I sam vidiš, kao i ja, da svet sve više gubi svoje uporište. Ratovi,bolesti, ekonomska nesigurnost, raspad poverenja, sve to stvara osećaj nestabilnosti. Tada pitanje vere postaje presudno: na čemu gradim život kad sve drugo popusti? Na koga se oslanjam kad ljudsko poverenje izneveri? Upravo tada vera prestaje da bude navika ili tradicija i postaje živa sila koja nas podiže i osposobljava da živimo drugačije. Ova knjiga govori o toj veri, neidealizovanoj i udaljenoj, već o veri iz dna života. Veri koja se oblikuje u bolovima i borbama, u molitvama koje liče na uzdah, u tišini bez odgovora. O veri koja ne isključuje strah, brigu i sumnju, ali im ne dopušta da imaju poslednju reč. Samo vera oslonjena na Boga može da savlada ta tri protivnika i donese mir u svetu punom nesigurnosti i nemira.
