ROMANI

U ovoj izuzetnoj knjizi ratnih izveštaja, Kurcio Malaparte pripoveda o Drugom svetskom ratu onako kako ga je video: ne kao niz operacija, već kao sudar civilizacija, mašina i ljudi. U prvom delu knjige prati napredovanje nemačkih i rumunskih trupa koje 1941. godine iz Rumunije, preko Moldavije, nastupaju ka Ukrajini, beležeći prizore gradova, razaranja i tragedije stanovništva.

Njegov oštar stil, istovremeno poetičan i nemilosrdan, otkriva rat kao industrijsku grdosiju koja melje sve pred sobom. U drugom delu – u snegu, tišini i beskrajnim šumama Lenjingradskog fronta, Malaparte pronalazi čitav spektar ljudske sudbine: Fince kao gospodare svog okruženja, mlade sovjetske vojnike kao žrtve, a prirodu kao divljeg, nadmoćnog predatora. Ledeni pejzaži, tela zarobljena u kristalu i tišina glasnija od topovske paljbe otkrivaju njegov estetski ideal, mesto gde se lepota i užas susreću u jednom kadru.

Malaparte tako spaja istoriju, umetnost i filozofiju, otkrivajući rat u svoj njegovoj monstruoznosti, ali i čovečnost koja opstaje uprkos svemu, ostavljajući snažan utisak.

Na sunčanom Krfu početkom XX veka, ljubav se sukobljava s društvenim normama i neumoljivom oskudicom. Rini, devojka iz osiromašene porodice, i mladić Andreas suočavaju se s preprekom koja nadilazi osećanja – miraz. Njihova zajednica ne prašta brak bez materijalnog pokrića, a čast porodice meri se dukatima, ne srcem.

Dok se porodice sudaraju pod teretom običaja, svaka žrtvuje nešto: ljubav, ponos ili obraz. Pred čitaocem se razotkriva Krf u kojem novac menja lice čoveka, a siromaštvo postaje ogledalo njegove istine.

Cena časti smatra se prvom društvenom novelom novogrčke književnosti. Jednostavna u radnji, ali duboka po značenju, ova novela postavlja pitanje koje odzvanja i danas: može li se čast kupiti i kolika je cena koju smo spremni da platimo za ljubav?

Neposredno pred polazak na bal u kraljevsku palatu, plemić Puju Faranga, iznenada, u trzavom naletu besa, ubija svoju mladu ženu.

Da bi izbegao skandal i sina sačuvao od potencijalne robije, njegov otac ga smešta u sanatorijum, naredivši mu da se pretvara da je poludeo – kako bi, glumeći ludilo, izbegao krivične posledice.

Izolovan i pod budnim okom dr Ursua, Puju je primoran da se suoči sa sobom. Otkrivajući svoju priču, uporedo s promišljanjem o kolu „ćuljandra”, glavni protagonista upada u ritam koji se razvija u vihor, poput plesa, gde ostaje pitanje šta je jače: snaga zakona ili griža savesti?

„Ćuljandra” je kratak, ali višeslojan psihološki roman koji od prve rečenice uvlači čitaoca u kovitlac strasti i zločina. Roman ispituje najtamnije kutke duše, klasne razlike i univerzalnu istinu da ponekad najsuroviji sud donosi čovek sam sebi.

Liviu Rebreanu (1885–1944) bio je jedan od najznačajnijih rumunskih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po delima u kojima duboko prodire u psihu svojih likova i prikazuje njihove dramatične unutrašnje sukobe.

Pred nama su pisanija koje je junak naših umetničkih i čaršijskih dana sačinio u polutajnosti, protoku života, onako zdušno kako je i trošio život. Ova knjiga sačinjena od usputnih zapisa, čini se poput odškrinutih vrata duše Zorana Radmilovića. Ostavština svima koji ne razumeju sebe, ne shvataju druge. Upoznaćemo retkog Zorana. Nepoznatog. Toliko bliskog da mi se čini da nije ni otišao. A i gde bi? Šta bismo mi bez njega? – Dušan Prelević Da, Zoran Radmilović je durljivi filozof sredine, mudar, zamišljen, čak i kada mu osmeh pun razumevanja traje na licu. Naravno, sve je to pogled na znanog i neznanog Zorana, čoveka pored koga uvek imate utisak da još mnogo toga u sebi nosi, koji stalno iznenađuje nečim novim i neizvesnim, nekom sitnicom ili krupnicom: dobro napisanom rečju tužnim povodom, nekom neobičnom željom kada izgleda da želja više nema, nekim setnim komentarom kada je oko njega sve tako veselo i frivolno. – Jovan Ćirilov

Džoš Mekejn ima sve što čovek može da poželi: slavu, bogatstvo i bezbrižan način života.

