ROMANI

Izabrani tekstovi velikih svetskih pisaca o životu i kniževnosti Danila Kiša. Autri tekstova u ovoj knjizi su: Nadin Gordimer, Josif Brdski, Jozef Škvorecki, Čarls Smić, Đerđ Konrad, Ismail Kadare, Milan Kundera, Suzan Sontag, Klaudio Magris, Derek Volkot, Havijer Serkas...

Roman o Avdu, majstoru nadgrobnih spomenika, čija sudbina svedoči o društvenoj istoriji moderne Turske. Avdov život se prepliće s mnogim drugim životima koji odražavaju različite slojeve Turske: hrišćani, suniti, alaviti, Turci, Kurdi, Jermeni.
Kada izađe iz zatvora, Avdo saznaje da je Elif, ljubav njegovog života, ubijena u Istanbulu.
Tu, u vreme posle vojnog udara 1980, počinje uzbudljiva priča romana Kamen i senka koja se kreće između prošlosti i savremenosti, osmanske i moderne Turske, metropole i unutrašnjosti, Bliskog istoka i Evrope, da bi se uvek okončala u nepredvidljivom Istanbulu.
U ovoj nezvaničnoj istoriji Turske spajaju se društveni roman i magični realizam, ljubavna priča i mudrost Istoka, preciznost pesme i razmere epa.

„Burhan Sonmez postaje za Tursku ono što je Gabrijel Garsija Markes za Kolumbiju, Nagib Mahfuz za Egipat, Karlos Fuentes za Meksiko, Mo Jan za Kinu.“ (T24 vesti)

Dug oproštaj od života.

Poslednji dani šarmantnog umetnika Alika,nekadašnjeg Moskovljanina, sada Amerikanca s Menhetna. Dok Alik umire, u Mskvi traje oružani puč protiv Gorbačova. Okružen sadašnjom i bivšim suprugama, daljim i bližim prijateljima, smrtno bolesni Alik spaja svoju prvu ljubav s poslednjom , povezuje Moskvu i Njujork, Rusiju koja nastaje na razvalinama SSSR i Ameriku koja izrasta iz Hladnog rata, miri davno zavađene prijatelje, pravoslavnog sveštenika i rabina, ostajući i posle smrti centar sveta koji je stvorio...

Snažna priča o prijateljstvu koje traje, o uspomenama koje se ne mogu zaboraviti, emigraciji koja se ne završava, o ljudima koji su izmešteni.

Za razliku od svog savremenika, prijatelja i evropskog pustolova Stefana Zanovića, kanonik Antun Kojović posle završenih studija u Italiji nije napuštao svoj grad Budvu, ali je bio građanin sveta i čovek svog vremena. Kojović je iz dana u dan pisao hroniku Budve i, uporedo s tim, prevazilazio okvire svog kraja i svoje epohe. Kao svojevoljni povratnik u svoje rodno mesto, Kojović je živeo i radio u Budvi kao da je u Parizu ili u nekom drugom velikom evropskom gradu.

Nadpop Kojović nije biografska drama, već drama ideja koje je zastupao Antun Kojović, oduševljen dobom prosvetiteljstva, Napoleonom i napoleonovskim revolucionarnim zanosom koji je menjao Evropu XIX veka.

Novom knjigom aforizama Nemam reči Aleksandar Baljak lucidnom i snažnom društvenom kritikom potvrđuje reputaciju najznačajnijeg pisca u istoriji srpskog aforizma. Politički aforizmi, kritika društva, karaktera i mentaliteta, kritika književnosti i književnog života, raskrivanje medijskih, socijaklnih i, pre svega, političkih manipulacija. Oštra kritika i briljantna jezička igra. Čitajte Aleksandra Baljka. Oni koji su ga već čitali znaju zašto. Oni koji će ga čitati od ove knjige znaće to ubuduće.

Knjiga Zastrašujući raj donosi sećanja velikog američkog pesnika i esejiste srpskog porekla na detinjstvo u okupiranom Beogradu, na posleratni Beograd u kome je odrastao, na odlazak u Sjedinjene Američke Države i prve godine „američkog života“, potom na služenje vojske u američkim jedinicama u Nemačkoj i Francuskoj ranih šezdesetih, kao i na ulazak u poeziji i na uzbudljivu i jedinstvenu pesničku karijeru. Simić s velikom snagom opisuje svoje detinjstvo, dečaštvo i mladost. Stranice posvećene okupiranom Beogradu u Drugom svetskom ratu neke su najboljih stvari napisanih u književnosti na tu temu. Simić je upečatljiv i zabavan, lucidan i duhovit, s neverovatnim smislom za detalj i s retkim umećem da u kratkim potezima osvetli neku važnu epizodu iz lične istorije ili iz istorije društva kome u tom trenutku živi. Pisac se, mimo običaja u savremenoj kulturi, u ovim memoarima ne divi ni sebi, ni proživljenom vremenu, već piše iz prve ruke o onome čega se seća i o onome što smatra da valja da bude zapamćeno.

