APOSTOLOV

Roman „Apostolov“ Sibile Levičarov (Sibylle Lewitscharoff) je knjiga o putovanju, roman o ocu i priča o staroj, neobrađenoj traumi.

U romanu srećemo dve sestre koje iz Štutgarta putuju kroz današnju Bugarsku nakon što su prenele posmrtne ostatke oca iz Štutgarta u rodnu zemlju. Jedna od sestara je naratorka, dok njihov vozač po imenu Rumen Apostolov igra ulogu nekog vrste moderatora razgovora. Sestre se prepuštaju Apostolovu da ih pored vožnje upoznaje i sa predelima kroz koje prolaze. Slika Bugarske koju nam daje naratorka nije bez predrasuda. Čini se da iza stavova postoji negativna preslika.

Roman „Apostolov“ je kitnjast monolog o ocu koji je izvršio samoubistvo. Priča nije pravolinijska porodična priča, nego mešavina potrage za ocem, sociološki road movie i istorijski esej. U centru priče su dobro proverene istorijske i porodične činjenice, ali su pretkane podrugljivim, ciničnim razmišljanjem i govorom koji karakteriše estetika mržnje. Određena doza besa je takođe prisutna u romanu, a tirade mržnje podsećaju na ton kojim je pisao Tomas Bernhard.

Sestre su imale manje od petnaest godina kada im se otac, uspešan ginekolog, obesio u porodične kuće. Porodica se nije zapitala ni onda a ni u kasnijem zašto je došlo do te tragedije. Praznina koju je ta prerana smrt stvorila u porodici, oseća se svo vreme putovanja kroz Bugarsku. Naratorka polazi na put u želji da sazna zašto se njen otac ubio, ali se na putu ispostavlja da ona o ocu gotovo ništa ne zna, štaviše ne zna mnogo ni o braku svojih roditelja. Iako pokušava, nije u stanju da sagleda realno kako su njeni roditelji živeli i u kakvim su odnosima bili.

Roman „Apostolov“ je satiričan roman o bugarskom emigrantu, putopis, klasičan ispovedni roman. 

Nagrađen je nagradom Lajpciškog sajma knjiga 2009. godine u kategoriji beletristike.