DRUŠTVENE NAUKE

"Грешили смо, и испаштали смо.
Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.
Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама.
Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени.
Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе.
Двадесет година патили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мраком.
Двадесет година ругања прецима, што су се приволели царству небескоме, због тога губавог нам царства земаљског губитак. Каквом смо мером мерили Бога и своје претке, тако нам је одмерено. "

Zbog svoje aktivnosti kao Hermann Neubacher, nemački diplomata i „posebni izaslanik za jugoistok“ (odnosno, „Specijalni izaslanik za Balkan“) od 1940. do 1945. i kao opunomoćeni ministar pri vojnom zapovedniku u Srbiji, od 1943. godine, u Jugoslaviji je 1947. bio osuđen na 20 godina zatvora.

Zbog bolesti godine 1952. bio je pušten na slobodu. Posle je radio kao građevinski poduzetnik u Salcburgu. Od 1954. do 1956. radio je u Etiopiji, u službi cara Haile Selasija kao savetnik pri stvaranju moderne državne uprave.

Nojbaher nije nepoznata ličnost. O njemu je čak sniman i film: „Das Neubacher – Projekt“, „Nojbaherov projekt“), koga je uradio Markus J. Karni Glavni savetnik režisera bio je istoričar Nikolaus Val.

Gde je Nojbaher izdržavao kaznu zatvora, bio je i zatvor Gestapoa, danas je to zgrada tehničkog univerziteta. Nemci u tom filmu nikako da se načude,
kako Srbi tako nemarno gledaju na svoju sopstvenu prošlost. Mesto, gde je Gestapo streljao mnoge Srbe ostalo je potpuno neobeleženo.

Posle je tu Titova policija streljala svoje političke protivnike. Danas je to popularni studentski disko-klub.

Najslavnije i najkontroverznije Ničeovo delo, najbogatija riznica misli ovog filozofa.

Knjiga Vasilija Zajceva govori o drugom svetskom ratu. Vasilij Zajcev je najpoznatiji snajperista u istoriji ratovanja. Tokom Staljingradske bitke ubio je više od 200 nemačkih vojnika, čime je dao veliki doprinos ruskoj pobedi. On je najveći heroj najveće bitke u istoriji. Tokom te bitke je i ranjen. Njegova puška čuva se u muzeju u Volgogradu (bivšem Staljingradu), gde mu je podignut i spomenik. Vasilij Zajcev je rođen i odrastao na planini Ural. Umro je 1991. godine u Kijevu. Na početku knjige govori o detinjstvu, vaspitavanju i odrastanju. Bio je lovac i tako se izveštio da dobro nišani. Kasnije u knjizi piše o regrutaciji u vojsku, slanju na front i Staljingradskoj bici.

Remek-delo istorije kulture. Johan Hojzinga poetično, jezgrovito i pregledno oslikava čoveka i društvo, duh i život, umetnost i književnost, misao i veru burgundsko-flamansko-nizozemskog sveta četrnaestog i petnaestog veka, kad ratovi i bolesti, materijalne teškoće i sveprisutna smrt bude čežnju za lepim životom. Omiljena i izvan akademskih krugova, Jesen Srednjeg veka je klasik kom se sa zadovoljstvom iznova vraćamo.

Neki istoričari smatraju da Bosna i Hecegovina, koja je prvi put objavljena 1925. godine, premaša njegovu Istoriju Jugoslavije i Istoriju Srba. Kao da je u ovu knjigu Ćorović utisnuo svoj beleg, svoju potrebu da se oduži rodnom kraju, da kaže svoju, i ne samo svoju, dakle istorijsku istinu o sudbini Bosne i Hercegovine, od neolita do Prvog svetskog rata.

Ova knjiga otvara Bosnu i Hercegovinu kao na dlanu.

Zašto kralj Tvrtko nije uspeo da u Bosni stvori trajniju srpskohrvatsku zajednicu?

Zašto Bosna nije dala ni jednu Maricu, a kamo li veličanstveno Kosovo?

Zašto je Stevan, sin hercega Stepana, otišao Turcima kao Ahmet Hercegović?

Ko je i zašto, krajem 19. veka, nametao bosanski jezik?

Kako je Turska satirala narod fizički a Austrija dohovno?

Zašto su jezuiti bili glavni nosioci bečke politike u Bosni, u kojoj je bilo više žandarma nego učitelja?

Zašto je pucao Gavrilo Princip?

Zašto...?

Setimo se samo koliko bi bilo čudesno i pomisliti da čvrsto ukorenjena biljka oseća i misli i da bi u nemogućnosti da se pomeri, morala mirno da čeka neki bol koji može da predvidi, ali od koga ne može nikako da se očuva; ili, kad bismo zamislili da biljka ima razum i slobodnu volju, dok je u isto vreme već unapred isključeno da bi ikada tu svoju volju mogla i upotrebiti.

Prošlo je osam decenija od kada se prvi put pojavila knjiga Poznavanje čoveka i sedamdeset pet godina od smrti Alfreda Adlera. Ova knjiga nastala je kao zbir predavanja održanih u Beču, pred publikom koja se susrela sa novim pogledom na samu srž ljudskog bića. Adler je jedan od prvih psihologa koji je isticao potrebu, razliku i značaj međuljudskih odnosa, kao i socijalnih činilaca koji učestvuju u formiranju ličnosti. Svaki pojedinac kao svesno, odgovorno, razumno, a društveno biće – socijalno formirano, mora i može da oblikuje svoju sudbinu.
Uticaj Poznavanja čoveka na psihologiju i danas je nemerljiv. Preko socijalne psihoanalize pa do humanističke, egzinstencijalne i personalističke psihologije, ostavlja veliki uticaj i neizbrisiv trag.
Oblikovanje ličnosti i interpersonalni odnosi stvaraju mogućnost za izgradnju sveta koji nam je neophodan.
Neverovatno, ali istinito je da je ova knjiga superiornija u odnosu na većinu knjiga popularne psihologije koje se danas objavljuju. Njegova humana i objektivna vizija rešavanja psiholoških problema omogućava shvatanje sveta i kreativnost koja se nalazi u pojedinačnoj ličnosti spremnoj da se oslobodi.
U svetu koji nas okružuje – ovakav način razmišljanja, objašnjenja i uputstava možda nam je potrebniji nego ikad ranije.

