PRESTONICE

Grenland – zemlja kontrasta, veličine 23 Srbije

Otkrijte Grenland kroz oči putopisca Viktora L. – mesta gde beskrajna belina leda susreće uzburkano arktičko more, a gotovo napuštene naseobine kriju život prkosnih i srčanih ljudi. Boravak na brodu, šetnje po divljim predelima i susreti s lokalnim Inuitima omogućavaju čitaocu da razume ne samo geografske, već i kulturne i duhovne dimenzije ove posebne zemlje.

Ovaj putopis nije politički komentar, već posveta večnim vrednostima: neviđenoj lepoti ledenih gromada, snazi prirode i izdržljivosti ljudi koji su u skladu sa njom. Autor nas vodi kroz Grenland pažljivo i sa poštovanjem, beležeći autentična svedočenja i otkrivajući bogatstvo života u jednoj od najekstremnijih regija sveta.

Grenland Viktora L. je knjiga za sve koji žele:
da otputuju bez napuštanja doma
da razumeju kulturu i duševnost Inuit naroda
da dožive Arktik kroz inspirativnu, poetsku prozu

…I na Isto ku i na Zapadu upoznala sam ljude kojih želim da se sećam i zbog kojih znam da sve moje putešest vije nije bilo uzaludno – kako naše iseljenike u strogim svetovima razvijenih zapadnih drža va koji vole poeziju i danas, tako i stanovnike država sa minimalnim platama koji znaju da se raduju i da mašu na odlasku. Bogatstvo putovanja je priča koja se nikada ne završava.

– Mirjana Nikić

…Pisati o tako drugačijim svetovima punim magije kojom ih je priroda obdarila, kao što su Kuba, Maldivi ili Bali, nužno znači odbaciti svoje svetonazore i dozvoliti metafizici, para doksu i apsurdu da svojim često samouređujućim haosom ispune piščev doživljaj. Svesno ili ne, intuitivno ili znalački, ne znam, tek Mirja na Nikić prati taj obrazac, čak mu se, na zado voljstvo nas čitalaca i prepušta. Putovanje po svetu se završava povratkom u Srbiju, prona laženjem „Sremačkog Tajlanda” i „Karlovačkih Maldiva”, do nekih novih putovanja i svetova čiju će analognu sliku opet pronaći u svojoj zemlji.

– Dijana Ivanović, novinarka Radio Beograda 2 i autorka emisije Dionis

U dvadeset priča koje nas vode od Mojsinjske gore i Pančeva, preko Egine, Venecije i Lisabona, pa do NJujorka, Sankt Peterburga i Jerusalima, autorka pripoveda o kulama, trščanim kolibama, pločnicima, spomenicima i galerijama, ali prvenstveno o ljudskim sudbinama i legendama, poetično i toplo, duhovito i sirovo. U njima će čitalac pronaći svedočanstva o mestima, vremenima i kulturama, bajkovitu prozu i pokoju istinu za koju nije ni znao da za njom traga, svojevrsnu kartu sveta u kojoj su svaki kraj, svaka reka i svaki grad zapravo unutrašnji pejzaž. Ovo nije turistički vodič niti putopis; u ovom prtljagu nema četkica za zube niti spiskova šta sve treba videti. Ali ima gusaka koje izdaju tvrđavu, vrbine kore koja isceljuje, flaminga koji boje nebo u ružičasto, zrikavaca koji horski prate pucketanje pistaća i vremena koje miriše na vosak i tamjan. Ovo je knjiga u koju je stalo više svetova nego u bilo koji atlas, lagani zavežljaj koji u sebi nosi kontinente, vekove i usude i koji putuje s nama čak i ako nigde nismo krenuli.

