ROMAN

Roman o Avdu, majstoru nadgrobnih spomenika, čija sudbina svedoči o društvenoj istoriji moderne Turske. Avdov život se prepliće s mnogim drugim životima koji odražavaju različite slojeve Turske: hrišćani, suniti, alaviti, Turci, Kurdi, Jermeni.
Kada izađe iz zatvora, Avdo saznaje da je Elif, ljubav njegovog života, ubijena u Istanbulu.
Tu, u vreme posle vojnog udara 1980, počinje uzbudljiva priča romana Kamen i senka koja se kreće između prošlosti i savremenosti, osmanske i moderne Turske, metropole i unutrašnjosti, Bliskog istoka i Evrope, da bi se uvek okončala u nepredvidljivom Istanbulu.
U ovoj nezvaničnoj istoriji Turske spajaju se društveni roman i magični realizam, ljubavna priča i mudrost Istoka, preciznost pesme i razmere epa.

„Burhan Sonmez postaje za Tursku ono što je Gabrijel Garsija Markes za Kolumbiju, Nagib Mahfuz za Egipat, Karlos Fuentes za Meksiko, Mo Jan za Kinu.“ (T24 vesti)

Dug oproštaj od života.

Poslednji dani šarmantnog umetnika Alika,nekadašnjeg Moskovljanina, sada Amerikanca s Menhetna. Dok Alik umire, u Mskvi traje oružani puč protiv Gorbačova. Okružen sadašnjom i bivšim suprugama, daljim i bližim prijateljima, smrtno bolesni Alik spaja svoju prvu ljubav s poslednjom , povezuje Moskvu i Njujork, Rusiju koja nastaje na razvalinama SSSR i Ameriku koja izrasta iz Hladnog rata, miri davno zavađene prijatelje, pravoslavnog sveštenika i rabina, ostajući i posle smrti centar sveta koji je stvorio...

Snažna priča o prijateljstvu koje traje, o uspomenama koje se ne mogu zaboraviti, emigraciji koja se ne završava, o ljudima koji su izmešteni.

Velika ruska književnica Ljudmila Ulicka pripoveda o pojavi kuge u Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine.

Pojavljujući se iznenada, kuga će najpre iznenaditi same lekare kojima je potrebno neko vreme da je prepoznaju, pa će lekari u prvom vreme biti i najčešći prenosioci, jer nisu znali da su u dodiru s kugom.

Kada je prepoznata pojava bolesti za koju se mislilo da je iskorenjena, pokreće se mehanizam zdravstvenih i represivnih vlasti, zasedaju partijski komiteti, sprovode se istrage. Uporedo s tim, kontrolišu se informacije kako javnost ne bi saznala za opasnost koja se pojavila i s kojom živi.
Dok kuga besni, preteći da se proširi, vlasti pokušavaju da zataškaju stvari, suzbiju informacije, a da ljude iz te oblasti zatvore u karantine.

Poznata kao autorka velikih romana, u koje staju čitave istorijske i društvene epohe, generacije jedne porodice i naraštaji jednog društva, Ljudmila Ulicka se u knjizi Zaista kuga usredsredila na jedan događaj i kroz sudbinu nekoliko upečatljivih junaka oblikuje snažnu priču o jednom vremenu, jednom društvu i jednoj ideologiji.

Uzbudljiva slika tog događaja nije samo slika jedne epohe, već u mnogo čemu podseća i na odjeke i događaje, ponašanje država i vlada u vezi sa aktuelnom pandemijom koronavirusa.

Junak Notebomovog romana Sledeća priča zaspao je u hotelskoj sobi u Amsterdamu, a probudio se u hotelskoj sobi u Lisabonu.
Suočen sa događajem koji mu je promenio život, Notebomov junak na uzbudljiv način govori o stvarnosti i ljubavi, politici i kulturi, praznini i strasti svog i našeg vremena.
Sledeća priča je nesvakidašnja i otrežnjujuća knjiga u kojoj se iznutra preispituje savremena evropska kultura i u kojoj se na pronicljiv i uzbudljiv način govori o osnovnim elementima svakodnevnog života: od ljubavi do ljubomore, od strasti do očaja, od nežnosti do kazne, od prijateljstva do iskupljenja, od dosade do iskušenja, od potrebe za avanturističkim prevazilaženjem zadatog životnog kruga do predavanja rutini ili nužnosti.
Sledeća priča je roman o jednoj neobičnoj nekadašnjoj ljubavi koja se odigrala između Amsterdama i Lisabona. Svoje finale ova ukrštena ljubavna priča doživljava na plovidbi od Lisabona do Brazila i duž Amazona.
Sledeća priča je knjiga o ljubavi i tajni.
Jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana velikog svetskog pisca i svetskog putnika.

