Detaljno i teorijski moćno autor razmatra uzroke duboke krize savremene levice, a na to pitanje gleda iz šire, pretežno evropske, perspektive. Polazi od teze da uspešna leva politika mora umeti da prepoznati Kairosi i da za njega, isto tako, mora biti spremna, što zahteva odbacivanje danas dominantnog narativa o večnosti kapitalizma.
Detaljno i teorijski moćno autor razmatra uzroke duboke krize savremene levice, a na to pitanje gleda iz šire, pretežno evropske, perspektive. Polazi od teze da uspešna leva politika mora umeti da prepoznati Kairosi i da za njega, isto tako, mora biti spremna, što zahteva odbacivanje danas dominantnog narativa o večnosti kapitalizma.
Više od dvadeset godina je prošlo od pojave drugog izdanja Fašizma. Oba prethodna izdanja (1978, 1987) objavio je Nolit. U međuvremenu su istraživanja razvijenog i savremenog fašizma napredovala u sadržinskom i teorijskom pogledu iako su i dalje snažno idejnopolitički oblikovana. U teorijskom aparatu misli o fašizmu i u razlikovanju važnog od nevažnog u prošlosti prelama se idejnopolitičko opredeljenje, manje ili više upadljivo. Sa urušavanjem evropskog socijalizma oslabio je uticaj marksističke misli i narasla šarolikost novih pristupa fašizmu. U naučnoj i političkoj kulturi sećanja oslabio je antifašizam a ojačao antitotalitarizam. Različite teorijske i metodske strane novih sukobljenih teorijskih struja kritički sam pratio u potonjim knjigama, ali u ovo izdanje nisu uključeni rezultati mojih naknadnih istraživanja. Dodato je samo zaključno poglavlje, a sadržaj prethodnog izdanja nije menjan. Ne samo stoga što pisac nije bitno izmenio gledišta o fašizmu, iako ih je kasnije dopunjavao, nego i zato što neizmenjeni sadržaj u trećem izdanju može biti dokument i svedočanstvo o dobu kada su pisana prethodna izdanja. Na čitaocu je da proceni da li uspešnije pretrajava fašizam ili ova knjiga koja ga analizira.
Predmet knjige je politička upotreba smrti, leša i groba. Ovaj drugi problem sigurno bi bio jednostavniji da su šarolike upotrebe smrti lako prepoznatljivi deo ideologija koje propisuju društvenointegrativne vrednosti kojima treba uokviriti smisao okončanog življenja. Ali nije reč samo o državi, nego i o društvu. Tanatološki sadržaji su uvek deo i manje upadljivih vrednosti na kojima počiva širi moralni poredak. Smrt, naime, ne koriste samo političari, nego ova ima važno mesto i u široj simboličkoj strukturi opštenja i kod pravdanja moći raznih društvenih autoriteta. Upravo stoga što se značajni mrtvi neretko svojataju kao integrativni simboli raznih segmenata poretka živih, treba istraživati njihovu direktnu i posrednu političku ulogu. Kritička tanatologija ide korak dalje i istražuje društvene nejednakosti kod umiranja i ideološku upotrebu smrti.