Knjiga Bojana B. Dimitrijevića "Zoran Đinđić" predstavlja životnu i političku biografiju Zorana Đinđića (1952-2003).

Dimitrijevićeva knjiga prati Zorana Đinđića od detinjstva do dolaska u Beograd, od Devete beogradske gimnazije do Filozofskog fakulteta u Beogradu, od studentskih pokreta čiji je Đinđić predvodnik do odlaska u Nemačku u drugoj polovini sedamdesetih, od života i intelektualnog usavršavanja u Nemačkoj do povratka u Jugoslaviju i Srbiju krajem osamdesetih, od ulaska u politiku do političkih borbi u devedesetim godinama, sve do 5. oktobra, dolaska na vlast, rada u svojstvu prvog demokratskog premijera Srbije i političkog atentata 12. marta 2003. godine.

Prikazujući čitav Đinđićev život, kroz obilje zanimljivih, važnih i nedovoljno poznatih epizoda i detalja, knjiga "Zoran Đinđić" osvetljava širi kontekst života ovog intelektualca i političara: od društvenih, kulturnih i političkih pitanja koja su potresala drugu Jugoslaviju, preko sloma komunizma, pada Berlinskog zida, raspada Jugoslavije i građanskog rata u Jugoslaviji koji je usledio, do političkih sukoba koji su obeležili život u Srbiji devedesetih godina, zaključno sa kratkim periodom vlasti, kada je Đinđić najuticajnija politička figura posle 5. oktobra 2000. godine. Knjiga "Zoran Đinđić" nastala je kao plod dugogodišnjih autorovih istraživanja.

Pored knjiga, studija i istraživačkih radova, izvori ove knjige jesu mnogobrojni arhivi i neobjavljena građa, uključujući i Đinđićevu političku i intelektualnu arhivu. Knjiga uključuje i svedočenja Đinđićevih savemenika, prijatelja i saradnika iz različitih perioda njegovog života i rada. Knjiga donosi i izbor fotografija iz Đinđićevog života, kao i izbor Đinđićevih misli i izjava iz perioda kada je bio premijer Srbije.

Velika ruska književnica Ljudmila Ulicka pripoveda o pojavi kuge u Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine.

Pojavljujući se iznenada, kuga će najpre iznenaditi same lekare kojima je potrebno neko vreme da je prepoznaju, pa će lekari u prvom vreme biti i najčešći prenosioci, jer nisu znali da su u dodiru s kugom.

Kada je prepoznata pojava bolesti za koju se mislilo da je iskorenjena, pokreće se mehanizam zdravstvenih i represivnih vlasti, zasedaju partijski komiteti, sprovode se istrage. Uporedo s tim, kontrolišu se informacije kako javnost ne bi saznala za opasnost koja se pojavila i s kojom živi.
Dok kuga besni, preteći da se proširi, vlasti pokušavaju da zataškaju stvari, suzbiju informacije, a da ljude iz te oblasti zatvore u karantine.

Poznata kao autorka velikih romana, u koje staju čitave istorijske i društvene epohe, generacije jedne porodice i naraštaji jednog društva, Ljudmila Ulicka se u knjizi Zaista kuga usredsredila na jedan događaj i kroz sudbinu nekoliko upečatljivih junaka oblikuje snažnu priču o jednom vremenu, jednom društvu i jednoj ideologiji.

Uzbudljiva slika tog događaja nije samo slika jedne epohe, već u mnogo čemu podseća i na odjeke i događaje, ponašanje država i vlada u vezi sa aktuelnom pandemijom koronavirusa.

Dvojezično, srpsko-nemačko izdanje knjige drama Katarine Vešović. Tri drame ove autorke uzbudljiva su slika savremenog doba razapetog između političke korektnosti i rastuće nejednakosti, dubokih društvenih protivrečnosti i medijskih i političkih manipulacija.

