom Moja rok priča. Zadivljujuća retro priča autorke rođene u 21. veku. Knjiga mirnog i intelegntnog bunta, odrastanja i sazrevanja. Topla, zanimljiva, pitko vođena priča sa jasnom porukom o slobodi izbora i poštovanju različitosti, ali i otkrivanju sebe. Moja rok priča emotivno i slikovito govori o novoj rokenrol generaciji koja se rađa i postoji u Beogradu. Glavni junaci nose sopstevnu mladost lako, slobodno i u pravom smislu ROKERSKI.

U knjizi Moj novi životni stil metabolički procesi su predstavljeni na naučnopopularan, duhovit i zanimljiv način, kako bi privukli pažnju adolescentkinja, ali i roditelja i kolega koji se bave prevencijom i lečenjem gojaznosti. Ovo nije samo knjiga o borbi s viškom kilograma, već i o značaju duhovne ravnoteže i dobrog zdravlja, doživljaju lepote, motivaciji, negovanju samopoštovanja i individualizma u periodu adolescencije. - Prof. dr Đuro Macut, endokrinolog

Čitajući priručnik nastao kao rezultat višegodišnjeg iskustva autorke u radu s gojaznom pedijatrijskom populacijom, u prilici smo da učimo i rastemo, da razumemo značaj ove izuzetno važne teme za očuvanje mentalnog i telesnog zdravlja. Zato će on biti dragoceni savetnik i saveznik svima koji se suočavaju sa ovim problemom, i pomoći da ga razumeju i reše na najbolji način. - Prim. dr Marija Đurović, psihijatar

Prepoznata potreba o jedinstvu dva leka – hrane i fizičkog vežbanja – u borbi s viškom u telesnoj masi pretočena je u knjigu koju svako od nas treba da pročita! Moj novi životni stil je naučno zasnovano, praksom podržano i humorom obojeno uputstvo za kupovinu ulaznice u klub „Zdravlje“ i dinamični vodič za prepoznavanje i razumevanje problema, razbuđivanje i metamorfozu, poput leptira, jer sreća je u nama! - Doc. dr Olivera Knežević, profesor korektivnog vežbanja

Pišući pitko i moderno, autorka vešto kombinuje stručnost sa ohrabrujućim pristupom, pružajući čitaocima korisne smernice za postizanje zdrave ravnoteže u njihovim životima. Moj novi životni stil ne samo da razmatra izazove i daje važne informacije, već nudi i konkretna rešenja, podstičući čitaoce da s ljubavlju pristupe svojoj jedinstvenoj transformaciji. Ljiljaninu knjigu bih preporučila svima koji žele da unaprede svoje zdravlje i pronađu inspiraciju i podsticaj na putu autentičnog ličnog razvoja. - Nikoleta Novak, pisac za decu i mlade, veterinar

U samom srcu Toronta, na korak od grčke četvrti na Danfortu, u dvije zgrade na Gembl aveniji, mnogi je naš a i ini pečalbar započeo svoje prve dane u novoj, obećanoj, kanadskoj zemlji. Tu je pune tri decenije stolovao kao nadstojnik Radovan Gajić. Dočekivao je novodošle, pomagao im u sitnim svakodnevnim stvarima, i usput, pratio njihove uspone i posrtanja. Mnogi od njih je, otvarajući vrata svog stana, povjerio Gajiću jer morao je nekom i skrovite dijelove svoje lične drame. U bijelom svijetu, gdje je čovjek ogoljen, u tuđem jeziku i bez zaštite mentaliteta kojem je do juče pripadao, sudar sa životom je grub i žestok. I ponavlja se iz dana u dan.Zato se u dokumentarne drame koje donosi Gajić u ovoj knjizi vrlo često graniče sa nevjerovatnim, i sadržajem i načinom na koji je ispovijest predana na čuvanje zvezdanom pastiru sa Gembla. To su krici i šaputanja koji će svojim komičnim i tragičnim obrtima čitaoca dovesti do suza. Od finog tkanja pojedinačnih ispovijesti Gajić gradi upečatljiv dramski mozaik koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Davor Miličević

Dobro je ako uvek trčimo ka pravim ljudima – za našu sigurnost. Dobro je i kada trčimo do cilja – na maratonu. Dobro je i kada trčimo do naših snova i uhvaitmo ih i čvrsto prigrlimo, da znamo da neće pobeći od nas i da nećemo izgubiti sebe. Samo je važno da pazimo kuda trčimo, ka čemu i ka kome. U svakom trenutku. I sigurno stižemo do pravog odredišta, do prave osobe i do pravih stvari.