O Svetoj Gori čovek može da sazna bezbroj legendi, istorijskih i geografskih činjenica, ali to nije dovoljno. Ona mora da se upozna u neposrednom susretu. Sveta Gora nisu samo carski manastiri s predivnim freskama, ikonama i zlatnim i srebrnim ukrasima koji sjaje u polutami hramova ispunjenih mirisom egzotičnih aroma tamjana. Te zgrade i zidine su raskošni spomenici zemaljske moći njihovih ktitora. NJihov kamen može da odoleva vekovima, čak i kada ih ljudi napuste. Ipak, bez ljudi, oni su ništa. Priča o Svetoj Gori je priča o žudnji za otkrivanjem božanskog u čoveku. Zato je jedina istina o Atosu koju možemo saznati ona koju sami doživimo. Sveta Gora su sve njene boje, mirisi, tišine i zvukovi, utisci koji preplavljuju poklonika dok hoda šumama i kršem, a više od svega njegov unutrašnji dijalog. Miris svetogorskih duhovnih cvetova budi neodoljivu žudnju da se vratite, iznova se sretnete licem u lice s Atosom i prepoznate sopstveno lice u njegovom.

Zanimljivo i duhovito opisana putovanja po tri najveće, najmnogoljudnije i ekonomski najsnažnije države Azije: Indiji, Kini i Japanu. Posebno je istaknuta kulturna osobenost ovih zemalja, i pokazana njihova nesamerljivost i neuporedivost sa evropskim kulturnim obrascima. Poruka ovih „putopisa“ je da nema mesta nikakvom evropocentrizmu i bilo kakvom osećanju superiornosti evropskog čoveka nad ljudima Azije. Čak i nad onim najsiromašnijim stanovnicima, koji bukvalno žive po ulicama velikih indijskih gradova. Njihova nasmejana lica, moraju kod iole otvorenog Evropljanina dovesti u pitanje njegov sopstveni način života i opravdanost njegove žudnje za sticanjem materijalnih ili nekih drugih bogatstava. Jer čemu konačno sva ta bogatstva, čemu jurnjava za njihovim sticanjem kada osmeha na licu nema. Kao kod siromašnog, ali zadovoljnog Indusa.

Vreme darova je Patrik Li Fermorov blistavi opis njegovih avantura koje su ga dovele sve do Mađarske tokom njegovog epskog putovanja pešice od Londona do Konstantinopolja. Putovanje započinje u Nizozemskoj i stiže do srednje Evrope, preko tevtonskog i slovenskog središta, gotskog severa, bojišta Rimskog carstva, sve do Rajne, pa zatim naniže Dunavom do starog Balkana i postvizantijskog prostora.

S „kukavnim“ iznosom od jedne funte nedeljno planirao je da „živi kao skitnica, hodočasnik ili lutajući učenjak“, da spava u prihvatilištima, manastirima i štalama. Ali slučajni susret u Bavarskoj omogućio mu je da taj vid putovanja povremeno prekida ležernim boravcima u dvorcima.

Pred nama su vesele letnje slike. Nekad je to krš oblika brodova. Nekad su to restorani nad vodom. Tende i njihove senke, filtrirano sunce, čamci, oblaci i voda. Crvene, žute i oranž boje koje krvare na zapadu. Ljubičasto nebo nad silosima. Tu je plavet oblaka, odžaka, splavova, prelaznih mostova.

Vladimir Pištalo

O autoru:

Stanislas Pjere je rođen u Lilu. Nakon studija filozofije, književnosti i orijentalnih jezika, započinje izuzetnu diplomatsku karijeru u centralnoj i istočnoj Evropi kao diplomatski savetnik u Pragu, Budimpešti, Ankari, Istanbulu, Bukureštu, Varšavi, Valeti i Beogradu. Uporedo s diplomatskom karijerom, razvija strast prema crtežu i slikarstvu, istovremeno obogaćujući svoja dela putopisnim tekstovima.

Knjiga „Dubai&Abu Dhabi“ je putopis posvećen kulturi i životu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zemlji u kojoj se svaki san pretvara u javu i koja je za kratko vreme postala jedna od vodećih zemalja sveta u mnogim životnim oblastima, prijemčivoj za milionski broj posetilaca iz celog sveta. Kroz iskren i dinamičan narativ različitih dešavanja, autor na jedan, pomalo nesvakidašnji i autentičan način, opisuje kulturu, način života, turističke atrakcije, gastronomiju i zanimljivosti dve svetske metropole, Dubaija i Abu Dhabija.

