Zbog svoje aktivnosti kao Hermann Neubacher, nemački diplomata i „posebni izaslanik za jugoistok“ (odnosno, „Specijalni izaslanik za Balkan“) od 1940. do 1945. i kao opunomoćeni ministar pri vojnom zapovedniku u Srbiji, od 1943. godine, u Jugoslaviji je 1947. bio osuđen na 20 godina zatvora.
Zbog bolesti godine 1952. bio je pušten na slobodu. Posle je radio kao građevinski poduzetnik u Salcburgu. Od 1954. do 1956. radio je u Etiopiji, u službi cara Haile Selasija kao savetnik pri stvaranju moderne državne uprave.
Nojbaher nije nepoznata ličnost. O njemu je čak sniman i film: „Das Neubacher – Projekt“, „Nojbaherov projekt“), koga je uradio Markus J. Karni Glavni savetnik režisera bio je istoričar Nikolaus Val.
Gde je Nojbaher izdržavao kaznu zatvora, bio je i zatvor Gestapoa, danas je to zgrada tehničkog univerziteta. Nemci u tom filmu nikako da se načude,
kako Srbi tako nemarno gledaju na svoju sopstvenu prošlost. Mesto, gde je Gestapo streljao mnoge Srbe ostalo je potpuno neobeleženo.
Posle je tu Titova policija streljala svoje političke protivnike. Danas je to popularni studentski disko-klub.
Knjiga Vasilija Zajceva govori o drugom svetskom ratu. Vasilij Zajcev je najpoznatiji snajperista u istoriji ratovanja. Tokom Staljingradske bitke ubio je više od 200 nemačkih vojnika, čime je dao veliki doprinos ruskoj pobedi. On je najveći heroj najveće bitke u istoriji. Tokom te bitke je i ranjen. Njegova puška čuva se u muzeju u Volgogradu (bivšem Staljingradu), gde mu je podignut i spomenik. Vasilij Zajcev je rođen i odrastao na planini Ural. Umro je 1991. godine u Kijevu. Na početku knjige govori o detinjstvu, vaspitavanju i odrastanju. Bio je lovac i tako se izveštio da dobro nišani. Kasnije u knjizi piše o regrutaciji u vojsku, slanju na front i Staljingradskoj bici.
Remek-delo istorije kulture. Johan Hojzinga poetično, jezgrovito i pregledno oslikava čoveka i društvo, duh i život, umetnost i književnost, misao i veru burgundsko-flamansko-nizozemskog sveta četrnaestog i petnaestog veka, kad ratovi i bolesti, materijalne teškoće i sveprisutna smrt bude čežnju za lepim životom. Omiljena i izvan akademskih krugova, Jesen Srednjeg veka je klasik kom se sa zadovoljstvom iznova vraćamo.
Neki istoričari smatraju da Bosna i Hecegovina, koja je prvi put objavljena 1925. godine, premaša njegovu Istoriju Jugoslavije i Istoriju Srba. Kao da je u ovu knjigu Ćorović utisnuo svoj beleg, svoju potrebu da se oduži rodnom kraju, da kaže svoju, i ne samo svoju, dakle istorijsku istinu o sudbini Bosne i Hercegovine, od neolita do Prvog svetskog rata.
Ova knjiga otvara Bosnu i Hercegovinu kao na dlanu.
Zašto kralj Tvrtko nije uspeo da u Bosni stvori trajniju srpskohrvatsku zajednicu?
Zašto Bosna nije dala ni jednu Maricu, a kamo li veličanstveno Kosovo?
Zašto je Stevan, sin hercega Stepana, otišao Turcima kao Ahmet Hercegović?
Ko je i zašto, krajem 19. veka, nametao bosanski jezik?
Kako je Turska satirala narod fizički a Austrija dohovno?
Zašto su jezuiti bili glavni nosioci bečke politike u Bosni, u kojoj je bilo više žandarma nego učitelja?
Počev od otomanskog pohoda na Evropu krajem XIV veka, Ransiman nam, istorijski precizno i istovremeno dirljivo, pripoveda o očajničkim pokušajima poslednjih vizantijskih careva da dobiju pomoć od sve ravnodušnijeg Zapada, o unutrašnjim trvenjima hrišćanskih kraljevina na Balkanu...
Ova knjiga predstavlja nezaobilazno delo u izučavanju ekspanzije Osmanske carevine u kasnom srednjem veku, prikazuje uspon sultana Mehmeda II Osvajača, njegovu vladavinu i konflikte sa hrišćanskim svetom i evropskim silama, a široko zalazi i u našu nacionalnu istoriju.
