PSIHOLOGIJA

Setimo se samo koliko bi bilo čudesno i pomisliti da čvrsto ukorenjena biljka oseća i misli i da bi u nemogućnosti da se pomeri, morala mirno da čeka neki bol koji može da predvidi, ali od koga ne može nikako da se očuva; ili, kad bismo zamislili da biljka ima razum i slobodnu volju, dok je u isto vreme već unapred isključeno da bi ikada tu svoju volju mogla i upotrebiti.

Prošlo je osam decenija od kada se prvi put pojavila knjiga Poznavanje čoveka i sedamdeset pet godina od smrti Alfreda Adlera. Ova knjiga nastala je kao zbir predavanja održanih u Beču, pred publikom koja se susrela sa novim pogledom na samu srž ljudskog bića. Adler je jedan od prvih psihologa koji je isticao potrebu, razliku i značaj međuljudskih odnosa, kao i socijalnih činilaca koji učestvuju u formiranju ličnosti. Svaki pojedinac kao svesno, odgovorno, razumno, a društveno biće – socijalno formirano, mora i može da oblikuje svoju sudbinu.
Uticaj Poznavanja čoveka na psihologiju i danas je nemerljiv. Preko socijalne psihoanalize pa do humanističke, egzinstencijalne i personalističke psihologije, ostavlja veliki uticaj i neizbrisiv trag.
Oblikovanje ličnosti i interpersonalni odnosi stvaraju mogućnost za izgradnju sveta koji nam je neophodan.
Neverovatno, ali istinito je da je ova knjiga superiornija u odnosu na većinu knjiga popularne psihologije koje se danas objavljuju. Njegova humana i objektivna vizija rešavanja psiholoških problema omogućava shvatanje sveta i kreativnost koja se nalazi u pojedinačnoj ličnosti spremnoj da se oslobodi.
U svetu koji nas okružuje – ovakav način razmišljanja, objašnjenja i uputstava možda nam je potrebniji nego ikad ranije.

Jedan od najglavnijih problema postavljenih u početku ovoga dela, bio je: Otkuda dolazi da su verovanja, koja se ne bi mogla pravdati nikakvim racionalnim argumentom, bez teškoća usvajali i najprosvećeniji duhovi svih vekova.
Dokle god je psihologija smatrala verovanje voljnim i racionalnim, s proučavanjem ovakvog problema se nije moglo početi.
Izvršiti analizu elemenata iz kojih se stvara vero-vanje, pokazati da je ono nesvesno i da se zasniva pod uti-cajem mističnih i afektivnih elemenata, nezavisnih od razuma i volje, značilo bi dati traženo rešenje u njegovim glavnim potezima.
No nije samo ovo objašnjenje dovoljno. Ako razum ne stvara verovanje, on o njemu može barem diskutovati i otkriti njegove zabludne strane. Zašto, međutim, i pored najsjajni-jih dokaza, verovanje uspeva da se nametne?