ROMANI

Novi prevod Danteovog "Novog života", prvi prevod Danteove "Gozbe" na srpski jezik, kao i prevod Danteovih pesama vezanih za "Novi život". Zajedno sa obimnim kritičkim aparatom i književno-istorijskim i društveno-istorijskim kontekstom koji oblikuju tekstovi prevodioca i priređivača Snežane Milinković, ovo je kapitalno delo koje srpskom čitaocu omogućuje susret s nekim od vrhova Danteovog pesništva.

Ostareli profesor, razočaran u životu, ljubavi i politici, povlači se iz Beograda, rešen da ostavi svet iza sebe. Ali sticaj okolnosti, sećanje na svoje nekadašnje studentske pobune i nova studentska buna odlučuju da se profesor uključi u svoju poslednju političku bitku.

Iznenadna pojava Gosta u jednoj kući na Arbatu u novom romanu Ratka Dangubića unosi tajanstvo i dramu među stanovnike kuće, a potom u svet modernih vremena u kojima pesnici ostaju bez glasa, matematičari bez brojeva, gradovi bez čitalaca, govornici bez reči, političari bez mase.

Filmski reditelj iz Beograda iznenada je teško ranjen na ulici. Dok leži u oblnici, polako sklapa istinu o sebim, svojoj porodici, društvu u kome živi...

Nova knjiga priča dobitnika Andrićeve nagrade za priču. 49 priča o 49 događaja u svakodnevici i istoriji, o običnim ljudima i istorijskim junacima.

Koristeći elemente krimi romana, proze tajanstva i fantastike, novi roman Mladena Vurune vodi čitaoca ne samo na jednu neobičnu morsku pustolovinu već i u prostore između stvarnog i mogućeg.

Izabrani tekstovi velikih svetskih pisaca o životu i kniževnosti Danila Kiša. Autri tekstova u ovoj knjizi su: Nadin Gordimer, Josif Brdski, Jozef Škvorecki, Čarls Smić, Đerđ Konrad, Ismail Kadare, Milan Kundera, Suzan Sontag, Klaudio Magris, Derek Volkot, Havijer Serkas...

Nova knjiga priča Jelene Lengold.

Jelena Lengold u pričama iz knjige "Dirakova jednačina" majstorski raščarava stvarnost u kojoj živimo, stvarnost u kojoj smo živeli i stvarnost kojoj ćemo tek gledati u lice.

Dvanaest priča o ljubavi i svakodnevici, o običnim i neobičnim životima, o sećanjima na svet koji je minuo, o svetu koji nam je pred očima i o svetu koji dolazi, o porodici i odrastanju, o razumevanju i nerazumevanju, o iskustvu zrelog života koji polako izmiče.

Priče koje osećamo kao deo svog iskustva, likovi koje doživljavamo kao da ih znamo.

Slojevi istorije, podunavske i evropske, srpske i nemačke, oživljavaju u novom romanu Ratka Dangubića Srebrni medved.
Za razliku od mnogih romana u kojima se pripovedalo o Drugom svetskom ratu i njegovom kraju iz perspektive okupiranih naroda željnih slobode, u Srebrnom medvedu pripoveda se iz perspektive Nemaca koji su preživeli egzodus posle Drugog svetskog rata i sada u Berlinu pokušavaju da započnu svoju novu ljudsku, a neki od njih i umetničku sudbinu.
Sa slikama života u Berlinu mešaju se slike napuštenog panonskog detinjstva.
Dangubićevi junaci svedoci su istorije koja je upravo u toku i koja nikoga ne ostavlja na miru.

