ROMAN

Na sunčanom Krfu početkom XX veka, ljubav se sukobljava s društvenim normama i neumoljivom oskudicom. Rini, devojka iz osiromašene porodice, i mladić Andreas suočavaju se s preprekom koja nadilazi osećanja – miraz. Njihova zajednica ne prašta brak bez materijalnog pokrića, a čast porodice meri se dukatima, ne srcem.

Dok se porodice sudaraju pod teretom običaja, svaka žrtvuje nešto: ljubav, ponos ili obraz. Pred čitaocem se razotkriva Krf u kojem novac menja lice čoveka, a siromaštvo postaje ogledalo njegove istine.

Cena časti smatra se prvom društvenom novelom novogrčke književnosti. Jednostavna u radnji, ali duboka po značenju, ova novela postavlja pitanje koje odzvanja i danas: može li se čast kupiti i kolika je cena koju smo spremni da platimo za ljubav?

Neposredno pred polazak na bal u kraljevsku palatu, plemić Puju Faranga, iznenada, u trzavom naletu besa, ubija svoju mladu ženu.

Da bi izbegao skandal i sina sačuvao od potencijalne robije, njegov otac ga smešta u sanatorijum, naredivši mu da se pretvara da je poludeo – kako bi, glumeći ludilo, izbegao krivične posledice.

Izolovan i pod budnim okom dr Ursua, Puju je primoran da se suoči sa sobom. Otkrivajući svoju priču, uporedo s promišljanjem o kolu „ćuljandra”, glavni protagonista upada u ritam koji se razvija u vihor, poput plesa, gde ostaje pitanje šta je jače: snaga zakona ili griža savesti?

„Ćuljandra” je kratak, ali višeslojan psihološki roman koji od prve rečenice uvlači čitaoca u kovitlac strasti i zločina. Roman ispituje najtamnije kutke duše, klasne razlike i univerzalnu istinu da ponekad najsuroviji sud donosi čovek sam sebi.

Liviu Rebreanu (1885–1944) bio je jedan od najznačajnijih rumunskih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po delima u kojima duboko prodire u psihu svojih likova i prikazuje njihove dramatične unutrašnje sukobe.

Džoš Mekejn ima sve što čovek može da poželi: slavu, bogatstvo i bezbrižan način života.

Međutim, te privilegije prestaju u trenutku kada advokati pročitaju testament njegovog oca. U očevom testamentu, Džošu je dato 28 zadataka koje treba da izvrši u naredne dve godine, ukoliko želi da dobije bogatstvo. Do tada gubi sve privilegije, stvari i novac sa kojim je raspolagao.

Glavni junak prihvata misiju u kojoj svaki zadatak izgleda teži od prethodnog, gurajući Džoša u direktno suočavanje sa svojim manama, vezama i obavezama koje je zanemario.

Dok se bori da ispuni izazove, Džoš počinje da vidi svet i sebe u potpuno novom svetlu.

Ovaj roman istražuje cenu bogatstva, posledice neumernog života i moć iskupljenja. To je priča o čovekovom buđenju i bolnom, ali lepom putovanju ka samootkriću.

"

Pred nama je svojevrsni bildungsroman u kome nam spisateljica Vanda Rozenbergova predstavlja odgoj i formiranje ličnosti mladog Bubija. On uživa u svojoj introvertnosti i pod uticajem je svoje majke – naučnice i članice kriminalističke grupe.

Ovi sažeto napisani redovi postavljaju mnoga pitanja, poput onih moralnih o odnosu majke i sina, kao i ispravnosti životnih postupaka, odnosno da li se kriminal može opravdati svojim motivom.

Na tom putu, na kojem se i narator i čitalac stavljaju u poziciju konstantne potrebe za preispitivanjem, Bubi nam otkriva svoje emocije, snove i želje i poneku tajnu, kao i mapu kulturnih uticaja: obilja muzike, filmova, umetničkih slika, mesta i knjiga, koja definiše prostor radnje i određuje karakter likova.

Ovaj kratak roman obiluje citatima u kojima će se svaki ljubitelj biblioteka i knjiga kao objekata pronaći. Okosnicu romana čini zanimljiva priča koja govori o uticaju knjiga na ljudski život, ali isto tako i o mogućnosti ljudi da menjaju sudbine knjiga.

Na početku se srećemo sa piščevom napomenom da su knjige opasne po život i da mogu promeniti ljudsku sudbinu. Tako je profesorku Blumu pregazio automobil na ulici dok je čitala poemu Emili Dikinson. Njen kolega nekoliko dana kasnije dobija neobičnu knjigu na kojoj se nalaze ostaci cementa, a koja je adresirana na pokojnu profesorku, te odlučuje da je vrati pošiljaocu.

Tu počinje njegova (biblio)avantura i potraga. Saznaje za Karlosa Brauera, strasnog knjigoljupca i kolekcionara knjiga koji je izgubio razum, jer nije mogao da izađe na kraj sa knjigama koje su zaposele čitavu njegovu kuću. U takvom stanju, Karlos Brauer odlazi na divlju plažu i gradi kolibu od knjiga umesto cigala.

„Ubica” je novela/roman o Haduli, starici sa grčkog ostrva Skijatos koja se bavi sakupljanjem trava i lečenjem. Nakon niza neprospavanih noći i prisećanja na prošlost i patnje kroz koje je prolazila, Hadula upada u misaonu buru koja je dovodi do toga da žensku decu posmatra kao teret za porodice, usled bede koja ih okružuje. Bez imalo kajanja, a u nekoj vrsti umišljene misije, starica ubija svoju bolešljivu unuku u kolevci, što predstavlja okidač za budući uznemirujući rasplet priče, gde zločini bivaju isprepletani kaznom.

U ovoj modernoj grčkoj tragediji prepoznaćete elemente iz „Zločina i kazne”, s obzirom na to da je Papadiamandis svoje delo napisao neposredno nakon što je na grčki jezik preveo ovo poznato delo Dostojevskog.