Roman o sazrevanju i odrastanju.
Uzbudljiva priča o devojčicama koje odrastaju u strogim uslovima pod pokroviteljstvom pansionata za devojčice u švajcarskim Alpima.
Roman o saznavanju sveta, o prijateljstvu i intimi, o sudarima sa izazovima života, o potrebi za drugim i bliskošću, o dirljivim trenucima i o traumama odrastanja.
Roman pričan u prvom licu, drama o usamljenosti u svetu strogih pravila i o pokušaju da se oblikuje privatni svet kao spasonosni prostor jednog uzbudljivog sazrevanja.

U Karbidu se pripoveda o grupi ljudi iz jednog pograničnog ukrajinskog mesta Medvedovo, u trouglu između Ukrajine, Slovačke i Mađarske, koji planiraju da, svako iz svojih razloga, prokopaju tunel do Mađarske i da tako na neočekivan način povežu Ukrajinu i Evropsku uniju. Jedni junaci romana Karbid učestvuju u tom poduhvatu zato što veruju u ideju Evropske unije i smatraju da bi rešenje za Ukrajinu bilo da ona uđe u Evropsku uniju. Drugi, međutim, u tom tunelu vide mogućnost za još masovniji i sigurniji šverc robe i šverc migranata iz različitih zemalja Istoka.
Zasnovan na realnim događajima, beskrajno duhovit, roman Andrija Ljubke u modelu društvenog romana i političke satire preispituje neke od ključnih savremenih tema. Pripovedajući o najrazličitijim načinima prelaženja granica, Karbid Andrija Ljubke prevazilazi granice pripovedačke mašte, političke satire i političke korektnosti.Podnaslov Karbida istovremeno je i najbolje objašnjenje ovog neobičnog, provokativnog i uzbudljivog romana: „Neverovatni tragikomični doživljaji jednog dobrog i plemenitog čoveka i čitave bande lupeža koji su se provlačili preko granice zemljom, nebom i vodom, i bili toliko pohlepni da su oterali junaka čak u podzemno carstvo senki.
„Uspeh Karbida bio je veoma neočekivan za mene. Dok sam pisao ovaj roman, nisam sebi postavljao nikakve konkretne ciljeve, jednostavno sam hteo da Zakarpatje opišem kao fenomen, pribegavajući sopstvenim zapažanjima i iskustvima koja su me proganjala. Međutim, ispostavilo se da je sadržaj ovog romana veoma razumljiv i ljudima koji samo površno znaju Zakarpatje i Ukrajinu. Zašto? Upravo zbog fenomena šverca. Slažem se da fenomen šverca utiče na formiranje odgovarajućih društvenih i kulturnih navika. Neko će, možda, pomisliti da je ova tema malo neprijatna. Ali moram da naglasim: šverc je kao seks – u njemu učestvuju dve strane.“ - Andrij Ljubka"

Četvrtak Zdravke Evtimove je roman o sudbini istočnoevropskih društava posle pada Berlinskog zida, kao i o ljudima koji u novim životnim okolnostima pokušavaju da se izbore za razumevanje vlastitog sveta i za mesto u tom svetu.
U tom tranzicijskom međuvremenu prolaze ljudski životi i vrtlože se sile društvenih nužnosti o kojima na sugestivan način pripoveda Evtimova.
Кroz živote pet junakinja romana u trenucima epohalnog društvenog i istorijskog preloma Evtimova predstavlja čitavo bugarsko društvo s njegovim različitim okolnostima i slojevima.
Dok siromašni nemaju novca ni za hranu, ni za lečenje, ni za ljudski smeštaj, oni koji su prigrabili bogatstvo celog društva više ne mogu da u nagomilanom i samim tim obesmišljenom obilju pronađu zadovoljstvo koje bi ih ispunilo.

Poručnik falangista Manuel Mena poginuo je u bici na Alta Tera, jednoj od odlučujućih bitaka Španskog građanskog rata. Njegova pogibija je decenijama mit i trauma njegove porodice.