„Treba li Branko i Jirgen da glume da su u paklu kada nisu nigde?“

„Ako u Vendersovom filmu srećni ili nesrećni Marion odlučuje da se odrekne besmrtnosti u ime ljubavi, bogalj u mom pita – čega da se on odrekne, da bude besmrtan ili bar sit?“

Roman o Avdu, majstoru nadgrobnih spomenika, čija sudbina svedoči o društvenoj istoriji moderne Turske. Avdov život se prepliće s mnogim drugim životima koji odražavaju različite slojeve Turske: hrišćani, suniti, alaviti, Turci, Kurdi, Jermeni.
Kada izađe iz zatvora, Avdo saznaje da je Elif, ljubav njegovog života, ubijena u Istanbulu.
Tu, u vreme posle vojnog udara 1980, počinje uzbudljiva priča romana Kamen i senka koja se kreće između prošlosti i savremenosti, osmanske i moderne Turske, metropole i unutrašnjosti, Bliskog istoka i Evrope, da bi se uvek okončala u nepredvidljivom Istanbulu.
U ovoj nezvaničnoj istoriji Turske spajaju se društveni roman i magični realizam, ljubavna priča i mudrost Istoka, preciznost pesme i razmere epa.

„Burhan Sonmez postaje za Tursku ono što je Gabrijel Garsija Markes za Kolumbiju, Nagib Mahfuz za Egipat, Karlos Fuentes za Meksiko, Mo Jan za Kinu.“ (T24 vesti)

Klupko tajanstvenih događaja u romanu Na početku sveta počinje jednog proleća, traje tokom leta i okončava se u kovitlacu pozne jeseni. Polazeći od ljubavi, ti događaji se preokreću u zločin i smrt.
Drago Jančar, vodeći slovenački romansijer i jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca, maestralno pripoveda o svakodnevici u koju prodiru odjeci Drugog svetskog rata, političke stvarnosti druge Jugoslavije i neizvesnosti modernih vremena.
Melanholična slika sveta koji nestaje i osipa se data je iz perspektive dečaka koji širom otvorenih očiju pokušava da razume svet odraslih razapet između ljubavi i mržnje, spokoja i zločina, rata i mira, minulog rata koji traje u pričama i budućeg rata koji oživljava u strepnjama.

„Događaji, koji su te jeseni najpre uznemirili a onda veoma potresli ljude u tom kraju grada, najavljivali su se već sredinom juna, celog leta, a u jesen se više nisu mogli zaustaviti.“

„Ko kaže da se velike drame grešaka, ljubomora, izdajstava, prevare i osvete dešavaju samo na tebanskom ili engleskom dvoru?“

Atomskom bombom koja je bačena na japanski grad Nagasaki 9. avgusta 1945. godine završen je Drugi svetski rat.
Ali je tada započeta i jedna istorija: posle tog događaja i bombe bačene na Hirošimu svet nije bio isti, jer je iskusio posledice atomske bombe.
Napisan iz perspektive Nagasakija 2024. godine, kratki roman Uglješe Šajtinca Madam Fajrflaj preispituje i ispisuje nekoliko ukrštenih ljudskih sudbina koje su se suočile s jednim od najstrašnijih trenutaka ljudske istorije.

„Baka i ja smo u grad sišli posle tri dana.“

„Danas se sve brzo i lako nađe. Možda su zato ljudi obamrli. Jer je sve što se brzo i lako nalazi daleko od svakog višeg smisla.“

Sedam priča straha i izdržljivosti, potrebe za utočištem od sveta i volje za borbom. Niko od glavnih junaka ovih proza ne odustaje od borbe koju je izabrao ili koja mu je dosuđena. Smeštene između nekoliko epizoda evropske istorije i unutrašnjih lomova svojih junaka, između tema koje su pomalo zaboravljene i iskustava koja se ne smeju zaboraviti, priče u Crnim jedrima u znaku su figure putovanja.
Markovićevi junaci su na putu i u kretanju, u međuprostoru i na rubu, u neizvesnostima i pod senkom tajanstva i zapitanosti. Priče modernog postupka i klasične pripovedačke snage. Markovićeve priče se stapaju u zaokruženu celinu obeleženu izvrsnim stilom i prepoznatljivim pripovedačkim glasom. Jedna od najboljih knjiga priča u srpskoj književnosti u poslednjoj deceniji.

