Proizvodi

Autor romana Himerina krv

Iz nepravde se rađaju heroji.

Kladovo 1982. godine. U rukama treće žrtve ubistva pronađena je identična poruka kao i kod prethodnih „Ne sudi da ti ne sude“. Mladi inspektor Avakum Milošević poslat je da pronađe ubicu. Tokom istrage zaključuje da je jedini osumnjičeni preminuo pre dve decenije.

Milan Rakić, pesnik i diplomata u Prištini, obavestio je kralja Petra da jedan turski trgovac prodaje crkveno zvono koje je zvonilo za početak Boja na Kosovu. Na predlog đenerala Putnika i majora Apisa, poslao je kapetana Tankosića i Mustafu Golubića da otkupe zvono. Ali svojeglavi kapetan smišlja drugačiji plan.

Šest pripovedaka Slaviše Pavlovića povezuje nesrećni društveno-istorijski kontekst. Osveta nagoni junake da se obračunaju s nepravdom, koju predstavljaju turske age, ustaše, zelenaši, članovi žirija književne nagrade... Na putu ka pravdi vrebaju ih zamke greha.

„Slaviša Pavlović ume da ispriča priču koja potiče iz naše bogate nacionalne istorije, ali i onu iz naše siromašne tranzicione stvarnosti. Nudi i storiju koja se sprda sa izvesnim pojavama iz našeg književnog života, a ako volite krimi priče, izvadiće iz svog pripovedačkog džepa jednu takvu. Na prvi pogled su potpuno različite, ali ih spaja ista životnost i pripovedački žar koji se podjednako dobro snalazi i u biblioteci i u kafani. I biće vam žao što ih nema više.“
– Slobodan Vladušić

„Pavlović je ’krao’ zanat od najboljih majstora kratke priče. Svakom novom rečenicom uvlači vas u svoj svet.“
– Ljubomir Radanov

„Sa intrigantnim zapletima, neočekivanim obrtima i besprekorno vođenim likovima, priče Slaviše Pavlovića govore o svetinji pravde i nužnosti zakona, o sukobu epskog i modernog morala, o osveti kao tragičkom etičkom činu, tvoreći tako pripovednu panoramu srpskog istorijskog življenja.“
– Dr Igor Perišić

Roman o Dučiću

Godine 1943. Jovan Dučić, veliki pesnik i diplomata, nalazi se u Americi. U kući na obali jezera Mičigen on u sećanje priziva scene iz teškog detinjstva, hapšenja i progone koje je doživeo od austrougarskih vlasti zbog patriotskog rada. Zdravlje mu je narušeno, naročito nakon vesti o Jasenovcu, ali ga to ne sprečava da piše svoje poslednje redove i proglase. Ljut i besan, razočaran u jugoslovenstvo, svom sekretaru započinje priču o uzbudljivom životu, priseća se mostarskih dana, druženja sa Aleksom Šantićem, ali i Bijeljine i prve velike ljubavi. Govori o svojim susretima sa Pašićem, Apisom, kafanskim danima sa Nušićem i Tankosićem, ali i o prvim ljubavnim aferama u srpskim novinama, čiji je učesnik bio. Dane u Rimu smatra najuspešnijim, gde se kao diplomata „rvao i poštovao“ sa Musolinijem i potajno se nadao da će mu Duče izručiti Pavelića, jer je želeo lično da mu stavi omču na vrat. Sve vreme ga kroz rimske dane prati i misteriozna A., kraljeva rođaka, udata žena upola mlađa od njega, sa kojom je u strasnoj vezi.

„Jovan Dučić je sumnjao da Francuzi mogu razumeti Dostojevskog. Po njihovom mišljenju život je sam po sebi previše komplikovan. Uloga našeg duha je da ga pojednostavljuje i sređuje, a ne da ga dodatno komplikuje. U svom novom romanu o Dučiću, Slaviša Pavlović pokazuje da je zapravo kompleksnost izvor trajnog interesovanja za pesnika i njegovo delo.“ Vladimir Pištalo

''Malo je onih koji nisu čuli za Jovana Dučića. Nije malo ni onih koji ne znaju ništa o njegovoj biografiji. Slaviša Pavlović je svojim novim romanom, na način dostojan onog što je vredno u srpskoj književnoj tradiciji, uspeo da osvetli jedan aspekt ličnosti najvećeg ljubavnika među srpskim pesnicima i najvećeg pesnika među srpskim ljubavnicima.“ Vladimir Kecmanović

Srbija 1914. godine, Veliki rat je počeo. U osvit Kolubarske bitke ostareli Andrija Itanić, pukovnik u penziji, priprema se za poslednju bitku. Za svoj grob. Izdao ga je sin Milić, kome se gubi svaki trag na granici sa austrougarskom imperijom. U srcu borbe, tamo gde najbolji srpski vojnici gube živote a bajoneti zamenjuju puške, pobesneli pukovnik Itanić predvodi četu od pedeset prekaljenih ratnih veterana u kojima ključa ahilejski bes. Pomireni sa smrću, odlučiće ishod bitke. Nakon nekoliko iscrpljujućih godina rata čitava Srbija konačno proslavlja pobedu 1918, a stari pukovnik dobija pismo od sina koji je tokom rata bio zarobljen. I nekoliko nedelja kasnije uslediće njihov poslednji susret. Veći od rata.