Predmet knjige je politička upotreba smrti, leša i groba. Ovaj drugi problem sigurno bi bio jednostavniji da su šarolike upotrebe smrti lako prepoznatljivi deo ideologija koje propisuju društvenointegrativne vrednosti kojima treba uokviriti smisao okončanog življenja. Ali nije reč samo o državi, nego i o društvu. Tanatološki sadržaji su uvek deo i manje upadljivih vrednosti na kojima počiva širi moralni poredak. Smrt, naime, ne koriste samo političari, nego ova ima važno mesto i u široj simboličkoj strukturi opštenja i kod pravdanja moći raznih društvenih autoriteta. Upravo stoga što se značajni mrtvi neretko svojataju kao integrativni simboli raznih segmenata poretka živih, treba istraživati njihovu direktnu i posrednu političku ulogu. Kritička tanatologija ide korak dalje i istražuje društvene nejednakosti kod umiranja i ideološku upotrebu smrti.