Roman Nede Bjelanović Crveni krovovi napisan je iz perspektive mlade žene koja je studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu. Vreme dešavanja je 2008. godina. Događaj koji priču otvara je napad na Brankovom mostu. Naoružan nožem, devojku presreće jedan mladić, ali priča ima neočekivan rasplet. Naratorka poseduje pronicljiv, humorni pogled na svet koji je očito nasledila od svojih ženskih predaka. Ta sposobnost da se sagleda vlastita, nestvarno teška sudbina, da se ona ponovo proživi kroz priču i tako se istovremeno od nje distancira, jeste ono što predstavlja osnovni kvalitet ovog romana.
Neda Bjelanović je napisala uverljivu, emotivno zadivljujuću, na trenutke duboko dirljivu, autentičnu priču – autentičnu u svojoj srži, priču posvećenu Gradu, detinjstvu u netaknutoj porodici i nezaboravnoj ranoj ljubavi iz detinjstva. Ona je ponajviše autentična stoga što se vidi jasna težnja da se da u tom naporu oblikovanja ratovi devedesetih ostave iza sebe, ali je jasno i da naratorka ni njeni junaci nisu ljuti, nisu kivni, nisu zlopamtila.

Morton Samuilo Smit, junak novog romana Milana St. Protića, profesionalni je američki istoričar i profesor na Kolubiji univerzitetu u Njujorku.

Potraga za tajnim jevanđeljem po Marku odvodi Mortona Smita u grotlo Drugog svetskog rata i građanskog rata u Jugoslaviji, a kasnije i u socijalističku Jugoslaviju, gde sreće ljude kakve pre nije znao i svedči nesvakidašnjim događajima i sudbinama.

Roman o ljubavi i potrazi, o slobodi i ropstvu, tajni i otkriću. Uzbudljiva priča, zanosni preokreti, istorija iz neočekivang ugla.

"Pored toga, gotovo usput, junak ove knjige našao se u samom grotlu istorijskih zbivanja, sudbonosnih koliko i tragičnih, što su zadesila evropski komad Zemljine lopte i nas Srbe na njenom jugoistoku u periodu od 1941. do 1954. Redovi koj slede su atipična hronika tih događaja, onog što se odigralo pre i onog što se desilo posle."

"Svaka priča ima četiri strane: našu stranu, njihovu stranu, istinu i ono što se zaista dogodilo."

Dug oproštaj od života.

Poslednji dani šarmantnog umetnika Alika,nekadašnjeg Moskovljanina, sada Amerikanca s Menhetna. Dok Alik umire, u Mskvi traje oružani puč protiv Gorbačova. Okružen sadašnjom i bivšim suprugama, daljim i bližim prijateljima, smrtno bolesni Alik spaja svoju prvu ljubav s poslednjom , povezuje Moskvu i Njujork, Rusiju koja nastaje na razvalinama SSSR i Ameriku koja izrasta iz Hladnog rata, miri davno zavađene prijatelje, pravoslavnog sveštenika i rabina, ostajući i posle smrti centar sveta koji je stvorio...

Snažna priča o prijateljstvu koje traje, o uspomenama koje se ne mogu zaboraviti, emigraciji koja se ne završava, o ljudima koji su izmešteni.

Za razliku od svog savremenika, prijatelja i evropskog pustolova Stefana Zanovića, kanonik Antun Kojović posle završenih studija u Italiji nije napuštao svoj grad Budvu, ali je bio građanin sveta i čovek svog vremena. Kojović je iz dana u dan pisao hroniku Budve i, uporedo s tim, prevazilazio okvire svog kraja i svoje epohe. Kao svojevoljni povratnik u svoje rodno mesto, Kojović je živeo i radio u Budvi kao da je u Parizu ili u nekom drugom velikom evropskom gradu.

Nadpop Kojović nije biografska drama, već drama ideja koje je zastupao Antun Kojović, oduševljen dobom prosvetiteljstva, Napoleonom i napoleonovskim revolucionarnim zanosom koji je menjao Evropu XIX veka.

