Pisma o Onome iz 1923. jeste Grodekova istinski popularna knjiga o psihoanalizi. Lako čitljiva i široko pristupačna, ona predstavlja jednu jedinstvenu varijaciju na temu da je čitavo telo, kako ono zdravo, tako i ono bolesno, oruđe duše.
„Tumačenje duševnih mapa, razrešavanje spletenih duševnih situacija nije toliko Grodekovo područje, koliko je to spoznavanje desne i leve seksualne orijentacije u duševnom životu. On se izražava iskreno, sa zlokobnim spokojstvom iskusnog lekara o bezbroj svakodnevnih stvari – priča bez kraja i konca. Pisma su upućena jednoj prijateljici; nepristojnost iščezava u šaljivosti i razboritosti njegovog karaktera.“
(Alfred Deblin)
„Naše doba treba da ima svoje Grodeke, a biće mu potrebni sve dok ne bude moglo da shvati svu uzvišenost i sav užas Onoga (Es), o čemu je u svojim knjigama, a posebno u ovom remek-delu, Grodek tako mnogo rekao.“
(Lorens Darel)
„On je umro 1934. u Švajcarskoj. Na lomačama u Nemačkoj gorele su njegove knjige. Grodek bi verovatno radije bio razgovarao sa pticama i ribama, ali mu nije preostalo ništa drugo do da svoju vedrinu i mudrost posveti komičnoj i zastrašujućoj vrsti zvanoj čovek.“
(Ingeborg Bahman).