Pisac Havijer Serkas, zajedno ss slavnim filmskim rediteljem Davidom Truebom, kreće u potragu za činjenicama života i smrti Manuela Mene, otkrivajući decenijama potiskivane istine o jednoj porodičnoj istoriji, Španskom građanskom ratu i modernom španskog društvu.

A ključ ove nesvakidašnje uzbudljive potrage i razrešenje romana jeste čuvena priča Danila Kiša „Slavno je za otadžbinu mreti“ iz knjige Enciklopedija mrtvih.

Jedan od najboljih evropskih romana u poslednjoj deceniji.

Novi roman Davida Grosmana Život se sa mnom mnogo poigrao predstavlja veliki trenutak savremene svetske književnosti. Za prethodni roman Konj ulazi u bar Grosman je dobio Međunarodnu nagradu Man Buker, a za prevod novog romana, pre nekoliko meseci objavljenog u Izraelu, zainteresovane su desetine svetskih izdavača. Arhipelag objavljuje prvi prevod ovog romana.
Možda prvi put jedna osoba iz naših krajeva i našeg istorijskog i kulturnog iskustva postaje junak jednog velikog romana svetske književnosti. Junakinja romana je Eva Panić-Nahir, a veliki deo romana odigrava se u Beogradu, okolini Varvarina, na Golom otoku, kao i u drugim mestima bivše Jugoslavije.
Grosmanov roman je velika i paradigmatična priča XX veka zasnovana na sudbini Eve Panić i na njenom životu od Čakoveca, preko Beograda i Varvarina, do Golog otoka i odlaska u Izrael, gde će decenijama živeti u kibucu.
Život se poigrao sa Grosmanovom junakinjom, ali je nije slomio.
Pričajući svoj život, Grosmanova junakinja ostavlja veliko zaveštanje samom svojom nesvakidašnjom i uzbudljivom pričom u kojoj oživljavaju složena istorijska vremena i čudesne ljudske sudbine, da bi u poznu starost odlučila da zajedno sa svojom porodicom ponovo poseti neka od mesta svog života, na prvom mestu Goli otok.
– Eva Panić-Nahir, po kojoj je stvoren Verin lik, bila je poznata i poštovana u Jugoslaviji. O njoj su izdate monografija i biografija, a Danilo Kiš joj je posvetio televizijsku seriju prikazanu u Srbiji, u kojoj je govorila o užasima Golog otoka. To je bio prvi put da je široj javnosti otkrivena istina – do tada potiskivana i ućutkivana – o Titovim gulazima. Eva je postala simbol hrabrosti, skoro nadljudske, simbol čovekove moći da se sačuva ljudskost i u najtežim situacijama. Pre više od dvadeset godina Eva mi je prvi put ispričala svoj život. Od tada se često vraćala na to. Duboko prijateljstvo nas je spajalo, nije bilo moguće ne voleti je i ne diviti se njenoj hrabrosti i ljudskosti. Takođe, ponekad je bilo teško ne slomiti se o principijelnu krutost i hermetičnost koju je posedovala. Želela je da napišem priču o njoj i njenoj ćerki Tijani Vejdžis. Jedno od najdražih iskustava u pisanju ove knjige bilo mi je poznanstvo s Tijanom, punom životne mudrosti, optimizma i hrabrosti. Obe su bile velikodušne i dale mi potpunu slobodu da ispričam njihovu priču, kao i da u nju unesem maštu i ono što se nije desilo u stvarnom životu. Od sveg srca im zahvaljujem na toj slobodi – kaže David Grosman o nastanku romana Život se sa mnom mnogo poigrao.

Polazeći od romana Gospođa Dalovej Virdžinije Vulf, Majkl Kaningam s preciznošću savršenog satnog mehanizma prepliće povesti o sudbinama triju žena.
Jedna je Klarisa Von, savremena Njujorčanka koja, trošeći poslednje ostatke mladalačkog zanosa i vedrine, razmišlja hoće li u onome što se naziva starošću biti razloga za život; druga je Lora Braun, mlada žena iz losanđeleskog predgrađa s kraja četrdesetih godina dvadesetog veka, zarobljena brakom i materinstvom koje ne želi da prihvati kao život o kakvom je maštala; treća je Virdžinija Vulf.
Njihove tri sudbine na kraju će se na neočekivan način sliti u jednu, u trenutku završne potvrde da je, kao u romanima Virdžinije Vulf, ono najdragocenije u životu – upravo sam život: oni naizgled tako obični trenuci, minuti, sati…
Roman po kome je nastao istoimeni film Stivena Daldrija sa Nikol Kidman i Meril Strip u glavnim ulogama.
Pulicerova nagrada
Nagrada PEN/Fokner