Novom knjigom aforizama Nemam reči Aleksandar Baljak lucidnom i snažnom društvenom kritikom potvrđuje reputaciju najznačajnijeg pisca u istoriji srpskog aforizma. Politički aforizmi, kritika društva, karaktera i mentaliteta, kritika književnosti i književnog života, raskrivanje medijskih, socijaklnih i, pre svega, političkih manipulacija. Oštra kritika i briljantna jezička igra. Čitajte Aleksandra Baljka. Oni koji su ga već čitali znaju zašto. Oni koji će ga čitati od ove knjige znaće to ubuduće.

Priče u kojima se smenjuju bajke, prošlost i savremenost, uzbudljive vizije budućnosti i fantastika, smelo postavljena pitanja reinkarnacije i teško dokučivih tajni. U pričama iz knjige Preimućstva kruga Marković svoje čitaoce suočava s nekim od ključnih ideja koje pripadaju humanističkom obzorju (sreća, ljubav, pravda, dobrota, vera, sumnja, greh, kazna, krivica, smisao, dužnost). Već na prvi pogled, jasno je da ove ideje po pravilu imaju u sebi jak etički potencijal. Ali se pred čitaoce najpre izvode junaci i događaji, a u njihovim konfliktima, nedoumicama, usponima i padovima naziru se i razrešenja implicitno postavljenih velikih tema ljudske sudbine i ljudske svakodnevice. Junaci proze Veselina Markovića suočavaju se sa nekim časom u kome se njihov život odjednom menja, a pogled na svet postaje jasniji nego ikada pre.

Provokativna istoriografska studija Nikole Moravčevića o banu i potonjem kralju Tvrtku I Kotromaniću, o njegovom burnom životu i državničkim poduhvatima, o iznenadnoj smrti i naglom opadanju njegove države posle toga, kao i o suprotstavljenim interpretacijama koje ga prate do današnjih dana. U balkanskoj pometnji u poznom srednjem veku, dok su se jedna carstva i države rušili, a dinastije i lokalni velikaši nestajali, postepeno se i uporno uspinjao ambiciozni i hrabri ban Tvrtko, ostvarujući jednu po jednu nameru, sve dok se nije proglasio za kralja i istakao ambicije da uspostavi novu dinastiju i novu državu. U tome su ga omeli burni događaji u čijem se vihoru našao i iznenadni smrt o kojoj i danas postoje nedoumice.

Knjiga Zastrašujući raj donosi sećanja velikog američkog pesnika i esejiste srpskog porekla na detinjstvo u okupiranom Beogradu, na posleratni Beograd u kome je odrastao, na odlazak u Sjedinjene Američke Države i prve godine „američkog života“, potom na služenje vojske u američkim jedinicama u Nemačkoj i Francuskoj ranih šezdesetih, kao i na ulazak u poeziji i na uzbudljivu i jedinstvenu pesničku karijeru. Simić s velikom snagom opisuje svoje detinjstvo, dečaštvo i mladost. Stranice posvećene okupiranom Beogradu u Drugom svetskom ratu neke su najboljih stvari napisanih u književnosti na tu temu. Simić je upečatljiv i zabavan, lucidan i duhovit, s neverovatnim smislom za detalj i s retkim umećem da u kratkim potezima osvetli neku važnu epizodu iz lične istorije ili iz istorije društva kome u tom trenutku živi. Pisac se, mimo običaja u savremenoj kulturi, u ovim memoarima ne divi ni sebi, ni proživljenom vremenu, već piše iz prve ruke o onome čega se seća i o onome što smatra da valja da bude zapamćeno.

Biografska drama o sudbini i poeziji Milice Stojadinović Srpkinje, pesnikinje iz doba srpskog romantizma, koja je na početku slavljena i hvaljena, nazivana Vrbničkom Vilom, a na kraju završila, zaboravljena i odbačena, kao prosjakinja na ulicama Beograda. Uzbudljiva slika jedne epohe i uzbudljiva slika jedne ženske sudbine u toj epohi.

Knjiga Bojana B. Dimitrijevića "Zoran Đinđić" predstavlja životnu i političku biografiju Zorana Đinđića (1952-2003).

