Proizvodi

Kad se u rukama čestitih ljudi nađu dokazi prljavih tajni, skrivenih radnji i raznih bahatosti koje ostatku sveta ne bi pale na pamet ni u najluđim snovima, mnogi se postide tuđe sramote i pokušavaju da sakriju ono što ih može iskompromitovati kao čuvare nečijeg života za koje bi u jednom trenutku morali da polože i sopstvenu glavu.

Mnogi sakriju svoje tajne tako što ih bace u vatru, vodu, iseckaju na najsitnije delove ili ih pojedu.

Ima i onih koji sve saznaju, pa ćute i odnesu tajne u grob.

Sreća je da ima i onih koji sakriju tajne od sebe, ali ostave znake kao smernice onima kojima je reč važnija od ćutanja.

Oni što ćute neka i dalje to rade, jer im priliči, a oni koji ništa ne kažu, a znaju, često ponešto zapišu.

Uvek se nađe neko ko progovori.

O strogo čuvanim tajnama TITOVIH  BRIONA

Istoriju, kažu, pišu pobednici. Ili, bolje, oni koji nadžive osvojenu vlast. U našem jugo-slučaju, pravu priču o periodu posle Drugog svetskog rata, odnosno o vremenu 40-godišnje, doživotne vladavine Josipa Broza Tita tzv. Drugom Jugoslavijom, najverovatnije će saznati naši unuci zato što je gotovo nedostupna (ne)postojeća zvanična dokumentacija (a nema ni mnogo živih savremenika događaja)...

Ima, međutim, iznenadnih dragocenih saznanja i vrednih otkrića uz pomoć onih od kojih se to najmanje očekivalo. Jedno od takvih vrednih otkrića je postojanje pedantno vođenog dnevnika sa obimnom dokumentacijom čoveka koji je od 1944. do 1961, punih 17 godina, više nego savesno, bdeo nad životom „najvećeg sina naših naroda“.

Koliko je, između ostalog, ta vladavina, pa i lična briga za svoju sigurnost, koštala ratom opustošenu i već tada delimično podeljenu demokratsku, pa samoupravnu republiku teško da će biti izračunato. A ovo, i sledeći prilozi, možda će bar pripomoći da se na svetlo dana isteraju i druge računice...