Međutim, te privilegije prestaju u trenutku kada advokati pročitaju testament njegovog oca. U očevom testamentu, Džošu je dato 28 zadataka koje treba da izvrši u naredne dve godine, ukoliko želi da dobije bogatstvo. Do tada gubi sve privilegije, stvari i novac sa kojim je raspolagao.

Glavni junak prihvata misiju u kojoj svaki zadatak izgleda teži od prethodnog, gurajući Džoša u direktno suočavanje sa svojim manama, vezama i obavezama koje je zanemario.

Dok se bori da ispuni izazove, Džoš počinje da vidi svet i sebe u potpuno novom svetlu.

Ovaj roman istražuje cenu bogatstva, posledice neumernog života i moć iskupljenja. To je priča o čovekovom buđenju i bolnom, ali lepom putovanju ka samootkriću.

"

U zabačenim krajevima Slovačke, gde magla često obavija livade, a šume su pod velom tajne, žive ljudi čije su sudbine neraskidivo povezane s prirodom, verovanjima i slovenskom mitologijom.
Ova zbirka priča uranja u svakodnevicu seljaka, čiji život oblikuju ne samo tradicija i rad na zemlji, već i mistični elementi koji prožimaju njihovu realnost. Magijski realizam tako teče kroz svaku priču, gde pragmatičnost i sujeverje idu ruku pod ruku, a granice između stvarnog i nadrealnog postaju zamagljene.
Svaka priča u ovoj zbirci donosi jedinstven pogled na selo, gde su drevni običaji i legende još uvek živi, ali podložni promenama i izazovima modernog doba. Likovi su često suočeni sa dubokim unutrašnjim dilemama, pitanjima verovanja, i sukobima između ličnih želja i kolektivnog identiteta.
„Kuća za jelena” je omaž ruralnoj Slovačkoj, njenoj kulturi i ljudima, ali istovremeno postavlja univerzalna pitanja o prirodi vere, snazi tradicije, i potrebi za zajedništvom u vremenu kada se svet ubrzano menja.

Trideset prvog decembra, u ponoć, vremešni vojni kapetan doživljava srčani udar. Utom shvata da se obreo u nekom slabo osvetljenom bioskopu, na čijem repertoaru nema poznatih holivudskih filmova. Umesto toga, daju se specijalne projekcije namenjene njemu. Zbunjeni starac moraće da dokuči poentu svakog puštenog filma i utvrdi šta predstavlja mesto na kome se nevoljno našao: halucinaciju ili neku vrstu čistilišta, jer je sve više ubeđen da iza kino-projektora stoji jedna njemu bliska osoba.

Knjiga „Filmski maraton za odabrane goste” je dirljiva priča o snazi zajedništva, dobroti i neizmernoj važnosti malih, ali značajnih gestova.

Milan Trpković, urednik

Svedočanstvo sirovog talenta i nepokolebljive odlučnosti da ostvari svoje dečačke snove – priča je o Кrstu Čuturi. On iza sebe ostavlja roditelje i braću, dolazi u veliki grad i postaje poznati glumac.

Njegova karijera teče uzlaznim tokom, ali (ne)očekivano počinju da duvaju neki drugi vetrovi. Tako vremenom postaje svedok sopstvenog progona od strane sistema u kome je živeo i stvarao. Njagove uloge na pozornici se polako stapaju sa njegovim principima koje baštini van scene, te postaje vatreni disident. Dok se borba polako rasplamsava, Кrsto Čutura nalazi podršku jedino u porodici, i samoj izloženoj posledicama njegovih odluka.

Roman Epitaf za glumca zadire u nesalomivi duh čoveka koji odbija da bude ućutkivan, zamenjen i zaboravljen, čak i kada je suočen sa nepremostivim preprekama. Nakon što se zavesa spusti na glumčev život, njegova ćerka, koja u njemu vidi uzor, započinje pisanje romana o ocu, nastojeći da njegovo nasleđe sačuva od zaborava.