Dimitrijevićeva knjiga prati Zorana Đinđića od detinjstva do dolaska u Beograd, od Devete beogradske gimnazije do Filozofskog fakulteta u Beogradu, od studentskih pokreta čiji je Đinđić predvodnik do odlaska u Nemačku u drugoj polovini sedamdesetih, od života i intelektualnog usavršavanja u Nemačkoj do povratka u Jugoslaviju i Srbiju krajem osamdesetih, od ulaska u politiku do političkih borbi u devedesetim godinama, sve do 5. oktobra, dolaska na vlast, rada u svojstvu prvog demokratskog premijera Srbije i političkog atentata 12. marta 2003. godine.

Prikazujući čitav Đinđićev život, kroz obilje zanimljivih, važnih i nedovoljno poznatih epizoda i detalja, knjiga "Zoran Đinđić" osvetljava širi kontekst života ovog intelektualca i političara: od društvenih, kulturnih i političkih pitanja koja su potresala drugu Jugoslaviju, preko sloma komunizma, pada Berlinskog zida, raspada Jugoslavije i građanskog rata u Jugoslaviji koji je usledio, do političkih sukoba koji su obeležili život u Srbiji devedesetih godina, zaključno sa kratkim periodom vlasti, kada je Đinđić najuticajnija politička figura posle 5. oktobra 2000. godine. Knjiga "Zoran Đinđić" nastala je kao plod dugogodišnjih autorovih istraživanja.

Pored knjiga, studija i istraživačkih radova, izvori ove knjige jesu mnogobrojni arhivi i neobjavljena građa, uključujući i Đinđićevu političku i intelektualnu arhivu. Knjiga uključuje i svedočenja Đinđićevih savemenika, prijatelja i saradnika iz različitih perioda njegovog života i rada. Knjiga donosi i izbor fotografija iz Đinđićevog života, kao i izbor Đinđićevih misli i izjava iz perioda kada je bio premijer Srbije.

Velika ruska književnica Ljudmila Ulicka pripoveda o pojavi kuge u Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine.

Pojavljujući se iznenada, kuga će najpre iznenaditi same lekare kojima je potrebno neko vreme da je prepoznaju, pa će lekari u prvom vreme biti i najčešći prenosioci, jer nisu znali da su u dodiru s kugom.

Kada je prepoznata pojava bolesti za koju se mislilo da je iskorenjena, pokreće se mehanizam zdravstvenih i represivnih vlasti, zasedaju partijski komiteti, sprovode se istrage. Uporedo s tim, kontrolišu se informacije kako javnost ne bi saznala za opasnost koja se pojavila i s kojom živi.
Dok kuga besni, preteći da se proširi, vlasti pokušavaju da zataškaju stvari, suzbiju informacije, a da ljude iz te oblasti zatvore u karantine.

Poznata kao autorka velikih romana, u koje staju čitave istorijske i društvene epohe, generacije jedne porodice i naraštaji jednog društva, Ljudmila Ulicka se u knjizi Zaista kuga usredsredila na jedan događaj i kroz sudbinu nekoliko upečatljivih junaka oblikuje snažnu priču o jednom vremenu, jednom društvu i jednoj ideologiji.

Uzbudljiva slika tog događaja nije samo slika jedne epohe, već u mnogo čemu podseća i na odjeke i događaje, ponašanje država i vlada u vezi sa aktuelnom pandemijom koronavirusa.

Moravčević je u obimnom i istorijski utemeljenom romanu predstavio čitav Pašićev život, od mladih dana i studija u Švajcarskoj, gde dolazi u dodir sa političkim idejama, preko povratka u Srbiju, osniva-nja i širenja Radikalne stranke, Timočke bune, potom dolaska na vlast, političkih borbi i nesvakidašnje političke veštine da opstane u burnim vremenima i u suočenju s mnogim protivnicima, sve do Prvog svetskog rata i nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Dvojezično, srpsko-nemačko izdanje knjige drama Katarine Vešović. Tri drame ove autorke uzbudljiva su slika savremenog doba razapetog između političke korektnosti i rastuće nejednakosti, dubokih društvenih protivrečnosti i medijskih i političkih manipulacija.

