SAVREMENI ROMAN

Posle Isusovog detinjstva i Isusovog školovanja, Dž. M. Kuci završava svoju trilogiju novim remek-delom, Isusovom smrću.
David je izrastao u visokog desetogodišnjaka. Prirodno je talentovan za fudbal i voli da pika loptu s drugarima iz zgrade. Te utakmice obično prate njegov otac Simon i pas Bolivar. Njegova majka Ines radi u modnom butiku.
David i dalje postavlja mnogo pitanja. Na časovima plesa na Muzičkoj akademiji pleše onako kako želi. Odbija da radi aritmetiku i neće da čita nijednu knjigu sem Don Kihota.
Jednog dana, upravitelj obližnjeg sirotišta, doktor Hulio Fabrikante, pozove Davida i njegove drugare da sastave pravi fudbalski tim. David odluči da napusti Simona i Ines, i da ode da živi u Huliovom sirotištu. No, ne prođe dugo, a dečak se razboli od tajanstvene bolesti.
U Isusovoj smrti, Dž. M. Kuci nastavlja da istražuje smisao sveta lišenog uspomena ali zato prepunog pitanja. U ovoj fascinantnoj alegorijskoj priči Kuci se vešto hvata u koštac s velikim pitanjima poput odrastanja, roditeljstva, neprestane borbe između intelekta i emocija, i odluke da živimo na svoj način. Oslobođen književnih konvencija, Kuci piše ne da bi dao odgovore već da bi postavljao pitanja.

Ova važna, aktuelna i lucidna knjiga tekstova arapskih pisaca smelo zaranja u jedan od najvećih tabua modernog arapskog društva obraćajući se sa suptilnošću arapskim reformatorima i zainteresovanim čitaocima sa zapada.


Skrivena ljubav bavi se temom koju bi gotovo svi voleli da ignorišu - skreće pažnju na glasove muškaraca i žena koji se bore sa svojim identitetom u društvima u kojima su neprihvaćeni i često proganjani. Zanimljiva analiza skrivenih života arapskih seksulano marginalizovanih grupa otkriva nam nepoznatu stranu arapske kulture obavijene strogim zabranama.

Kroz prozno stvaralaštvo nekoliko generacija poznatih pisaca, poput nobelovca Nagiba Mahfuza i afirmisanih ili manje afirmisanih savremenih arapskih autora, upoznajemo se sa uznemirujućom slikom ljudi koji žive pritajenim, često tegobnim životima.

Uzbudljivi, vispreno napisani tekstovi razotkrivaju da, iako represivne predrasude i stereotipi i dalje vladaju, postoje i moguće su promene i tolerancija, jer kulturna, verska, etnička ili seksualna raznolikost sve više probijaju zidove patrijarhalnog i tradicionalnog okruženja.

O priređivaču:

MIROSLAV B. MITROVIĆ (1948, Beograd) diplomirani je arabista, bio je u diplomatskoj službi u Kuvajtu, 2002–2006, i Kairu, 2010–2014. U srpskim časopisima i periodici, kao i u časopisima bivših jugoslovenskih republika objavio je preko stotinu prevoda dela iz klasične i savremene arapske književnosti. S arapskog jezika je preveo knjigu Priče iz našeg kvarta Nagiba Mahfuza (Samizdat B92, 2008) i roman istog autora Srce noći (Albatros plus, 2016). Autor je separata „Izbor iz savremene sirijske književnosti za decu“ (1989), „Čarolije izdanaka pustinje“ (Arapska kratka priča, 2013), „Zapisi sa obala Nila“ (Egipatska kratka priča, 2014), „Miris cimeta” (Izbor iz proze savremenih arapskih književnica, 2016). Zastupljen je sa prevodima u antologijama Čarobni vrt (Antologija svetske umetničke bajke, 1999) i Tanjir pun reči (Majstori savremene svetske priče, 2012). Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Kroz intimnu istoriju propadanja jedne porodice Senčin opisuje degradaciju čoveka suočenog sa golim preživljavanjem i degradaciju ruskog sela. Kada se Jeltiševi, otac kapetan policije, majka bibliotekar i bezvoljni i nezaposleni sin presele iz grada u zabačeno rusko selo, rusku pustaru, njihov život vrtoglavo ide ka dnu u svakom smislu. Nada da je sve privremeno i da će se izvući polako se ali sigurno gubi jednako kako i likovi gube sebe. Porodica Jeltiševih je stvarna, kaže pisac romana Roman Senčin.