Autor detaljno opisuje ceo put ostvarenja njegovog, tada velikog, sna, od inicijalne ideje odlaska u Ujedinjene Arapske Emirate u danima posle bombardovanja Srbije, pa do realizacije samog puta 10 godina kasnije, istovremeno dajući odgovore na pitanja koja se svakome javljaju kada se nađe na životnoj raskrsnici prolazeći kroz velika iskušenja i nedaće koje prate ostvarenje nekog većeg sna ili cilja. Inspirativnim stilom pripovedanja, autor polako uvlači čitaoca u magični svet Orijenta, u mistiku i čarobni svet oba grada, dajući mu na uvid njihove razlike, prednosti i vrline, ne zatvarajući vrata evropskom načinu života i ramišljanja vešto praveći paralale između arapskog i evropskog stila života. Lucidnim osvrtom i poređenjem sa životom u Beogradu i Evropi, autor čitaocima postavlja pitanja o različitostima arapske i evropske kulture, o dubini vere islamskog sveta i hrišćanstva, nedvomisleno ukazujući na Božji plan, prepreke i iskušenja koje su ga pratile na putu do ostvarenja sna.

Preplitanja metafizike i „nevidljiviih“ dešavanja „iza scene“, knjizi daju poseban šarm, otkrivajući čitaocu tajne arapskog sveta na turistički i duhovan način, ukazujući mu na svetla „globalnih“ gradova kroz narativ istorije i modernih tokova civilizacije.

Zbirka kratkih priča iz pera turizmologa i pisca o iskustvima vođenja svetskih putnika kroz našu kulturu, istoriju i sve aspekte ovdašnjeg bitisanja o kojima ništa ne piše ni u jednom priručniku. Stoga je ovo pravi ne samo turistički nego diplomatski putovođa, koji čitaoca podučava i razonodi, suočava sa svojim i tuđim predrasudama, kao i duhovitim načinima njihovog razbijanja (u oba smera) i veštog izokretanja kritičnih u komične situacije. Među 114 naslova ove zbirke uz nove priče, nastajale od 2019, našao se i izbor najzapaženijih iz prethodne tri zbirke Maje Rogan, čije crtice, beleške, sentence i opaske neodoljivo odišu momokaporovskim šarmom.

„Prešao sam osam hiljada kilometara od krajnjeg severa do krajnjeg juga Sudana i zavoleo sudansku pustinju i te ponosne, hrabre i čestite ljude koji su me naučili šta znači gostoprimstvo. Četiri i po hiljade godina burne prošlosti o kojima svet malo zna približili su mi dobrodušni Sudanci, koji u mojoj duši i danas svetle kao zvezde nad širokom beskrajnom pustinjom.

Sudan je tokom srednjeg veka bio jedna od najvećih pravoslavnih država sveta. Danas postoji zajednica Sudanaca toliko vezanih za Srbiju da se sa pravom nazivaju srpski Sudanci.

Ova knjiga je nastala u dahu, na početku novog građanskog rata koji je raselio većinu Sudanaca, kao zahvalnost ljudima koje sam tamo sreo i koje smatram najboljim ljudima na planeti, ali i kao odraz divljenja kulturnom blagu kojem nema premca.“
– V. L.

„Lazić je u punom smislu reči opijen putovanjima, susretima sa prirodom, društvenim životom, kulturnim nasleđem, svakodnevicom u koju bez ostatka i kalkulacija uranja, ali je pri svemu tome i dobro obavešten, uzorno racionalan, verodostojan, a samim tim i činjenično informativan, odnosno saznajno pouzdan.

Pred nama je ceo i sav Sudan. Kroz Lazićeve žive opise etapa i postaja na putu kroz Sudan dobijamo pravo bogatstvo podataka o prošlosti i sadašnjosti ove velike zemlje koju istorija nije milovala, ali ju je u pojedinim razdobljima, osobito u drevnosti, dovodila u središte zbivanja i civilizacijskih tokova tada poznatog sveta.

Svaki pisac zna koliko je važno, a nimalo lako, pronaći primeren i rečit naslov svome delu. Viktor Lazić je u tom pogledu postigao pun pogodak. Ortakluk dobrih duša i sjajnog putopisca predstavlja najskladniju koautorsku sinergiju.“ – Prof. dr Darko Tanasković