Roman Ratka Dangubića Dobošarski dnevnik je melanholična priča o detinjstvu i odrastanju u bačkom mestu Gajdobra pedesetih i početkom šezdesetih godina XX veka. Mesto je poprište istorije koja se ne smiruje, već teče pred očima dečaka.

Dok u burnim istorijskim vremenima na kraju Drugog svetskog rata odlaze Nemci, a dolaze hercegovački kolonisti, ulicama odjekuju udarci doboša i uzvici dobošara kojima se objavljuju naredne i uputstva, zahtevi i očekivanja novih vlasti.
Donoseći autentične objave iz dobošarskog dnevnika jednog vremena, Dangubić je ispisao priču o istoriji koja se neprestano preobražava iz lične perspektive dečaka koji odrasta i čoveka koji se seća svog detinjstva.

Priče vodećih rumunskih pripovedača, dobitnika najznačajnijih rumunskih književnih nagrada, od kojih su neki prevedeni na većinu evropskih jezika.
Reprezentativan presek najvažnijih tema, postupaka i autorskih ostvarenja u savremenoj rumunskoj pripoveci.
Najambicioznije predstavljanje savremene rumunske pripovetke u savremenoj srpskoj kulturi.
U Antologiji savremene rumunske priče nalaze se priče pisaca u rasponu od Mirče Kartareskua do Petre Barbua, od Radu Pavela do Razvana Petreskua, od Dana Lungua do Aleksa Točileskua, od Gabrijela Adamešteanua do Florina Lazareskua, od Radua Pavela do Andreja Rusea, od Lavinije Branište do Lučijana Dana Teodorovića, od Adele Grečeanu do Kalina Torsana, od Veronike Nikulesku do Dojne Rušti…

Junak Notebomovog romana Sledeća priča zaspao je u hotelskoj sobi u Amsterdamu, a probudio se u hotelskoj sobi u Lisabonu.
Suočen sa događajem koji mu je promenio život, Notebomov junak na uzbudljiv način govori o stvarnosti i ljubavi, politici i kulturi, praznini i strasti svog i našeg vremena.
Sledeća priča je nesvakidašnja i otrežnjujuća knjiga u kojoj se iznutra preispituje savremena evropska kultura i u kojoj se na pronicljiv i uzbudljiv način govori o osnovnim elementima svakodnevnog života: od ljubavi do ljubomore, od strasti do očaja, od nežnosti do kazne, od prijateljstva do iskupljenja, od dosade do iskušenja, od potrebe za avanturističkim prevazilaženjem zadatog životnog kruga do predavanja rutini ili nužnosti.
Sledeća priča je roman o jednoj neobičnoj nekadašnjoj ljubavi koja se odigrala između Amsterdama i Lisabona. Svoje finale ova ukrštena ljubavna priča doživljava na plovidbi od Lisabona do Brazila i duž Amazona.
Sledeća priča je knjiga o ljubavi i tajni.
Jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana velikog svetskog pisca i svetskog putnika.

Slankamen, knjiga priča i esejističke proze Mihajla Pantića, jednog od vodećih savremenih srpskih pripovedača i esejista.
Odlično pisana, ova knjiga predstavlja izvrsno svedočanstvo o svakodnevici i o književnosti u tranziciji.
U knjizi Slankamen nalaze se priče i putopisne proze o Slankamenu kao jednom obliku života, o Parizu kao novom Vavilonu, o oblacima nad Irskom ili o savremenoj Ukrajini i Rusiji.
U Slankamenu se sugestivno pripoveda o raznolikim iskustvima savremenog života u svetu punom neispričanih priča. Neke od tih priča ispričao nam je s posebnom snagom Mihajlo Pantić u knjizi Slankamen.
U esejističkom delu knjige Pantić govori o novom liku srpske književnosti, o književnosti u tranziciji, o temeljnoj promeni statusa i uloge književnosti u modernom dobu, o priči kao čudu i o piscima kao lovcima na priče.
Posebno zanimljiv deo knjige predstavljaju fragmenti ličnog mita o stvarnom i mogućem Novom Beogradu.