U središtu Unamunovih razmišljanja je čovek od krvi i mesa, jedinstven i nezamenjiv, unutar kog se bije tragična bitka između razuma i duše – tragična usled svoje nerazrešivosti, jer niti razum sa apsolutnom sigurnošću može ustvrditi da smrt znači kraj postojanja, niti vera izvesnost besmrtnosti. Prepuštanje takvim tragičnim suprotnostima, iz kojih je sastavljen život, uslov je čovekove celovitosti.

Pedeset godina Srpskog pjevačkog društva Gusle u Mostaru : 1888-1938

Uredio Jovan Radulović

Fototipsko izd. Povodom 130 godina od osnivanja

prevod sa latinskog Darinka Grabovac

Nemilosrdni kritičar svakog oblika pritvornosti i netolerantnosti, protivnik srednjovekovne crkve i sholastike, Erazmo Roterdamski je prožet religioznošću koja teži da se vrati izvornoj čistoti jevanđeoske poruke, čega je posledica i njegova ideološka i društvena satira Pohvala ludosti (Morias Encomion), kao istinsko pesničko svedočanstvo čovečnosti u doba kada su najviše stradale prave ljudske vrednosti i kada je zdravom razumu izgledalo da se sav svet pretvorio u ludnicu, pa još jedino Ludost može da govori istinu. Zato nije ni čudo što se u takvo doba ukorenilo verovanje da najviše mudrosti ima onaj koji se najviše krije pod maskom ludosti.


Iako je stavljena na Spisak zabranjenih knjiga (Index prohibitorum), Pohvala ludosti je odmah donela Erazmu najveća priznanja. On postaje vođa svih humanista, za njega se počinju bukvalno da otimaju pape, vladari, kardinali, univerziteti i ugledni ljudi mnogih zemalja. Holbajn i Direr ga slikaju, gradovi priželjkuju da ih Erazmo poseti i da živi u njima. On je najveće svetsko ime, lumen mundi, postaje savest svoga vremena, kako bi se danas reklo, i svaka reč koju kaže dočekuje se sa poštovanjem, a svako slovo koje napiše usvaja se kao mudrost. Ukratko, on postaje najveći autoritet svoga vremena, najslavniji čovek svoje epohe.

Tako je govorio Zaratustra je najzagonetnije filozofsko delo nemačkog filozofa, pesnika i klasičnog filologa Fridriha Ničea, koje zauzima središnje mesto u njegovom stvaranju. Ovo delo nastalo, između 1883. i 1885. godine je jedno od najčitanijih, ali najviše osporavanih dela u XX veku. Sva bića dosad stvorila su nešto više od sebe: a vi zar hoćete da budete oseka te velike plime, rađe još da se ponovo vratite k životinji nego da prevladate čoveka? Šta je majmun za čoveka? Stvor za podsmeh ili bolan stid. I isto to biće čovek za natčoveka: stvor za podsmeh ili bolan stid. Vi ste prešli put od crva k čoveku, ali je u vama mnogo još ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a čovek je još i sada više majmun nego ikoji majmun.

Šta ako je sve na svetu nesporazum, šta ako je smeh zapravo plač?

Jedan od najglavnijih problema postavljenih u početku ovoga dela, bio je: Otkuda dolazi da su verovanja, koja se ne bi mogla pravdati nikakvim racionalnim argumentom, bez teškoća usvajali i najprosvećeniji duhovi svih vekova.
Dokle god je psihologija smatrala verovanje voljnim i racionalnim, s proučavanjem ovakvog problema se nije moglo početi.
Izvršiti analizu elemenata iz kojih se stvara vero-vanje, pokazati da je ono nesvesno i da se zasniva pod uti-cajem mističnih i afektivnih elemenata, nezavisnih od razuma i volje, značilo bi dati traženo rešenje u njegovim glavnim potezima.
No nije samo ovo objašnjenje dovoljno. Ako razum ne stvara verovanje, on o njemu može barem diskutovati i otkriti njegove zabludne strane. Zašto, međutim, i pored najsjajni-jih dokaza, verovanje uspeva da se nametne?

Dr Rudolf Arčibald Rajs (8. jul 1875 — 8. avgust 1929) je bio švajcarski kriminolog koji se istakao radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata. U Srbiju dolazi na poziv srpske vlade 1914. godine. Zavoleo je srpskog vojnika i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine.

Počev od otomanskog pohoda na Evropu krajem XIV veka, Ransiman nam, istorijski precizno i istovremeno dirljivo, pripoveda o očajničkim pokušajima poslednjih vizantijskih careva da dobiju pomoć od sve ravnodušnijeg Zapada, o unutrašnjim trvenjima hrišćanskih kraljevina na Balkanu...

Ova knjiga predstavlja nezaobilazno delo u izučavanju ekspanzije Osmanske carevine u kasnom srednjem veku, prikazuje uspon sultana Mehmeda II Osvajača, njegovu vladavinu i konflikte sa hrišćanskim svetom i evropskim silama, a široko zalazi i u našu nacionalnu istoriju.