Priče vodećih rumunskih pripovedača, dobitnika najznačajnijih rumunskih književnih nagrada, od kojih su neki prevedeni na većinu evropskih jezika.
Reprezentativan presek najvažnijih tema, postupaka i autorskih ostvarenja u savremenoj rumunskoj pripoveci.
Najambicioznije predstavljanje savremene rumunske pripovetke u savremenoj srpskoj kulturi.
U Antologiji savremene rumunske priče nalaze se priče pisaca u rasponu od Mirče Kartareskua do Petre Barbua, od Radu Pavela do Razvana Petreskua, od Dana Lungua do Aleksa Točileskua, od Gabrijela Adamešteanua do Florina Lazareskua, od Radua Pavela do Andreja Rusea, od Lavinije Branište do Lučijana Dana Teodorovića, od Adele Grečeanu do Kalina Torsana, od Veronike Nikulesku do Dojne Rušti…

Junak Notebomovog romana Sledeća priča zaspao je u hotelskoj sobi u Amsterdamu, a probudio se u hotelskoj sobi u Lisabonu.
Suočen sa događajem koji mu je promenio život, Notebomov junak na uzbudljiv način govori o stvarnosti i ljubavi, politici i kulturi, praznini i strasti svog i našeg vremena.
Sledeća priča je nesvakidašnja i otrežnjujuća knjiga u kojoj se iznutra preispituje savremena evropska kultura i u kojoj se na pronicljiv i uzbudljiv način govori o osnovnim elementima svakodnevnog života: od ljubavi do ljubomore, od strasti do očaja, od nežnosti do kazne, od prijateljstva do iskupljenja, od dosade do iskušenja, od potrebe za avanturističkim prevazilaženjem zadatog životnog kruga do predavanja rutini ili nužnosti.
Sledeća priča je roman o jednoj neobičnoj nekadašnjoj ljubavi koja se odigrala između Amsterdama i Lisabona. Svoje finale ova ukrštena ljubavna priča doživljava na plovidbi od Lisabona do Brazila i duž Amazona.
Sledeća priča je knjiga o ljubavi i tajni.
Jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana velikog svetskog pisca i svetskog putnika.

Roman o sazrevanju i odrastanju.
Uzbudljiva priča o devojčicama koje odrastaju u strogim uslovima pod pokroviteljstvom pansionata za devojčice u švajcarskim Alpima.
Roman o saznavanju sveta, o prijateljstvu i intimi, o sudarima sa izazovima života, o potrebi za drugim i bliskošću, o dirljivim trenucima i o traumama odrastanja.
Roman pričan u prvom licu, drama o usamljenosti u svetu strogih pravila i o pokušaju da se oblikuje privatni svet kao spasonosni prostor jednog uzbudljivog sazrevanja.

Sabrane drame Marije Karaklajić, dobitnice Nagrade „Borislav Mihajlović Mihiz“.

Od špijunskog sentimentalnog trilera smeštenog u vreme pred Drugi svetski rat, o čemu čitamo u drami „Fausse attaque, mal parer“, antimilitarističke drame kakav je „Mlečni zub zemlje“, preko najpoznatije drame ove autorke, „Lice od stakla“, u kojoj se prepliću teme nasilja i ljubavi, do postdramskih tekstova „Kuća s tri ruke“ i „Pars hostilis“ Pisane sugestivnim stilom i jezikom, drame Marije Karakljić izvode pred nas i klasične i moderne motive. Na ovoj pozorinici pojavljuju se izbliza sva zamisliva ljudska lica suočena s dramom egzistencije kako u istoriji, tako i u uskomešanoj ljudskoj psihologiji.

Književni događaj godine. Iz književne i lične zaostavštine Danila Kiša stiže velika knjiga njegove prepiske od dečačkih i mladićkih dana do meseci uoči njegove smrti. U velikoj knjizi na preko 630 strana, koju je priredila Mirjana Miočinović, nalaze se Kišova pisma prijateljima, prevodiocima, saradnicima, urednicima i izdavačima, prevodiocima, velikim srpskim, jugoslovenskim i svetskim piscima. Naravno, tu su i pisma koja su upućena Kišu. U knjizi ""Iz prepiske"" nalazi se prepiska Danila Kiša sa Milanom Kunderom i Suzan Sontag, Miroslavom Krležom i Milovanom Đilasom, Borislavom Pekićem i Mirkom Kovačom, Sergejom Dovlatovim i Bulatom Okudžavom i desetinama drugih savremenika. Jedinstvena knjiga koja otkriva književni, kutklruni, društveni i politički život jednog vremena. Prepiska Danila Kiša sklapa najbolju biorafiju ovog pisca.

