ROMAN

Posle Isusovog detinjstva i Isusovog školovanja, Dž. M. Kuci završava svoju trilogiju novim remek-delom, Isusovom smrću.
David je izrastao u visokog desetogodišnjaka. Prirodno je talentovan za fudbal i voli da pika loptu s drugarima iz zgrade. Te utakmice obično prate njegov otac Simon i pas Bolivar. Njegova majka Ines radi u modnom butiku.
David i dalje postavlja mnogo pitanja. Na časovima plesa na Muzičkoj akademiji pleše onako kako želi. Odbija da radi aritmetiku i neće da čita nijednu knjigu sem Don Kihota.
Jednog dana, upravitelj obližnjeg sirotišta, doktor Hulio Fabrikante, pozove Davida i njegove drugare da sastave pravi fudbalski tim. David odluči da napusti Simona i Ines, i da ode da živi u Huliovom sirotištu. No, ne prođe dugo, a dečak se razboli od tajanstvene bolesti.
U Isusovoj smrti, Dž. M. Kuci nastavlja da istražuje smisao sveta lišenog uspomena ali zato prepunog pitanja. U ovoj fascinantnoj alegorijskoj priči Kuci se vešto hvata u koštac s velikim pitanjima poput odrastanja, roditeljstva, neprestane borbe između intelekta i emocija, i odluke da živimo na svoj način. Oslobođen književnih konvencija, Kuci piše ne da bi dao odgovore već da bi postavljao pitanja.

Kroz intimnu istoriju propadanja jedne porodice Senčin opisuje degradaciju čoveka suočenog sa golim preživljavanjem i degradaciju ruskog sela. Kada se Jeltiševi, otac kapetan policije, majka bibliotekar i bezvoljni i nezaposleni sin presele iz grada u zabačeno rusko selo, rusku pustaru, njihov život vrtoglavo ide ka dnu u svakom smislu. Nada da je sve privremeno i da će se izvući polako se ali sigurno gubi jednako kako i likovi gube sebe. Porodica Jeltiševih je stvarna, kaže pisac romana Roman Senčin.