PAGANSKO HRIŠĆANSTVO?

Delo posvećeno molitvi Gospodnjoj Oče naš. Kako blaženopočivši papa Franja kaže: “Nadam se da će svako od nas dok izgovara „Oče naš” osetiti ljubav, oprost, prisustvo Duha svetog i da će biti u stanju da voli i oprosti svakom bratu i sestri. Tako ćemo steći predstavu šta je zaista raj.” To je ono što je i ova knjiga. Jednostavna, topla, puna ljubavi, razumevanja. Molitva u kojoj su sadržane sve ostale hrišćanske molitve a objašnjenja Svetog oca nam omogućavaju da sagledamo savremenost ove molitve.

Papa Franja
Horhe Maria Bergoljo – Papa Franja je 266. poglavar Katoličke crkve u njenoj istoriji. Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. Izabran za rimskog biskupa 13.marta 2013, nakon povlačenja Benedikta XVI.

Andrea Torniejeli je novinar rimskog dnevnog lista La Stampa i urednik internet portala Vatican Inside. Sarađuje sa nekoliko međunarodnih i italijanskih časopisa po mnogim pitanjima vezanim za Svetu stolicu. Do sada objavio nekoliko knjiga posvećenih papi Franji: ” Papa Franja, celovita biografija”, i “Ova ekonomija ubija”, u formi dijaloga s papom Franjom na temu kapitalizma i socijalne pravde.

Preminuo je 21. aprila 2025. u 88 godini života na Uskršnj ponedeljak.

20 dela – 10 knjiga u kutiji

Tvrdi povez

Zlatotisak

Šivenopreko 3.500 strana

1. Emanuil

2. Simboli i signali

3. Jedini čovekoljubac

4. Besede pod gorom

5. Iznad istoka i zapada

6. Vera svetih

7. Tumačenja

8. Teodul

9. Indijska pisma

10. Duhovne pouke

11. Rat i Biblija

12. Žetve gospodnje

13. Misionarska pisma

14. Religija Njegoševa

15. Carev zavet

16. Kroz tamnički prozor

17. Zemlja

18. Misli o dobru i zlu

19. Molitve na jezeru

20. Kasijana

U svojoj ukupnosti, tekstovi sakupljeni u knjizi, Ignacio de Lojola, Nacela jezuita, sveti Ignacije i Druzba Isusova, daju prilicno celovitu predstavu o nastanku i delovanju Jezuitskog reda, svakako jednog od najznacajnijih redova Rimske katolicke crkve. Naglasak je stavljen na intelektualno- obrazovnu sferu, koja je najizrazenija karakteristika ovog reda.

Štа аko je nаjveći podvig biti verаn u mаlom, а ne junаk?

Štа аko krst nije kаznа, nego poziv koji nаs lomi sаmo dа bi nаs ponovo sаgrаdio?Monаh Mаtej, sаvremeni bogotrаžitelj koji postаje bogonosаc, prolаzi kroz bolničke hodnike, zаtvorske rešetke i sopstveni аmbis strаdаnjа. U viziji kojа gа pretvаrа iz trаgаčа u nosiocа Bogа, čuje poziv: „Ponesi krst svoj.“

Od te noći njegov život postаje živo svedočаnstvo dа slobodа, smisаo i ljubаv nisu u moći, slаvi ili zdrаvlju – nego u Bogu koji nikаdа ne nestаje, sve dok čovek drži mаkаr jedаn dаh.Kroz gаleriju likovа okovаnih tugom, bolešću, krivicom i očаjem – ocа koji je izgubio ženu i pitа se dа li je previše slomljen dа bude otаc, zаtvorenikа izа rešetаkа, bolesnikа nа sаmrtnoj postelji – Mаtej otkrivа dа je pokаjаnje jedini ključ oslobođenjа.

Njegove reči, proste i duboke kаo Jevаnđelje, vrаćаju nаdu tаmo gde je sve izgubljeno: dа se čovek može ljutiti nа Bogа i ipаk ostаti NJegov; dа nаjveći smisаo nije u velikim delimа.

Romаn Nebojše Lаzićа nije sаmo pričа o monаškom putu. To je ogledаlo u kojem se svаki čitаlаc susreće sа sobom – sа svojim pаdovimа, usponimа, sumnjаmа i čežnjom zа nevidljivim slojem životа koji je dublji. Ispunjen hrišćаnskim optimizmom i tihom snаgom, Sаvremeni bogonosci podsećа dа su uzvišeni, nebeski trenuci uvek nа dohvаtu ruke. Knjigа kojа budi, opominje i pokreće. Dаjemo sebe celogа, dа bi nаšli svoju svrhu u prolаznosti."

Traganje za smislom: vera, nauk ai čove u delu Zorice Kuburić, Bibliografija radova, Drugo dopuweno i inovirano izdanje, knjiga je prof. dr Milene Žikić, istoričarke i bibliotekarke, posvećena je autorki prof. dr ZORICI Kuburić, koja je predstavljena kao ličnost na čiji su profesionalni razvoj najviše uticale vera i nauka. Ova personalna bibliografija obuhvata radove iz oblasti pedagogije, psihologije, socijalne psihijatrije, sociologije religije, sociologije porodice, sistemske porodične terapije, metodike nastave sociologije, filozofije i verske nastave. Bibliografija sadrži pored životopisa profesorke Kuburć i uvodnih napomena 301 bibliografsku jedinicu, a raspon u kome se hronološki prati naučno stvaralaštvo je višedecenijski od 1983 do 2025.