U Karbidu se pripoveda o grupi ljudi iz jednog pograničnog ukrajinskog mesta Medvedovo, u trouglu između Ukrajine, Slovačke i Mađarske, koji planiraju da, svako iz svojih razloga, prokopaju tunel do Mađarske i da tako na neočekivan način povežu Ukrajinu i Evropsku uniju. Jedni junaci romana Karbid učestvuju u tom poduhvatu zato što veruju u ideju Evropske unije i smatraju da bi rešenje za Ukrajinu bilo da ona uđe u Evropsku uniju. Drugi, međutim, u tom tunelu vide mogućnost za još masovniji i sigurniji šverc robe i šverc migranata iz različitih zemalja Istoka.
Zasnovan na realnim događajima, beskrajno duhovit, roman Andrija Ljubke u modelu društvenog romana i političke satire preispituje neke od ključnih savremenih tema. Pripovedajući o najrazličitijim načinima prelaženja granica, Karbid Andrija Ljubke prevazilazi granice pripovedačke mašte, političke satire i političke korektnosti.Podnaslov Karbida istovremeno je i najbolje objašnjenje ovog neobičnog, provokativnog i uzbudljivog romana: „Neverovatni tragikomični doživljaji jednog dobrog i plemenitog čoveka i čitave bande lupeža koji su se provlačili preko granice zemljom, nebom i vodom, i bili toliko pohlepni da su oterali junaka čak u podzemno carstvo senki.
„Uspeh Karbida bio je veoma neočekivan za mene. Dok sam pisao ovaj roman, nisam sebi postavljao nikakve konkretne ciljeve, jednostavno sam hteo da Zakarpatje opišem kao fenomen, pribegavajući sopstvenim zapažanjima i iskustvima koja su me proganjala. Međutim, ispostavilo se da je sadržaj ovog romana veoma razumljiv i ljudima koji samo površno znaju Zakarpatje i Ukrajinu. Zašto? Upravo zbog fenomena šverca. Slažem se da fenomen šverca utiče na formiranje odgovarajućih društvenih i kulturnih navika. Neko će, možda, pomisliti da je ova tema malo neprijatna. Ali moram da naglasim: šverc je kao seks – u njemu učestvuju dve strane.“ - Andrij Ljubka"

Četvrtak Zdravke Evtimove je roman o sudbini istočnoevropskih društava posle pada Berlinskog zida, kao i o ljudima koji u novim životnim okolnostima pokušavaju da se izbore za razumevanje vlastitog sveta i za mesto u tom svetu.
U tom tranzicijskom međuvremenu prolaze ljudski životi i vrtlože se sile društvenih nužnosti o kojima na sugestivan način pripoveda Evtimova.
Кroz živote pet junakinja romana u trenucima epohalnog društvenog i istorijskog preloma Evtimova predstavlja čitavo bugarsko društvo s njegovim različitim okolnostima i slojevima.
Dok siromašni nemaju novca ni za hranu, ni za lečenje, ni za ljudski smeštaj, oni koji su prigrabili bogatstvo celog društva više ne mogu da u nagomilanom i samim tim obesmišljenom obilju pronađu zadovoljstvo koje bi ih ispunilo.

Poručnik falangista Manuel Mena poginuo je u bici na Alta Tera, jednoj od odlučujućih bitaka Španskog građanskog rata. Njegova pogibija je decenijama mit i trauma njegove porodice.

Pisac Havijer Serkas, zajedno ss slavnim filmskim rediteljem Davidom Truebom, kreće u potragu za činjenicama života i smrti Manuela Mene, otkrivajući decenijama potiskivane istine o jednoj porodičnoj istoriji, Španskom građanskom ratu i modernom španskog društvu.

A ključ ove nesvakidašnje uzbudljive potrage i razrešenje romana jeste čuvena priča Danila Kiša „Slavno je za otadžbinu mreti“ iz knjige Enciklopedija mrtvih.

Jedan od najboljih evropskih romana u poslednjoj deceniji.

Knjiga o čudesnom umeću Pine Bauš i o njenim predstavama u Tancteatru u Vupertalu.
Kako je Pina Bauš promenila istoriju baleta i umetničkog plesa?
Od ranih radova Pine Bauše do predstava sada već klasične vrednosti.
Priča o životu i talentu umetnice koja je u svojim predstavama stalno govorila o ljudima, o različitim kulturama, o univerzalnoj vezi koja spaja celo čovečanstvo.