Hohštapler je roman o stvarnom junaku koji je decenijama bio moralna vertikala španskog društva, predstavljajući se kao hrabar čovek i neustrašivi borac za demokratiju, žrtva frankizma i nacističkih logora, da bi se onda pokazalo da je reč o čoveku koji je izmislio čitavu svoju biografiju.
U godinama posle Frankove smrti Enrik Marko, junak romana Hohštapler, pojavljuje se kao pripovedač svog moralno ispravnog života ispunjenog hrabrim delima, što ga čini prepoznatljivom javnom figurom i povlašćenim svedokom minulih vremena, ali i važnim akterom španskog društva u godinama tranzicije. Tek tri decenije kasnije Enrik Marko je raskrinkan kao lažov i prevarant koji je izmislio ključne detalje svoje biografije poput progona u doba frankizma ili godina provedenih u nacističkim logorima u Nemačkoj u Drugom svetskom ratu.
Enrik Marko živi život u više verzija, uvek uspevajući da aktuelnu verziju učini pogodnim i poželjnim delom tekućeg poltičkog, ideološkog ili društvenog trenda u španskom društvu.
Da li je Enrik Marko genijalni lažov i beskrupulozni manipulator?
Kakva je veza između Enrika Marka i Don Kihota?
Kako je moguće prevariti sve ljude i celo društvo u vreme kada verujemo da su nam sve informacije dostupne i proverljive?
Kako nastaju lažne vesti i lažne biografije?
Da li je društvo želelo da bude obmanuto, a Enrik Marko svojim neprestanim izmišljanjem vlastite biografije nepogrešivo odgovarao na teme, očekivanja i fascinacije španskog društva?
Uzbudljiva potraga za činjenicama jednog života i za izazovima jednog društva.
Aktuelna knjiga koja se tiče svih nas.

Roman Azbuka za neposlušne Venka Andonovskog i u strukturi i na idejnom i misaonom planu ima dvojnost koja uznemirava, obezbeđuje dramski sukob u radnji i koja postaje mamac za čitaoca i uslov dinamike i razvoja priče.
Navikli na moderni narativ koji je ili odjek postmoderne jezičke i strukturne prakse ili svedenost, minimalizam i redukcija, u Azbuci za neposlušne čitaoci se osećaju poput deteta kome se ponovo čita bajka, parabola, legenda i koji se sada, zatečeni u toj atmosferi poznatog ali davno zaboravljenog, prisećaju slike i osećanja koje ta slika prati.
Andonovski brižljivo vodi priču koja pod formom alegorije oblikuje snažne slike modernih vremena.
Večno važna pitanja dobijaju svoj puni odjek i u modernim vremenima, u dilemama i izazovima nas i naših savremenika.

Dvojno državljanstvo je roman o ženi koja pati od amnezije a obrela se na aerodromu, s dva pasoša, dve kulture, dva jezika.
„Budiš se na aerodromu. Ne znaš ko si, ni kuda ideš. Imaš u torbu dva pasoša. Nosiš sjajnu krunu, a osećaš se kao ukradeni auto. Kako iz ove amnezije osmisliti život? Ponoviti ga? Iako su to, u stvari, bila dva života?“ tako se junakinja romana pita u jednom izuzetnom trenutku svog života koji deli s mnogim emigrantima, iseljenicima i mladim ljudima u Evropi čiji su identiteti i državljanstva ukršteni.
Kao što i sam naslov sugeriše, to je ključna tema novog romana Nina Jargekov: kako se nositi sa dve kulture, sa dva jezika, sa dva senzibiliteta, kako, u stvari, voditi dvostruki život?
Ili, s druge strane, kako podržati zemlju u kojoj živimo kada se ona, po svemu sudeći, sprema da usvoji Zakon o zabrani dvojnog državljanstva?
Suočavajući čitaoce sa pitanjem uskomešanih, ukrštenih i višestrukih identiteta i izazova koje to sa sobom nosi, što je stvarnost mnogih ljudi u Evropi danas, roman Dvojno državljanstvo oličava veliku evropsku priču našeg vremena.
Srpsko izdanje romana Dvojno državljanstvo prvo je izdanje ovog romana Nine Jargekov izvan francuskog jezika.
Nagrada „Flor“

