Materijali sakupljeni u ovoj knjizi, pojavljuju se kao plod dara molitvenog sozercateljnog slušanja, koji je posedovao mitropolit Antonije. Oslanjao se ne samo na svetootačku tradiciju, nego i na iskustvo savremenih mislilaca i pisaca, između ostalih i nepravoslavnih – slično pčeli koja, po rečima svetog Vasilija Velikog, sakuplja polen s najrazličitijih predivnih cvetova i prinosi med istinskoj duhovnoj mudrosti. Međutim, više od svega vladika se oslanjao na svoje bogato lično iskustvo. Mitropolit Antonije je dolazio u dodir sa smrću ne samo zbog svog pastirskog služenja, nego radeći kao lekar i učestvujući u francuskom Pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata. U svim njegovim razmišljanjima vidimo ličnu veru u privremenost smrti, u prevashodstvo ljubavi, u Svetlost Vaskrsenja, koju neće pomračiti nikakva tama. I, na kraju krajeva, ova knjiga je – o nadi.