„Pisati knjigu o Pini Bauš predstavlja skoro nemoguću misiju, ali sam se ipak upustio u tu lepu avanturu. Svako ko je pokušao uspeo je samo delimično. I ova knjiga će biti delimični uspeh, ali siguran sam da je nikada ne bih napisao da nije proglašena epidemija virusa Sars-CoV-2, zbog čega su zatvorene sve institucije kulture i umetnosti, ali i mesta za druženje. Prvi put u životu ostao sam bez pozorišta, što je značilo da sam na ivici depresije. Tada sam seo za računar i počeo da pišem o Pini Bauš. Ova knjiga je pokušaj da se u izolaciji na poseban način srećem sa plesačima u Vupertalu, da svoje emocije dovedem u red i da ih podelim sa čitaocima. U isto vreme, to je moj skromni pokušaj da Pinu Bauš i fenomen koji njeno stvaralaštvo i ime označavaju prikažem u istorijskom okviru kojem pripada.“
Kristijan Eker

Pet priča velikog majstora italijanske i evropske književnosti Klaudija Magrisa u knjizi Zakrivljeno vreme u Kremsu govori o pitanju vremena, o pitanju starosti i o velikim temama i velikim izazovima Prvog svetskog rata.

Novi roman Davida Grosmana Život se sa mnom mnogo poigrao predstavlja veliki trenutak savremene svetske književnosti. Za prethodni roman Konj ulazi u bar Grosman je dobio Međunarodnu nagradu Man Buker, a za prevod novog romana, pre nekoliko meseci objavljenog u Izraelu, zainteresovane su desetine svetskih izdavača. Arhipelag objavljuje prvi prevod ovog romana.
Možda prvi put jedna osoba iz naših krajeva i našeg istorijskog i kulturnog iskustva postaje junak jednog velikog romana svetske književnosti. Junakinja romana je Eva Panić-Nahir, a veliki deo romana odigrava se u Beogradu, okolini Varvarina, na Golom otoku, kao i u drugim mestima bivše Jugoslavije.
Grosmanov roman je velika i paradigmatična priča XX veka zasnovana na sudbini Eve Panić i na njenom životu od Čakoveca, preko Beograda i Varvarina, do Golog otoka i odlaska u Izrael, gde će decenijama živeti u kibucu.
Život se poigrao sa Grosmanovom junakinjom, ali je nije slomio.
Pričajući svoj život, Grosmanova junakinja ostavlja veliko zaveštanje samom svojom nesvakidašnjom i uzbudljivom pričom u kojoj oživljavaju složena istorijska vremena i čudesne ljudske sudbine, da bi u poznu starost odlučila da zajedno sa svojom porodicom ponovo poseti neka od mesta svog života, na prvom mestu Goli otok.
– Eva Panić-Nahir, po kojoj je stvoren Verin lik, bila je poznata i poštovana u Jugoslaviji. O njoj su izdate monografija i biografija, a Danilo Kiš joj je posvetio televizijsku seriju prikazanu u Srbiji, u kojoj je govorila o užasima Golog otoka. To je bio prvi put da je široj javnosti otkrivena istina – do tada potiskivana i ućutkivana – o Titovim gulazima. Eva je postala simbol hrabrosti, skoro nadljudske, simbol čovekove moći da se sačuva ljudskost i u najtežim situacijama. Pre više od dvadeset godina Eva mi je prvi put ispričala svoj život. Od tada se često vraćala na to. Duboko prijateljstvo nas je spajalo, nije bilo moguće ne voleti je i ne diviti se njenoj hrabrosti i ljudskosti. Takođe, ponekad je bilo teško ne slomiti se o principijelnu krutost i hermetičnost koju je posedovala. Želela je da napišem priču o njoj i njenoj ćerki Tijani Vejdžis. Jedno od najdražih iskustava u pisanju ove knjige bilo mi je poznanstvo s Tijanom, punom životne mudrosti, optimizma i hrabrosti. Obe su bile velikodušne i dale mi potpunu slobodu da ispričam njihovu priču, kao i da u nju unesem maštu i ono što se nije desilo u stvarnom životu. Od sveg srca im zahvaljujem na toj slobodi – kaže David Grosman o nastanku romana Život se sa mnom mnogo poigrao.

