Ova uzbudljiva klasična priča o lanetu vodi nas u lisnatu zemlju i govori nam o odrastanju. Dugi put od mladunčeta do odraslog bića, krivudav put na kom se prepliću radosti i tuge, zamke i pouke, porivi i pozivi, čeka svako biće.
Kad sam bio mali – a to beše vrlo, vrlo davno – čitao sam jednu knjižicu. Zvala se Pinokio ili pustolovine drvenog lutka (drveni lutak se na italijanskom jeziku kaže: Buratino). Često sam svojim drugovima, devojčicama i dečacima, pričao o zanimljivim Buratinovim doživljajima. Ali kako se knjiga izgubila, pričao sam svaki put malo drukčije i izmišljao takve pustolovine kakvih u knjizi uopšte nije bilo. Sada, posle mnogo, mnogo godina, setih se svog starog druga Buratina i odlučih, devojčice i de čaci, da vam ispričam neobičnu priču o ovom drvenom čovečuljku...
Svi mitovi i predanja, koji su nam danas znani, potiču sa jednog izvora − iz judeo-hrišćanske tradicije. Ipak, s jednim izuzetkom! Razume se, radi se o Božić-Bati, koji je, srazmerno, tvorevina novog, nama bliskog doba.
Priča o Božić-Bati oslanja se, zapravo, na jednu poemu američkog profesora Klementa Klarka Mura, koji je jedne snežne zimske večeri, 23. decembra 1822, izrecitovao svojoj deci svoj pesnički sastav koji beše nazvao “Izveštaj o poseti Svetog Nikole”. Kasnije je, vremenom, Sveti Nikola poistovećen sa Božić-Batom − ušavši u brojne domove širom sveta, i postavši tradncija koja već decenijama odoleva svim promenama što ih donosi moderno doba.
Bilo bi, odista, pravo čudo da je predanje o Božić-Bati promaklo budnom oku Frenka Bauma, jednog od najvećih pisaca za decu i tvorca čudesnog ciklusa o Doroti , Čarobnjaku i Zemlji Oz, utoliko pre što se radilo o jednom od najvećih doprinosa američke kulture staroj Evropi. Baum, međutim, ne bi bio dosledan sebi da je Božić-Batu (Deda Mraza) smestio na Severni pol, gde ga obično smeštaju u pričama; on ga je nastanio u Dolini Smeška − prekrasnom kraju ispunjenom radošću i spokojem. Ali, ne zaboravimo, Dolina Smeška nalazi se s druge strane Pustinje Smrti − koja se, opet, nalazi na samom južnom rubu Zemlje Oz. I tako je ovaj čudesni pisac spojio svoja dva remek-dela; uostalom u jednoj od knjiga o ciklusu o Ozu, posve prirodno, pojavljuje se i sam Deda Mraz!
Iako rođen kao ljudsko biće, smrtnik, zahvaljujući Ogrtaču besmrtnosti, koji su mu, kao nagradu što donosi radost svoj deci sveta, podarili Besmrtnici, Deda Mraz ostao je živ i čio do dana današnjeg.
Život i avanture Božić-Bate Frenka Bauma, prvi put su ugledali svet 1902. godine − ali, začudo, trebalo je da prođe čitav vek da ovo delo bude objavljeno na našem jeziku!
Priča o devojčici Hajdi stara je više od jednog veka, ali još uvek pleni pažnju mladih čitalaca širom sveta, iskričavom svežinom duha i čistom plemenitošću svog detinjeg srca osvaja ovo čudesno dete planina svet oko sebe i već decenijama očarava malu i veliku čitalačku publiku.
S radošću pratimo Hajdine prve korake prema svetu divljih, čudesno lepih planina, s nestrpljenjem i strepnjom očekujemo njen prvi susret s nepoznatim, strogim i osamljenim dedom, oko kojeg je dokona ljudska zloba isplela najružnije predrasude. Sve to razbija Hajdi svojom naivnom neposrednošću i ljupkom dobrotom. Mrkog starca s planine obasjava novo sunce, on nalazi razumevanja za Hajdin poseban čarobni svet i tako počinje novi život za oboje...
Druga u nizu knjiga iz edicije "Veliki su bili mali". koja se bavi detinjstvom i odrastanjem Vuka Karadžića i njegovim dostignućima i poznanstvima po odlasku u Evropu... Ilustracije Aleksandar Zolotić Andi...
Gramatički genije mnogo je voleo svoju kćer Minu, koja je 1847. godine, na Badnje veče, na poklon dobila prelepi spomenar tamnozelene boje.
I te večeri, razbarušeni i tihi srpski pesnik Branko Radičević, potajno zaljubljen u prelepu Minu, napisao je čuvenu pesmu “Pevam danju, pevam noću”, koja je popularna i kod malih i kod velikih.
“Piši kao što govoriš, i čitaj kao što je napisano”. Vuk
Prva u nizu knjiga iz edicije "Veliki su bili mali". koja se bavi detinjstvom i odrastanjem Nikole Tesle i njegovim naučnim dostignućima po odlasku u Ameriku... Ilustracije Aleksandar Zolotić Andi...
Dok je živeo u svom Smiljanu, gospodar svetlosti zavoleo je golubove, a posebno Katu, belu golubicu koja je imala svetloplave pege na krilima. Ona mu je pomogla da se izleči od strašne bolesti – kolere...
I mnogo godina kasnije, golubica Kata bila je verni Nikolin pratilac, i na svoj način mu pozajmljivala svoju golubiju svetlost...
