PSIHOLOGIJA

Stejn Vanhule, ugledni profesor i psihoanalitičar, vodi nas kroz lavirinte psihoze – stanja koje pogađa značajan deo populacije, a o kojem i dalje retko govorimo otvoreno. Autor nas uči kako da komuniciramo kada reči više nisu dovoljne, spajajući psihoanalitičku teoriju sa pričama o poznatim umetnicima. Knjiga je suštinski resurs za svakoga ko želi da razume dubinu ljudske psihe i nauči kako da pruži podršku u najtežim trenucima.

U svetu gde se komunikacija temelji na zajedničkim pričama, psihoza predstavlja trenutak kada taj jezik nestaje. Profesor Stejn Vanhule istražuje šta se dešava kada se stvarnost radikalno promeni. Kroz analizu kliničke prakse i kreativnih genija, ova knjiga ruši stigme i nudi efikasnije načine za reagovanje na krize mentalnog zdravlja. Ovo nije samo teorijsko štivo; to je duboko ljudski pokušaj da razumemo one čija je realnost drugačija od naše, pružajući ruku spasa i onima koji pate i onima koji o njima brinu.

Ova knjiga je revolucionarno delo u oblasti psihoanalize i pokazuje kako karakter osobe oblikuju njeni doživljaji i iskustva. Adler istražuje vezu između telesnih tegoba i psiholoških problema i nudi dragocene uvide u mehanizme ljudskog uma.
Naučnici su ovaj rad odabrali kao kulturno važan i on je postao deo baze znanja civilizacije kakvu poznajemo. Ovo delo je u „javnom vlasništvu” u Sjedinjenim Američkim Državama, a možda i u drugim državama. U Sjedinjenim Državama možete slobodno da kopirate i distribuirate ovaj rad, pošto nijedan entitet (pojedinac ili korporacija) nema autorska prava na njega.
Naučnici veruju, a mi se slažemo, da je ovo delo dovoljno važno da se sačuva, reprodukuje i učini dostupnim javnosti. Cenimo vašu podršku procesu očuvanja i zahvaljujemo vam što ste bili važan deo u održavanju ovog znanja živim i relevantnim.

Težnja za uživanjem je prevazilaženje nedostataka ili osećanja bezvoljnosti.

U svom poznijem delu Smisao života Adler je sažeo filozofsku nit koja je u osnovi individualne psihologije. Izraz „smisao života” za Adlera ima dva različita značenja: prvo, značenje koje određena osoba traži i nalazi u svom životu i koje je usko povezano s mišljenjem koje ima o sebi, svojim bližnjima i svetu; drugo, shvata se kao „pravi” smisao života onaj izvan našeg iskustva, koji može da promakne čak i nekome ko čvrsto veruje da zna šta je važno u životu.

„Dovođenje u pitanje smisla života ima vrednost samo ako se ima na umu referentni sistem čoveka i kosmosa.” Stalni zahtev kosmosa je „razvoj”, koji gura izvan prirodnog osećaja inferiornosti radi samoodržanja, razmnožavanja, kontakta sa spoljnim svetom i težnje ka „idealnoj zajednici budućnosti” u smislu Imanuela Kanta.

Alfred Adler (1870–1937) je bio austrijski lekar i psihoterapeut.

Nejednakost je izvor mentalnog stresa i muke za sve koji žive u društvima u kojima ona vlada, bez obzira na njihov lični životni standard.


Ova knjiga predstavlja uravnoteženi rezime kontroverzi u vezi sa biološkim modelom mentalnog zdravlja i prikaz uticaja koji je taj model imao na osmišljavanje i primenu psihijatrijskih usluga i opštu klimu kad je ova oblast u pitanju, kao i odnosa društva prema mentalnom zdravlju. Budući da se pojavljuje u trenutku kada se profil mentalnog zdravlja sve više proširuje, ovo izlaganje kontranarativa modelu bolesti, poteklo iz pera ubedljivog autora sa velikim ličnim iskustvom u ovoj oblasti, od izuzetnog je značaja.


Nejtan Fajler u ovoj knjizi razotkriva mitove, preispituje opšteprihvaćene stavove i pruža novi pogled na to šta znači biti mentalno bolestan, kao i šta znači biti ljudsko biće.

Zašto ljudi na različitim mestima i u različitim vremenima formulišu mitove i priče sa sličnim simbolima i značenjima? Jesu li grupe ljudi s različitim religioznim ili ideološkim verovanjima osuđene na večni sukob? Da li su tvrdnje nauke i religije zaista nepomirljive? Šta se može učiniti da se umanji individualna sklonost ka okrutnosti koja se gaji u grupi?

MAPE ZNAČENJA pristupaju ovim pitanjima pomoću provokativne nove hipoteze koja istražuje vezu između onoga što nam savremena neuropsihologija govori o mozgu i onoga što nam rituali, mitovi i religijske priče odavno poručuju. Pitersonova ambiciozna interdisciplinarna odiseja bogata je uvidima iz sveta religije, kognitivne nauke i jungovskog pristupa mitologiji i narativu.

MAPE ZNAČENJA predstavljaju vodič za blaga drevne i savremene misli, i neprocenjive uvide u ljudsku motivaciju i emocije.

„Knjiga Džordana Pitersona je briljantno proširenje našeg razumevanja ljudske motivacije. On ide stazom koju su preporučivali mnogi naučnici i intelektualci u prošlosti – stazom koja je u praksi toliko zahtevna da je retko ko njome uspeo daleko da odmakne. Piterson sintetiše istraživanja i naučnu literaturu čiji se raspon kreće od neuronauke do arheologije. Zaključke ove literature povezuje s delima pisaca, kao što su Jung, Niče, Dostojevski i Solženjicin.„ “Mape značenja” karakteriše neodoljiva istančanost – refleksivnost, dubokoumnost, pažljivo istraživanje i strastvena želja za razumevanjem. Ovo je divno delo.”

–Šeldon H. Vajt, šef katedre za psihologiju na Univerzitetu Harvard

„Ovo delo Džordana Pitersona je unikatna, blistava nova sinteza značenja mitova i naše potrebe da u obliku priče izrazimo duboku strukturu iskustva koje smo stekli u prelaženju granice između poznatog i nepoznatog. Izuzev širokoj čitalačkoj publici, knjiga je namenjena i svakom psihologu koji se pita kako se raznovrsni aspekti onoga što znamo o umu međusobno uklapaju.”

–Kit Outli, profesor primenjene kognitivne psihologije na Univerzitetu u Torontu

„Oslanjajući se na istraživanja mitova, književnost i savremenu neuronauku, Džordan Piterson opisuje kako su ljudi naučili da žive sa opasnostima neistraženog – pa čak i kako da njegovu pretnju preobraze u priliku. Svaku rečenicu pažljivo plete i postepeno gradi koherentnu i snažno argumentovanu celinu.”

–Filip Džejms Stoun, profesor psihologije na Univerzitetu Harvard

DŽORDAN B. PITERSON je klinički psiholog i profesor na Univerzitetu u Torontu