Područje za potapanje je hrabra knjiga o tome kako ogromna teritorija Rusije, njene šume, pašnjaci, polja, gradovi, sela, ljudi, životi, duše i grobovi predaka nestaju zbog grabeži za malo vlasti i mnogo novca.
Roman Senčin, jedan od najistaknutijih predstavnika „novog realizma“ u savremenoj ruskoj književnosti, ovoj temi pristupa gotovo dokumentaristički. Glavni junak njegovog romana je vlast.
Roman započinje razgovorom dva čoveka, Tolje i Volođe, ali to nije običan razgovor i to nisu obični ljudi: ponavljajući im imena u svakoj rečenici, Senčin čitaocu kaže: „Jeste, ne grešiš, čitaš reči koje izgovaraju Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, i Vladimir Putin, premijer i predsednik Ruske Federacije!“
Područje za potapanje je roman o tome kako je 1974. godine sovjetska vlast odlučila da na reci Angari sagradi Bogučansku hidroelektranu. Počeli su silovito, uložili ogroman novac i stali, a zatim su, nakon „perestrojke“, došli mladi oligarsi, oni kojima u Rusiji pripada sve i odlučili da dovrše BoHe. Vlasnik hidroelektrane je milijarder, svemoćni kralj aluminijuma Oleg Igorevič Banjasko (u kome bi čitalac sa ozbiljnim razlozima mogao prepoznati Romana Abramoviča), čija kompanija, registrovana na Kipru, rukovodi nastavkom izgradnje „hidre“, kako je zovu meštani s područja za potapanje. Njega nimalo nije briga za nevolje, bes i tugu hiljada onih koji su prinuđeni da, milom ili silom, napuste svoje domove i presele se u gradove. On, za razliku od utopljenika, ne mari za njihov razrušeni svet. On želi samo da potopi deo zemljišta. I uzme novac. Veliki novac. Šta će njemu ta daleka zemlja kad on i ne živi u Rusiji, već u Londonu? Za njega je čovek s područja za potapanje tek zupčanik, trun, mrvica prašine.

„Da, mnoštvo je priča, desetine sudbina koje se lome ili su već slomljene. A iseljavaju manje od šest hiljada osoba. Zar ne mogu za njih, koji nisu svojevoljno odvedeni sa svojih ognjišta, da stvore makar uslove kakve su imali?“

„Uopšte, gde je privatno, a gde državno – ne može da razmrsi. Kao da su namerno zamrsili, da se ne nađu krajevi.“

„Sad je, čini mi se, čitav svet osuđen. Došlo je vreme nevaljalosti ovoga sveta.“

Novi roman Klaudija Magrisa.
Velika priča o junaku koji je čitav svoj život posvetio ideji da u Trstu, gradu i luci na granici kultura, jezika i svetova, podigne veliki Muzej rata koji bi svedočio u korist mira i koji bi svojim mnogobrojnim sakupljenim predmetima, ostacima različitih ratova i sukoba, pozivao na prevladavanje svih silnih konflikata među ljudima.
Magrisov roman je istorija jedne utopije i jednog velikog životnog pregnuća.
Krećući se kroz roman Obustavljen postupak kao kroz postavku zamišljenog muzeja, čitalac se suočava sa mnoštvom uzbudljivih priča iz istorije i savremenosti, mita i svakodnevice, sa ljudskim sudbinama i dramama, poduhvatima i propastima.
Magris na neuporediv način svedoči o silama istorije i o običnom čoveku koji se često nađe pred licem tih sila. Ali je njegov roman i velika pohvala priči i ljudskoj potrebi za smislom.