TAKO JE GOVORIO TADEJ - Mir u duši i svetlost u Hristu

Čovek ni ne shvata da je duhovno biće. Sav uronjen u telo, ne poima da mu je duša srodna anđelima i da nosi ogromnu, Bogom darovanu energiju. Od stanja njegovih misli zavisi ne samo odnos sa drugim ljudima, nego i odnos sa Tvorcem, anđelima i čitavim kosmosom.

Kada se ljudske pomisli ozvere i ozemlje, tada će biti kraj sveta. I sudbina naroda, i porodićna sloga, i poslednja vremena, i vaspitanje dece, i istorijske kazne, i duhovni opstanak – sve je povezano sa mislima, sa unutrašnjim mirom ili njegovim gubitkom.

Otac Tadej Vitovnički je bio učitelj koji nas je na ovo podsećao, propovedajući mir u duši i svetlost u Hristu. Prorok ljubavi i smirenja, bio je veliki dar Božji Srbima i svim ljudima koji traže smisao.

Za vreme Drugog svetskog rata, tokom 1941. i 1942. godine Sveti vladika Nikolaj je proveo u manastiru Ljubostinji skoro godinu i po dana, i u tom periodu su nastala neka od njegovih najznačajnijih dela: Teodul, Srpski narod kao Teodul, Srednji sistem, Indijska pisma, Mudra igumanija ljubostinjska, Stoslov o ljubavi, Zidanje Ljubostinje, kao i mnoge druge pesme i pesmice.

Kada Tereza iz Avile piše, svaka stranica nosi neizbrisiv otisak njene snažne i živahne ličnosti. Za Špance nema pisca čija ličnost sebe prevodi u jezik neposrednije i intenzivnije od Tereze, zato što gotovo uopšte ne obraća pažnju na književne konvencije, kao i zato što ni u čemu od onoga što je napisala nije mogla da sakrije svoju snažnu individualnost. Put savršenstva stalno nas podseća da njegov autor žena koja je, kada bi jednom donela odluku, ostajala pri toj odluci bez obzira na posledice: njen jezik i njeno pismo jasno o tome svedoče.

Poput Ugledanja na Hrista Tome Kempijskog, Oblak nespoznavanja potekao je iz doba kada je zapadnohrišćanski misticizam bio u punom procvatu. Ličnost autora, najverovatnije Engleza iz poznog 14. veka, istražuje puteve traganja za Bogom kroz oblak nespoznavanja koji leži između Boga i čoveka.

Кnjiga dr Miloša Vesina Ljubavlju nastajemo, a strahom nestajemo ukazuje na to kolika je moć pojedinca i snaga zajednice. To jedinstvo, a ne suprotstavljenost jedno drugom, jeste ono što izgrađuje i čuva kako zajednicu tako i njene pripadnike, jer se zajednica temelji na zajedništvu ličnosti u ljubavi. Кnjiga je napisana za buduća vremena, da se sećanjem poštuje prošlost i izgrađuje budućnost. Takođe, knjiga nas podseća da su duhovne vrednosti štit od svih nevolja i neizvesnosti koje život nosi. Jer je poverenje izgrađeno na vekovnoj tradiciji Božje objave čoveku koji traži Boga, čoveku koji oseća da mu Bog nedostaje u svetu, koji je Boga zaboravio i odbacio.

Agapije Landos Krićanin rođen je u gradu Kandiji na Kritu krajem XVI veka. Svetovno ime bilo mu je Atanasije. Krit je u to vreme bio pod mletačkom vlašću. Pored grčkog, znao je latinski, italijanski i arapski. U Lavri Svetog Atanasija na Atonskoj gori zamonašio se pod imenom Landos. Potom je prešao u ćeliju, u kojoj se posvetio pisanju. U Veneciju je otišao 1639, gde je štampao sve svoje knjige. Tamo je i umro 1664. godine. Građu za svoje knjige nalazio je u grčkim rukopisima svetogorskih manastira i u štampanim latinskim knjigama. Sve knjige pisao je na novogrčkom jeziku. Prva od njih bila je Spasenje grešnih (Άμαρτωλῶν Σοτηρία), štampana 1641. godine, i sastoji se iz tri dela. Prvi deo ima 38 pouka, drugi 22, a treći 69 čuda i nosi poseban naziv Čuda Bogorodičina. Čuda se izdvajaju od prethodna dva dela jer su ispunjena dinamičnošću pripovedanja, dijalozima i veoma živim scenama. U njima se nalaze najlepša čuda iz istočnog i zapadnog hrišćanstva o Bogorodici. Svetogorski kaluđer ukrajinskog porekla Samuilo Bakačić preveo je Čuda 1684. godine na srpsko-slovenski jezik u skitu Svete Ane. Tom prilikom dodao je još sedam čuda koje je sam sakupio. Kod Srba su Čuda Bogorodičina bila veoma omiljena, o čemu govori blizu 50 sačuvanih srpskih prepisa.

Kapitalno Iljinovo, posthumno izdato delo u kome autor precizno i temeljno izlaže aklsiome religioznog iskustab: autonomnu religioznost, objektivnost i subjektivni doživqaj religioznog Predmeta, prihvatawe srcem itd.