Roman Srđana Roksandića „Ka5an” poput živahne pozornice s koje vas neobični junaci zabavljaju koliko i intrigiraju, maštovito, ubedljivo i jezički vešto vodi čitaoca kroz svoj upečatljivi svet. Počiva na mnoštvu realističnih detalja, domaćem miljeu, urbanim likovima i gradskoj priči, s obiljem uspelih dijaloških dosetki iz samog srca Beograda. Ovaj roman u svom središtu potrage za očevima razotkriva nesvakidašnju tajnu, bolje rečeno misteriju – misteriju jedne piramide. Scenama često filmski dinamičnim, bez padova u pripovedanju, Roksandić čitaoca zavodi magijom priče toliko da ga podstiče da nestrpljivo napreduje kroz njeno tkivo ne bi li otkrio još novih i neobičnih, svežih kadrova. S povremeno natprirodnim motivima, koji duhovito kulminiraju u zameni likova glavnih junaka, autor postiže iznenađujuć i snažan avanturistički zaplet svoje priče. Kroz guste niti porodičnih istorija, tajni, ljubavi, čak i eko-protesta i svakovrsnih nevolja u običnom životu ovih junaka – pre svega jednog penzionisanog pomorca i probuđenog istoričara – probijaju se čudesni događaji čija vas neminovna komičnost u zapletu povremeno urnebesno nasmeje, a do kraja romana ova priča vas i rastuži, iznenadi ili pouči.

Lidija Kusovac, glavna i odgovorna urednica Samizdata B92

Uzbudljiva mistična priča sa istorijskom potkom. Roman u kojem je fikcija polaznu osnovu našla u istorijskim podacima vezanim za Prvi i Drugi svetski rat. Upoznajte se sa nedovoljno poznatim prostorom iz istorije Beograda i Srbije, a istovremeno pratite neobične, isprepletene sudbine junaka, uz brojne očekivane i neočekivane rasplete.
Potraga za identitetom i žudnja za ocem i ljubavlju u svim oblicima, glavne su teme ove priče, ali roman krije mnogo više od toga. Čitajući ovu knjigu preplaviće vas čitav niz različitih osećanja, plovićete od tuge do radosti, uhvatiće vas seta, smejaćete se naglas, ali ćete pre svega uživati u čitanju.

Dr Nenad Lajbenšperger, istoričar

Pred nama je svojevrsni bildungsroman u kome nam spisateljica Vanda Rozenbergova predstavlja odgoj i formiranje ličnosti mladog Bubija. On uživa u svojoj introvertnosti i pod uticajem je svoje majke – naučnice i članice kriminalističke grupe.

Ovi sažeto napisani redovi postavljaju mnoga pitanja, poput onih moralnih o odnosu majke i sina, kao i ispravnosti životnih postupaka, odnosno da li se kriminal može opravdati svojim motivom.

Na tom putu, na kojem se i narator i čitalac stavljaju u poziciju konstantne potrebe za preispitivanjem, Bubi nam otkriva svoje emocije, snove i želje i poneku tajnu, kao i mapu kulturnih uticaja: obilja muzike, filmova, umetničkih slika, mesta i knjiga, koja definiše prostor radnje i određuje karakter likova.

Ovaj kratak roman obiluje citatima u kojima će se svaki ljubitelj biblioteka i knjiga kao objekata pronaći. Okosnicu romana čini zanimljiva priča koja govori o uticaju knjiga na ljudski život, ali isto tako i o mogućnosti ljudi da menjaju sudbine knjiga.

Na početku se srećemo sa piščevom napomenom da su knjige opasne po život i da mogu promeniti ljudsku sudbinu. Tako je profesorku Blumu pregazio automobil na ulici dok je čitala poemu Emili Dikinson. Njen kolega nekoliko dana kasnije dobija neobičnu knjigu na kojoj se nalaze ostaci cementa, a koja je adresirana na pokojnu profesorku, te odlučuje da je vrati pošiljaocu.

Tu počinje njegova (biblio)avantura i potraga. Saznaje za Karlosa Brauera, strasnog knjigoljupca i kolekcionara knjiga koji je izgubio razum, jer nije mogao da izađe na kraj sa knjigama koje su zaposele čitavu njegovu kuću. U takvom stanju, Karlos Brauer odlazi na divlju plažu i gradi kolibu od knjiga umesto cigala.

„Ubica” je novela/roman o Haduli, starici sa grčkog ostrva Skijatos koja se bavi sakupljanjem trava i lečenjem. Nakon niza neprospavanih noći i prisećanja na prošlost i patnje kroz koje je prolazila, Hadula upada u misaonu buru koja je dovodi do toga da žensku decu posmatra kao teret za porodice, usled bede koja ih okružuje. Bez imalo kajanja, a u nekoj vrsti umišljene misije, starica ubija svoju bolešljivu unuku u kolevci, što predstavlja okidač za budući uznemirujući rasplet priče, gde zločini bivaju isprepletani kaznom.