"Drama o obnovi i izgradnji" dešava se u crnogorskom planinskom selu, u posleratnoj Jugoslaviji. Zaplet gradi odluka vlasti da se pobiju sve koze, jer su one viđene kao štetočine na putu industrijalizacije zemlje. Polazeći od ovih događaja, inspirisanim stvarnim događajima koji dokazuju da stvarnost zna da bude apsurdnija od fikije, Vida plete višeslojnu dramu tragikomičnih značenja. Komad, koji povremeno dobija izrazito apsurdne dimenzije, scenski je izražajna metafora odnosa vlasti i naroda, kao i samodovoljnosti politike, koja ne vidi dalje od sopstvenih interesa.

Polazeći od romana Gospođa Dalovej Virdžinije Vulf, Majkl Kaningam s preciznošću savršenog satnog mehanizma prepliće povesti o sudbinama triju žena.
Jedna je Klarisa Von, savremena Njujorčanka koja, trošeći poslednje ostatke mladalačkog zanosa i vedrine, razmišlja hoće li u onome što se naziva starošću biti razloga za život; druga je Lora Braun, mlada žena iz losanđeleskog predgrađa s kraja četrdesetih godina dvadesetog veka, zarobljena brakom i materinstvom koje ne želi da prihvati kao život o kakvom je maštala; treća je Virdžinija Vulf.
Njihove tri sudbine na kraju će se na neočekivan način sliti u jednu, u trenutku završne potvrde da je, kao u romanima Virdžinije Vulf, ono najdragocenije u životu – upravo sam život: oni naizgled tako obični trenuci, minuti, sati…
Roman po kome je nastao istoimeni film Stivena Daldrija sa Nikol Kidman i Meril Strip u glavnim ulogama.
Pulicerova nagrada
Nagrada PEN/Fokner

Knjiga putopisa, eseja, geopolitičkih reportaža i priča o nepoznatim ili nedovoljno poznatim krajevima Rusije i Centralne Azije.
Kristijan Eker je veliki putnik koji godinama predano istražuje zemlje Kavkaza, Centralne Azije i malo poznate krajeve u dubinama Rusije.
U središtu njegovih interesovanja su „druga Rusija“, oličena u Sibiru, Kalmikiji, Čečeniji i oblasti Arhangelska, potom Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgistan.
Iz Ekerovih putovanja i istraživanja nastala je ova uzbudljiva i otkrivajuća knjiga u kojoj nam pisac pokazuje složenu istoriju i ništa manje složenu stvarnost ovih prostora u kojima se prelamaju nasleđe komunizma i uopšte istorije druge polovine XX veka i slojevi novih istorijskih događaja, elementi starih kultura dugog trajanja i izazovi globalizacije našeg vremena koji, kako utvrđuje Eker, „u suštini, utvrđuju i pojačavaju“ razlike među narodima.
Sa Ekerom je uvek zanimljivo putovati, a njegovi putopisi i eseji pokazuju svet koji nedovoljno poznajemo i razumemo.
Nesvakidašnja knjiga u kojoj se predstavljaju „ni Zapad, ni Istok“, već uvek uzbudljiva granica svetova koja može biti mesto nove istorije ili plodnog susreta Evrope i „ni Zapada, ni Istoka“.


Kristijan Eker rođen je u Bazelu 1977. godine.
Diplomirao je italijansku književnost na Univerzitetu „La Sapienza” u Rimu, gde je i doktorirao. Radi kao docent za italijanski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
U slobodno vreme se bavi novinarstvom i sarađuje sa uglednim domaćim i stranim časopisima (Danas, La Voce del Popolo, Il Caffè Geopolitico, Limes, Nova Misao Vojvodine, Putopis).
Napisao je brojne članke o pozorištu i geopolitici, najviše se baveći zemljama u kojima se kulture sreću, a narodi ponekad i sukobljavaju. Godine 2015. objavljena je njegova prva knjiga eseja, reportaža i putopisa Vetar sa kopna.

