Proizvodi

Radmila Vojinović (1953) je prozaistkinja koja svojim delom, satkanim od kratkih i efektnih rečenica, prikazuje veliki istorijski period: od šezdesetih godina peošlog veka do današnjih dana. Njen mikrokosmos je dolina Lašve, reke u Centralnoj Bosni. Brzom naracijom nas vodi kroz dečije igre, mladalačka zaljubljivanja, ali i društvene odnose u bivšoj SFRJ, početak nacionalnih tenzija i raspad zemlje. Prvi deo romana je, skoro idiličan, u kontrapunktu s drugim koji je storija o ratu, izbeglištvu, metaforičkom i stvarnom bežanju iz jedne u drugu neprijatejsku sredinu, iz rata u BiH u Srbiju za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Životna energija koja izbija iz heroina (heroja) romana je ono što im pomažće da nastave dalje, čuvajući svoje porodice i želju za životom. Iako tuge, bluza, ima, život je, kako kaže stara definicija američkih Crnaca „pesma dobrog čoveka koji se seća loše“ i koja donosi preko potrebnu katarzu.

Iz recenzije Dragana Stanišića:

Radmilino oko nepogrešivo registruje i oslikava najvažnije segmente, znakove i simbole naših života. Bira ih kao zrele trešnje, a onda majstorski zavrti svoj pripovedački kaleidoskop da bi pred nas prosula raskošne slike minulog doba, prepunog gorke lepote odrastanja ali i rana i ožiljaka istorije.

Knjiga priča „Kapija na Bulbulderu “, koja se žanrovski približava romanu ogrlici, u dva glasa (muški i ženski) ubedljivo i poetski tanano oživljava slike detinjstva na Zvezdari i posledice regionalnih sukoba, ali nam ukazuje i na tegoban položaj žene u našem društvu opterećenom patrijarhalnošću. Sve je to u šareni i višeslojni poetski ćilim izatkala majstorstvom i senzibilitetom ranih pripovedaka Andrića ili Ćopića.