Bio sam nadahnut osobom koja je uistinu postojala i bila veoma značajna, profesorom Dijegom de Henrikezom, genijalnim i nesalomivim Tršćaninom široke kulture i nesalomive strasti koji je ceo život (1909–1974) posvetio sakupljanju oružja, ratnog materijala svake vrste kako bi izgradio osoben, prenatrpan Muzej rata u službi, a kroz izložene brojne instrumente smrti, mira. Posvetio je ceo život tom snu što mu nije dao mira i tom delu – čije je ostvarivanje započeto sada u Trstu – suočavajući se s teškoćama i odricanjima svake vrste u doba posebno urušeno sukobima i pokoljima, sve dok nije pronašao smrt u požaru spremišta gde je spavao među predmetima svog Muzeja, neobjašnjivom požaru koji je pokrenuo i istragu i postupak što su se završili bez ikakvog zaključka.
Bez tog čoveka i njegove apsolutne posvećenosti ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Ali, kako biva sa svakom književnom fikcijom što prerađuje ono što joj stvarnost ponudi i na šta u toj stvarnosti naiđe, priča i portret protagoniste ove knjige potpuno su izmišljeni; nijedna epizoda ili pojedinost nema ništa zajedničko sa stvarnom pričom i stvarnom osobom tragičnog tršćanskog kolekcionara, koji nije ni namanje opisan u samoj knjizi i izmišljen je jednako kao i figura žene koja je, u romanu, zadužena da osmisli plan Muzeja. Svaka sličnost, kaže uobičajeni izraz, dakle, puka je slučajnost. Želeo bih, pak, da podsetim, u sećanje na Dijega de Henrikeza, na rečenicu koju je uistinu izrekao, na poziv neznanom prolazniku kraj njegova groba da mu uruči mač, kako taj mač nikada više ne bi nikoga pogodio. (Klaudio Magris)

"Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti Maksa Blehera nisu ni memoari, ni roman, niti poema, iako su nazivana svim tim imenima i poređena s delima Prusta i Kafke." - Andrej Kodresku

Novi roman Ljudmile Ulicke.
Knjiga prevedena na 20 svetskih jezika.
Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka.
Prikazujući svakodnevni život i obične ljude u njemu, ali i sovjetskim intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena.
Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog.
Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri.
Jedan od nazjnačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog.
Izuzetno delo, čudesno umeće.

Uzbudljiv ljubavni i porodični roman.
Knjiga prevedena na više svetskih jezika.
Ćerka pronalazi rukopis svoje poginule majke i tako oživljava veliku ljubav njenog života.
Čitajući majčina pisma, ćerka rekonstruiše život svoje majke i njenu veliku ljubav, suočavajući se sa velikom porodičnom tajnom i sa velikim izazovom vlastitog života.
Jedna tajna je otkrivena i život više ne može biti isti.

Ko zna kako se osećaš kada si tanak kao list papira, kada te skoro nema... Najverovatnije, tada si miran, niko te ne primećuje, niko se više ne spotiče o tebe jer nesmetano može da te pregazi i nastavi dalje. Možda bi jedino tada stvarno bio smiren, ni zbog čega se ne bi osećao krivim i niko te više ne bi primećivao. Imao bi mir i ti i svi oko tebe.

Najpoznatiji roman nagrađivane nemačke književnice.
Nesvakidašnji roman o junaku koji u velikoj poslovnoj zgradi radi za jednu multinacionalnu korporaciju u kojoj predstavlja samo mali šraf u velikom sistemu.
Najbolji evropski roman o iskustvu korporacijske stvarnosti.
Izuzetna priča o otuđenosti, praznini i gubitku smisla.

Roman Mala argentinska priča donosi snažnu autobiografsku priču o argentinskoj vojnoj diktaturi sedamdesetih godina. Roman je ispričan iz ugla devojčice koja se sa svojim roditeljima našla u samom središtu organizovanog otpora vojnoj hunti.
Junakinja romana Mala argentinska priča ima sedam godina kada njeni roditelji počinju da se bore protiv vojne diktature u Argentini. Ubrzo je njen otac zatvoren, dok su junakinja i njena majka prinuđene da napuste svoj stan u Buenos Ajresu i da se kao ilegalke kriju u maloj oronuloj kući u predgrađu. To je kuća u kojoj je sagrađena ilegalna štamparija u kojoj se štampaju zabranjene novine i drugi zabranjeni politički materijal. Da bi se prikrile prave aktivnosti u ovoj kući, koja postaje jedno od središta otpora diktatorskom režimu, tu je smeštena i farma zečeva koji odjednom postaju paralelni svet progonjene devojčice.
Sedmogodišnja junakinja romana prinuđena je da menja i napušta škole, da krije svoj pravi identitet ili da sakrivena u automobilu menja mesto boravka. Njoj je zabranjeno da razgovara sa susedima ove ilegalne štamparije, a konspirativne razgovore odraslih ilegalaca, za kojima tragaju vojska i policija, razume samo delimično ili na svoj originalni način, iz čega nastaju neodoljivi nesporazumi i neki od najzanimljivijih zapleta u ovom uzbudljivom romanu.