U ovoj modernoj grčkoj tragediji prepoznaćete elemente iz „Zločina i kazne”, s obzirom na to da je Papadiamandis svoje delo napisao neposredno nakon što je na grčki jezik preveo ovo poznato delo Dostojevskog.

Roman „Jedan razoren um” vodi nas u Beograd i Srbiju neposredno nakon sukoba na Čukur česmi 1862. godine. Igrom okolnosti dolazi do susreta i upoznavanja glavnih junaka ove priče, patrijarhalno vaspitanih mladića Stevana i Velje, koji neodoljivo liče jedan na drugog. Кako tu neobičnu fizičku sličnost sve više prepoznaje i njihova okolina, koja ih neretko i zamenjuje, oni postaju nerazdvojni prijatelji, gotovo pobratimi. Uvođenje motiva ljubavnog trougla, na kojem je izgrađen sam zaplet priče, postepeno razara njihovo prijateljstvo, a Velju, psihički labilnijeg junaka, opčinjenog Кantom i njegovom filozofskom postavkom sveta i svemira, naposletku dovodi do paranoičnog straha i psihoze. Preispitivanje pozicija ljubavi i prijateljstva junacima će, isto kao i devojci u koju su obojica zaljubljeni, doneti različitu sudbinu.

Šta je Antiputopis Dušana Mijatovića? U Antiputopisu se opisuje antiputovanje, iz istog razloga iz koga Šeširdžija u Alisi u zemlji čuda slavi nerođendane. Zato što ima više nego rođendana. Antiputovanje u sebi sadrži putovanja, kao što antivirus sadrži u sebi virus. To je jedno duhovito i paradoksalno putešestvije ka sebi. Ono je ekscentrično, šarmantno, lagano, kaporovski stilski nehajno, a ipak vrlo gusto. Mijatovićeva hodoljublja na strani uvek ga dovode u Beograd, u njegov duhovni centar, čamac na Savi koji propušta vodu. Čitaoca hvata pod ruku, i njega, koji je zalutao, od nemila i nedraga vraća u svoje milo i drago. Cena koju čitalac mora da plati za taj povratak i prepoznavanje, jeste da ponovo nauči da se smeje. Miloš Konstantinović Autor sasvim otvoreno i bez zadrške, piše o mestima koje je posetio u sklopu porodičnog proputovanja po Evropi. Nadasve iskren i krajnje otvoren za utiske, Dušan zna da bude i vrlo duhovit na svoj račun, dok se osvrće na sve zgode i nezgode sa putešestvija. U svom dnevničkom delu se autor osvrće na živa sećanja na oca i sutuacije koje su, svaka na svoj način, povezane sa pričama ovog „antiputovanja”.

Zbirka „Beogradski akvarel” Ljubice Кubure je kolaž bajkovitih priča. U njima ima nepobeđenog šmeka i širine duha koje baštine čuvari nesrušenih zidina. Tako skupljene te priče čine da ovaj grad bude posebniji, topliji i nežniji nego što danas jeste. Jer ženski akvarel nikad nije od mramora, kamena i željeza. Ljubica piše na onaj isti način kako su svojevremeno opšte divljenje izazivale ulicama, kejovima, scenama i oblacima „lepe žene prolazeći kroz grad”: Beba Lončar, Olivera Кata-rina, Nikica Marinović, Ljubica Otašević, Milena Dravić, Milja Vujanović, Neda Arnerić, Lola Novaković, Vera Čukić, Vesna Vulović, Biljana Ristić, Ana Leković, Maja de Rado, Margita Stefanović, Tanja Bošković, Sonja Savić… One prolaze a razgovori prestaju, vreme gubi smisao i sunce nikad ne zalazi. Gospođica Кubura jeste u pravu da „uspomene loše idu uz Džonija Štulića”, ali ako se odreknemo uspomena, akvarelnih i poučnih priča, onda nam ostaje – šta? Petar Peca Popović U zbirci „Beogradski akvarel”, koja obuhvata priče o autentičnim i običnim ljudima iz Beograda, pronalazimo „slike” sa velikom paletom likova – od tinejdžera koji se prvi put upoznaju sa osećanjem ljubavi, sa ljudima u srednjim godinama, sa onima na važnim životnim prekretnicama, kao i sa ljudskim sudbinama koje se pred našim očima gase. To su fragmentarni isečci ljudskih sudbina, jedan trenutak istrgnut iz života pojedinca i zanavek zapisan.