Hohštapler je roman o stvarnom junaku koji je decenijama bio moralna vertikala španskog društva, predstavljajući se kao hrabar čovek i neustrašivi borac za demokratiju, žrtva frankizma i nacističkih logora, da bi se onda pokazalo da je reč o čoveku koji je izmislio čitavu svoju biografiju.
U godinama posle Frankove smrti Enrik Marko, junak romana Hohštapler, pojavljuje se kao pripovedač svog moralno ispravnog života ispunjenog hrabrim delima, što ga čini prepoznatljivom javnom figurom i povlašćenim svedokom minulih vremena, ali i važnim akterom španskog društva u godinama tranzicije. Tek tri decenije kasnije Enrik Marko je raskrinkan kao lažov i prevarant koji je izmislio ključne detalje svoje biografije poput progona u doba frankizma ili godina provedenih u nacističkim logorima u Nemačkoj u Drugom svetskom ratu.
Enrik Marko živi život u više verzija, uvek uspevajući da aktuelnu verziju učini pogodnim i poželjnim delom tekućeg poltičkog, ideološkog ili društvenog trenda u španskom društvu.
Da li je Enrik Marko genijalni lažov i beskrupulozni manipulator?
Kakva je veza između Enrika Marka i Don Kihota?
Kako je moguće prevariti sve ljude i celo društvo u vreme kada verujemo da su nam sve informacije dostupne i proverljive?
Kako nastaju lažne vesti i lažne biografije?
Da li je društvo želelo da bude obmanuto, a Enrik Marko svojim neprestanim izmišljanjem vlastite biografije nepogrešivo odgovarao na teme, očekivanja i fascinacije španskog društva?
Uzbudljiva potraga za činjenicama jednog života i za izazovima jednog društva.
Aktuelna knjiga koja se tiče svih nas.

Roman Azbuka za neposlušne Venka Andonovskog i u strukturi i na idejnom i misaonom planu ima dvojnost koja uznemirava, obezbeđuje dramski sukob u radnji i koja postaje mamac za čitaoca i uslov dinamike i razvoja priče.
Navikli na moderni narativ koji je ili odjek postmoderne jezičke i strukturne prakse ili svedenost, minimalizam i redukcija, u Azbuci za neposlušne čitaoci se osećaju poput deteta kome se ponovo čita bajka, parabola, legenda i koji se sada, zatečeni u toj atmosferi poznatog ali davno zaboravljenog, prisećaju slike i osećanja koje ta slika prati.
Andonovski brižljivo vodi priču koja pod formom alegorije oblikuje snažne slike modernih vremena.
Večno važna pitanja dobijaju svoj puni odjek i u modernim vremenima, u dilemama i izazovima nas i naših savremenika.

Dvojno državljanstvo je roman o ženi koja pati od amnezije a obrela se na aerodromu, s dva pasoša, dve kulture, dva jezika.
„Budiš se na aerodromu. Ne znaš ko si, ni kuda ideš. Imaš u torbu dva pasoša. Nosiš sjajnu krunu, a osećaš se kao ukradeni auto. Kako iz ove amnezije osmisliti život? Ponoviti ga? Iako su to, u stvari, bila dva života?“ tako se junakinja romana pita u jednom izuzetnom trenutku svog života koji deli s mnogim emigrantima, iseljenicima i mladim ljudima u Evropi čiji su identiteti i državljanstva ukršteni.
Kao što i sam naslov sugeriše, to je ključna tema novog romana Nina Jargekov: kako se nositi sa dve kulture, sa dva jezika, sa dva senzibiliteta, kako, u stvari, voditi dvostruki život?
Ili, s druge strane, kako podržati zemlju u kojoj živimo kada se ona, po svemu sudeći, sprema da usvoji Zakon o zabrani dvojnog državljanstva?
Suočavajući čitaoce sa pitanjem uskomešanih, ukrštenih i višestrukih identiteta i izazova koje to sa sobom nosi, što je stvarnost mnogih ljudi u Evropi danas, roman Dvojno državljanstvo oličava veliku evropsku priču našeg vremena.
Srpsko izdanje romana Dvojno državljanstvo prvo je izdanje ovog romana Nine Jargekov izvan francuskog jezika.
Nagrada „Flor“

Područje za potapanje je hrabra knjiga o tome kako ogromna teritorija Rusije, njene šume, pašnjaci, polja, gradovi, sela, ljudi, životi, duše i grobovi predaka nestaju zbog grabeži za malo vlasti i mnogo novca.
Roman Senčin, jedan od najistaknutijih predstavnika „novog realizma“ u savremenoj ruskoj književnosti, ovoj temi pristupa gotovo dokumentaristički. Glavni junak njegovog romana je vlast.
Roman započinje razgovorom dva čoveka, Tolje i Volođe, ali to nije običan razgovor i to nisu obični ljudi: ponavljajući im imena u svakoj rečenici, Senčin čitaocu kaže: „Jeste, ne grešiš, čitaš reči koje izgovaraju Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, i Vladimir Putin, premijer i predsednik Ruske Federacije!“
Područje za potapanje je roman o tome kako je 1974. godine sovjetska vlast odlučila da na reci Angari sagradi Bogučansku hidroelektranu. Počeli su silovito, uložili ogroman novac i stali, a zatim su, nakon „perestrojke“, došli mladi oligarsi, oni kojima u Rusiji pripada sve i odlučili da dovrše BoHe. Vlasnik hidroelektrane je milijarder, svemoćni kralj aluminijuma Oleg Igorevič Banjasko (u kome bi čitalac sa ozbiljnim razlozima mogao prepoznati Romana Abramoviča), čija kompanija, registrovana na Kipru, rukovodi nastavkom izgradnje „hidre“, kako je zovu meštani s područja za potapanje. Njega nimalo nije briga za nevolje, bes i tugu hiljada onih koji su prinuđeni da, milom ili silom, napuste svoje domove i presele se u gradove. On, za razliku od utopljenika, ne mari za njihov razrušeni svet. On želi samo da potopi deo zemljišta. I uzme novac. Veliki novac. Šta će njemu ta daleka zemlja kad on i ne živi u Rusiji, već u Londonu? Za njega je čovek s područja za potapanje tek zupčanik, trun, mrvica prašine.

