ROMAN

Posle Isusovog detinjstva i Isusovog školovanja, Dž. M. Kuci završava svoju trilogiju novim remek-delom, Isusovom smrću.
David je izrastao u visokog desetogodišnjaka. Prirodno je talentovan za fudbal i voli da pika loptu s drugarima iz zgrade. Te utakmice obično prate njegov otac Simon i pas Bolivar. Njegova majka Ines radi u modnom butiku.
David i dalje postavlja mnogo pitanja. Na časovima plesa na Muzičkoj akademiji pleše onako kako želi. Odbija da radi aritmetiku i neće da čita nijednu knjigu sem Don Kihota.
Jednog dana, upravitelj obližnjeg sirotišta, doktor Hulio Fabrikante, pozove Davida i njegove drugare da sastave pravi fudbalski tim. David odluči da napusti Simona i Ines, i da ode da živi u Huliovom sirotištu. No, ne prođe dugo, a dečak se razboli od tajanstvene bolesti.
U Isusovoj smrti, Dž. M. Kuci nastavlja da istražuje smisao sveta lišenog uspomena ali zato prepunog pitanja. U ovoj fascinantnoj alegorijskoj priči Kuci se vešto hvata u koštac s velikim pitanjima poput odrastanja, roditeljstva, neprestane borbe između intelekta i emocija, i odluke da živimo na svoj način. Oslobođen književnih konvencija, Kuci piše ne da bi dao odgovore već da bi postavljao pitanja.

Fatima svakog popodneva napušta Molenbek odevena u crno i sa hidžabom, uputi se pešice prema Port de Flandr, pređe kanal, diskretno se ušunja u jednu zgradu i iz nje izađe odevena na zapadnjački način, u laganoj haljini i raspuštene kose. Potom, i dalje lutajući ulicama, dolazi do ozloglašenog kvarta Alhambra, u koji je privlači ko zna kakav demon... Taj neobični ritual ponavlja se neumorno već nekoliko nedelja. Sve do dana kad Favzi, radoznali komšija i tajni obožavalac, ne odluči da prati Fatimu...
Obojen nemilosrdnim humorom, ovaj roman marokanskog pisca Fuada Laruija opisuje preobražaje jedne žene koja je odlučila da se pravilima igra kao etiketama. Dok žigovi i fantazije klize niz njeno telo, Fatima teži samo jednom: slobodi.

..........

Biografija
Fuad Larui
Marokanac po rođenju, inženjer i ekonomista po obrazovanju, profesor književnosti na Univerzitetu u Amsterdamu, romanopisac, pesnik i književni kritičar, Fuad Larui je, između ostalog, objavio L'Étrange Affaire du pantalon de Dassoukine (2012), roman za koji je dobio Gonkurovu nagradu i Les Tribulations du dernier Sijilmassi (2014), roman za koji je dobio nagradu Jean-Giono.

Roman Privrženost opisuje neobičnu avanturističku porodicu Ertl koja je posle Drugog svetskog rata napustila Nemačku i nastanila se u Boliviji. U toj njima tuđoj zemlji glava porodice Hans Ertl pokušava da ostvari svoj veliki san o pronalasku drevnog grada Inka Paititi, izgubljenog negde u bespućima amazonske prašume. Hansova potraga za nedostižnim himerama i njegovo stalno odsustvo od kuće neće proći nekažnjeno i obeležiće sudbinu njegove žene i triju kćeri.

Monika, najstarija, naslediće očev avanturistički i nekonformistički duh, što će je tokom godina usmeriti na ciljeve u koje je verovala, ali koji su bili daleko više zastrašujući od očevih.

Na nestabilnom zaleđu pedesetih i šezdesetih godina i sa jednom radikalizovanom Latinskom Amerikom, Rodrigo Hasbun meša biografije, fikciju i istorijske činjenice da bi svojom, do tančina izbrušenom i vešto sačinjenom prozom, opisao povezanost i privrženost unutar te neobične porodice. Ovaj roman, sav treperav i pun lepote, pokazuje kako se može biti tako daleko a tako blizu onih s kojima nas povezuju prezimena ili pregršt uspomena. I dok se izvan porodičnog kruga stalno nešto odvija, bilo da je reč o arheološkim avanturama, ideološkim stremljenjima ili političkim događanjima, u intimi članova porodice Ertl vode se sasvim druge borbe, ne manje odlučujuće.

„Čitati Rodriga Hasbuna je kao usklađivanje čula: navići oči na dubinu tame i uživati u iskričavosti jezika u njoj; istrenirati sluh da uhvati i najmanji šapat i da aplaudira punoći glasa. I tako uvek, da bi se nastavilo sa čitanjem.“
Maria Hose Navia, Ojo Seco

Kroz intimnu istoriju propadanja jedne porodice Senčin opisuje degradaciju čoveka suočenog sa golim preživljavanjem i degradaciju ruskog sela. Kada se Jeltiševi, otac kapetan policije, majka bibliotekar i bezvoljni i nezaposleni sin presele iz grada u zabačeno rusko selo, rusku pustaru, njihov život vrtoglavo ide ka dnu u svakom smislu. Nada da je sve privremeno i da će se izvući polako se ali sigurno gubi jednako kako i likovi gube sebe. Porodica Jeltiševih je stvarna, kaže pisac romana Roman Senčin.