ROMANI

Na početku dvadeset prvog veka pripovedačica, profesorka srpskog jezika i književnosti, pokušava da sastavi krhke delove istinite priče o životu svoje kćerke Itane koja je skupo platila toksično vezivanje za opasnog partnera. Majčin glas je iskren i u isti mah ispovedan ali lišen patetike. U najboljem izdanju Igora Marojevića, upravo narativna suzdržanost čini tragediju krajnje uverljivom i upečatljivom.
Kroz ispovest pripovedačice, pred čitaocem se otkriva sudbina mlade žene čija lepota, ranjivost, nemir i sklonost rizičnim izborima postaju simbol čitave generacije koja je sazrevala devedesetih godina. Tako "Majko, pusti me da idem" nije samo priča o porodici obeleženoj jednom tragedijom koja menja sve, već i slikovito i analitično svedočanstvo o vremenu u kojem su se lična stradanja preplitala s velikim istorijskim lomovima i kriminalom koji nije bio samo nekažnjen nego i društveno podstican.
Snažan, emotian i duboko ljudski, ovaj roman postavlja teška pitanja o odgovornosti, ljubavi i granicama roditeljske brige i podseća da ponekad najteža stvar koju roditelj može da učini, ili ne učini, jeste da - pusti.

Pet godina nakon jednog od najnagrađivanijih srpskih romana dvadeset prvog veka - Ostataka sveta, dosadasnjeg vrhunca petoknjižja Igora Marojevića ETNOFIKCIJA - autor objavljuje novi roman, zavrsni deo pentalogije. U osobenom pripovedackom postupku, Martin Inić vodi čitaoca kroz vrtložne spirale istorije i lične nesigurnosti.

Nije slučajno što se u dobrom delu jedinstvenog ciklusa BEOGRADSKO PETOKNJIŽJE pripoveda o  protagonistima-došljacima:takva pozicija, kao u vrhunskim izdancima beogradskog stila poput Uskokovićevih Došljaka i Andrićeve Gospođice omogućuje distancu i slojevitiji uvid u grad. Sigurno znamo da je BEOGRADSKO PETOKNJIŽJE Igora Marojevića jedan od najboljih načina za sagledavanje promena koje je naslovni grad, sa svojim žiteljima, pretpreo devedesetih godina prošlog i početkom ovog veka.

Sadržaj : 24 ZIDA; TUĐINE; PARTER

Roman o fatalnim ženama 21. veka.

Ko je femme fatale u sadašnjem Beogradu? Da li bi takva žena mogla da bude i neka savremena devojka puna optimizma poput Emilije Reljić? Ili na prvi pogled uspešna štreberka, kao što je Aleksandra Rakin? Ispostavlja se da ova generalna sekretarica jedne glamurozne producentske kuće dugo nosi dobro čuvanu tajnu o tome zašto, bar na neko vreme, mora da bude u „dve ozbiljne veze“ koje prete da se pročuju...

Ako je za pravu Beograđanku ipak gotovo presudno da su njeni već nekoliko generacija u gradu, onda bi je možda trebalo tražiti u Nini Obradović, krajnje realističnoj devojci sklonoj provodu – i promiskuitetu.

U Pravim Beograđankama Igor Marojević preoblikuje savremenu sliku o gradu i izmešta neka značajna a pomalo zaboravljena pitanja o ženi u sasvim nov kontekst, obeležen važnim iako neizrečenim pitanjem: mora li prava Beograđanka biti fatalna?

„Originalno i duhovito, ali i gorko štivo. Osim što zalazi u ostvarene i neostvarene sudbine nekoliko mladih Beograđanki i u ratobornost stanovnika posvađanih delova Beograda, Igor Marojević se u ovom romanu obračunava sa svojim alter egom, dvojnikom i književnim blizancem, na način koji nije viđen u srpskoj književnosti.“ Filip David

Knjiga o drugačijim ženama.

U pričama koje u celinu ujedinjuje žensko prvo lice čitaocima se predstavljaju drugačije devojke, žene, prijateljice, majke i ljubavnice. Sve one zajedno kao Beograđanke, ali i svaka za sebe, otkrivaju nam čudne likove velegradskog miljea, kakve na prvi pogled možda ne primećujemo.

Romantična teoretičarka filma koja brakorazvodnom parnicom spasava brak, vlasnica male galerije koja preko Tvitera otpočinje ljubavnu vezu sa slikarom čije radove prodaje, devojka koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet, najbolje drugarice u kojima bezazlene igrice sa Fejsbuka bude neočekivane porive, žena koja ni posle brojnih razočaranja u muškarce ne gubi veru u ljubav... – sve su to Marojevićeve Beograđanke, neobične žene u različitim životnim situacijama.