„Da, mnoštvo je priča, desetine sudbina koje se lome ili su već slomljene. A iseljavaju manje od šest hiljada osoba. Zar ne mogu za njih, koji nisu svojevoljno odvedeni sa svojih ognjišta, da stvore makar uslove kakve su imali?“

„Uopšte, gde je privatno, a gde državno – ne može da razmrsi. Kao da su namerno zamrsili, da se ne nađu krajevi.“

„Sad je, čini mi se, čitav svet osuđen. Došlo je vreme nevaljalosti ovoga sveta.“

Novi roman Klaudija Magrisa.
Velika priča o junaku koji je čitav svoj život posvetio ideji da u Trstu, gradu i luci na granici kultura, jezika i svetova, podigne veliki Muzej rata koji bi svedočio u korist mira i koji bi svojim mnogobrojnim sakupljenim predmetima, ostacima različitih ratova i sukoba, pozivao na prevladavanje svih silnih konflikata među ljudima.
Magrisov roman je istorija jedne utopije i jednog velikog životnog pregnuća.
Krećući se kroz roman Obustavljen postupak kao kroz postavku zamišljenog muzeja, čitalac se suočava sa mnoštvom uzbudljivih priča iz istorije i savremenosti, mita i svakodnevice, sa ljudskim sudbinama i dramama, poduhvatima i propastima.
Magris na neuporediv način svedoči o silama istorije i o običnom čoveku koji se često nađe pred licem tih sila. Ali je njegov roman i velika pohvala priči i ljudskoj potrebi za smislom.

Bio sam nadahnut osobom koja je uistinu postojala i bila veoma značajna, profesorom Dijegom de Henrikezom, genijalnim i nesalomivim Tršćaninom široke kulture i nesalomive strasti koji je ceo život (1909–1974) posvetio sakupljanju oružja, ratnog materijala svake vrste kako bi izgradio osoben, prenatrpan Muzej rata u službi, a kroz izložene brojne instrumente smrti, mira. Posvetio je ceo život tom snu što mu nije dao mira i tom delu – čije je ostvarivanje započeto sada u Trstu – suočavajući se s teškoćama i odricanjima svake vrste u doba posebno urušeno sukobima i pokoljima, sve dok nije pronašao smrt u požaru spremišta gde je spavao među predmetima svog Muzeja, neobjašnjivom požaru koji je pokrenuo i istragu i postupak što su se završili bez ikakvog zaključka.
Bez tog čoveka i njegove apsolutne posvećenosti ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Ali, kako biva sa svakom književnom fikcijom što prerađuje ono što joj stvarnost ponudi i na šta u toj stvarnosti naiđe, priča i portret protagoniste ove knjige potpuno su izmišljeni; nijedna epizoda ili pojedinost nema ništa zajedničko sa stvarnom pričom i stvarnom osobom tragičnog tršćanskog kolekcionara, koji nije ni namanje opisan u samoj knjizi i izmišljen je jednako kao i figura žene koja je, u romanu, zadužena da osmisli plan Muzeja. Svaka sličnost, kaže uobičajeni izraz, dakle, puka je slučajnost. Želeo bih, pak, da podsetim, u sećanje na Dijega de Henrikeza, na rečenicu koju je uistinu izrekao, na poziv neznanom prolazniku kraj njegova groba da mu uruči mač, kako taj mač nikada više ne bi nikoga pogodio. (Klaudio Magris)

"Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti Maksa Blehera nisu ni memoari, ni roman, niti poema, iako su nazivana svim tim imenima i poređena s delima Prusta i Kafke." - Andrej Kodresku