Smeštajući likove i događaje romana Igra anđela i šišmiša u devedesete godine prošlog stoleća, u podalpski rudarski gradić koji je utonuo u večitu monotoniju i hipokriziju malograđanskog mentaliteta, Aleš Čar se naslanja na veoma produktivnu liniju slovenačke literature od Janka Kersnika, preko Ivana Cankara i Slavka Gruma, pa do Andreja Hinga, Vitomila Zupana i Dušana Jovanovića.
Čarova pripovest o neobičnoj družini, koju čine jedan katolički sveštenik, jedna jurodiva tinejdžerka i nekoliko lokalnih džankija, povezanih hedonističkim porivima i navikama različite vrste, i time nepomirljivo konfrontiranih s mediokritetskim stanjem svesti, predstavlja najnoviji i uz to možda i najspektakularniji izdanak pomenute linije.
Roman bez mnogo poteškoća može da se čita i kao slovenačka replika na planetarni književni hit, proslavljeni Trejnspoting škotskog pisca Irvina Velša.

Najznačajnija knjiga proze modernog klasika Leonarda Šaše, jednog od najintrigantnijih pisaca italijanske književnosti XX veka. Tri sicilijanske priče, obimom i obuhvatom kao tri kratka romana, iz tri društvena i istorijska vremena Sicilije: iskrcavanje Amerikanaca u Drugom svetskom ratu na Siciliju; Staljinova smrt i njen odjek u ličnoj i ideološkoj traumi jednog Sicilijanca; Sicilija iz vremena Garibaldija.

Potresna i kritička retrospektiva češkog i slovačkog društva u drugoj polovini XX veka.
Socijalistički moral, represija jednopartijskog društva, tabui i zabrane, cenzura i progoni, sve je to u ovom romanu dato u izvrsnoj pripovedačkoj dramaturgiji iz ugla priče o progonima slovačkih prostitutki u Bratislavi od kraja četrdesetih godina XX veka pa sve do pada Berlinskog zida.
Takvo jedno šareno društvo koje broji i prostitutke i bivše švercere i streptomicinsku mafiju, pozornica je društvenog romana Logor posrnulih žena koji slika društvenu zbilju posleratne Slovačke iz socijalne, ali i moralne perspektive.
Moglo bi se reći da Anton Balaž ovako složenoj temi prilazi balzakovski, jer detaljno prikazuje golicljivu društveno-istorijsku situaciju, ne zanemarujući nijednu od političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih okolnosti koje je karakterišu.
Pored toga što nudi preciznu sliku posleratne Slovačke u svim njenim klasnim nijansama, Anton Balaž u ovom romanu piše i odu ženskom telu.

Najznačajniji roman jednog od najvažnijih i najprevođenijih savremenih portugalskih pisaca koju smatraju jednim od najvažnijih otkrića portugalske književnosti i obnavljačem portugalskog romana.
Velika moderna saga o savremenom Portugalu.
Ljubavni roman koji u uzbudljivoj i potresnoj priči otkriva društvene, političke, ideološke i kulturne slojeve ove zemlje.

Najvažniji roman poznatog švedskog pisca.
Snažna i provokativna priča o Evropi između dva svetska rata, o seksualnosti i manipulaciji, o ljudskom telu i o užasima politike i istorije, o vajmarskoj Nemačkoj i o policijskim operacijama koje zadiru u ljudsku privatnost.
Istina o Saši Knišu odvodi nas u srce jednog uzbudljivog istorij skog vremena, pokazujući kako u takvim vremenima jednako uzbudljiva može da bude i sama ljudska privatnost. Junaci u ovom romanu, usred izazova istorije i politike, opsednuti su čulima i strastima, iz čega nastaje jedna od najizazovnijih priča novije evropske književnosti.
Roman Istina o Saši Knišu preveden je na nekoliko evropskih jezika.

Roman čiji je glavni junak filozof Baruh Spinoza. Istorija Spinozinog života i susret sa nje¬govim mišljenjem otkrivaju uzbudljivu sliku Evrope XVII veka. Ta slika je sači¬nje¬na od privatnog i javnog, intimnog i društvenog, od vesrkih sukoba i istorijskih doga¬đaja, od ličnih drama i kolektivnih udesa. Prva knjiga u ediciji 100 slovenskih romana.
Evropska nagrada za književnost