Genijalni naučnik Kavor otkriva način na koji je moguće međuplanetarno putovanje. U pratnji mladog Bedforda on sleće na Mesec. Susreću se sa naprednom civiliza­cijom nimalo sličnoj ljudskoj. Kavor stanovnicima Me­seca, Selenitima, priča o fizičkim uslovima života na Zemlji, naučnim i tehničkim dostignućima, a naro­čito o ratovima, ljudskoj pohlepi, socijalnoj nejedna­kosti, nepravdi. Smatrajući da bi dublje upoznavanje sa Zemljanima bilo pogubno za njih, Seleniti odlučuju da onemoguće svaki budući kontakt sa njima.

U romanu Prvi ljudi na Mesecu možda i ponajviše do­lazi do izražaja Velsov svojevrsni antropološki pe­simizam. Naime, on ne veruje da ljudski rod i pored neslućenog naučnog i tehnološkog razvoja ide ka svojoj dobrobiti. Upravo zbog toga njegovo delo je i posle goto­vo sto godina veoma savremeno.

Aelita je naučno-fantastični roman ruskog književnika Alekseja Tolstoja. Glavni junak, inženjer Mstislav Los, nedugo posle okončanja revolucije i građanskog rata u Rusiji, u društvu veterana Crvene armije Alekseja Guseva leti na Mars. Na dalekoj planeti pronalaze humanoidnu civilizaciju koju je zahvatila ekološka kriza, kao i snažna klasna borba koja vodi ka revoluciji. Sudbine likova i planete prepliću se u liku princeze Aelite.

Kada je bila objavljena 1923. godine, Aelita je doživela veoma veliku popularnost. Alekseju Tolstoju je osigurala naklonost novog sovjetskog režima posle nekoliko godina emigracije, a naučnu fantastiku je učinila punovažnim delom ruske književnosti.

Roman “Irina” predstavlja prvi deo zamišljene trilogije koja prati sagu o kraljici Irini, izmišljenom potomku cara Stefana Uroša, zvanog Nejaki, za koga se smatralo da nema poroda i da se plamen velike dinastije Nemanjića ugasio nakon njegove smrti. Irinu spašava mladi sveštenik i iguman manastira Studenice Andragora Altomanović, i odvodi je u manastir Sv. Sofije na Svetoj Gori, koji je upravo Andragora osnovao, gde je predaje na čuvanje monasima toga manastira u koje Andragora ima potpuno poverenje…

Nakon što Andragora smatra da je Irina spremna, on je šalje na dvor kneza Lazara, pod izgovorom da je ona ćerka poginulog vojvode kome je oduzeta zemlja, i da je ona kao jedina naslednica došla izmoliti tu zemlju natrag. Na dvoru kneza Lazara Irina provodi dosta vremena, suočava se sa sumnjama Vuka Brankovića, koji ne veruje u priču o njenom poreklu i smatra da tu ima neotkrivenih tajni, ali uspeva da prikupi simpatije Lazarevih ukućana koji je smatraju neodoljivom, naročito zbog svoje sposobnosti da ispriča najneverovatniju priču, i iz dana u dan broj njenih slušalaca postaje sve veći…

Roman “Irina – Buđenje kraljice”, jeste početak jedne značajne sage koja detaljno istražuje istorijski trenutak perioda neposredno pred Kosovski boj, ali i koristi se fikcijom koja značajno unapređuje dramatizaciju likova, mnogi od kojih su poznati iz popularnih, naučno-istorijskih i drugih izvora. Takođe, dijapazon likova je zaista širok, od ugarskog kralja Zigmunda na čiji se dvor Irina uputila, Rimskog pape Orsinija, kneza Lazara, Miloša Obilića, Vuka Brankovića, Marka Mrnjavčevića, i, naravno, turskog sultana Murata i njegovih sinova Jakuba i Bajazita, što ne samo roman svrstava u ambicioznije projekte, već i dovodi čitaoca u sam epicentar moći iz kojeg on sam ocenjuje likove, i iz koga se i on oseća kao deo jednog istorijskog zamaha koji je pretio da uzdrma čitavu tadašnju Evropu.

Autentično tumačenje realnosti i mitologije Srbije s kraja XX veka: dokument užasa i urnebesa jednog ludog vremena kao strateški vodič za kretanje kroz komunikacijske prostore modernog sveta.

„Svojevremeno sam Džamićeve tekstove čitao kao udžbenik o marketingu, komunikacijama i brendingu objavljivan u nastavcima. Dvadeset godina kasnije, ovi tekstovi su i dalje (ne)očekivano aktuelni - ne zato što se Srbija u međuvremenu nije mnogo promenila, već zato što Džamićev pristup nema rok trajanja. Neki odgovori su uvek tačni, neke istine večne. Kao i problemi.“
Nebojša Krivokuća, kreativni direktor, Communis DDB