ROMANI

O ljubavnom životu Josipa Broza Tita ispisane su stotine bajki. Neke su bile zasnovane na tračevima, druge na idolatriji, treće su bile plod čiste fantazije.

Ova knjiga krenula je drugim putem.

Ovo je knjiga o njemu i njegovim ljubavima i brakovima – onakvima kakvi su bili, ili kako su ih videli akteri i svedoci.b

Bazirana je na ozbiljnim i provjerenim izvorima. Na izjavama i pismima Josipa Broza, njegovih žena, njegovih prijatelja i njegovih bivših prijatelja. U nju nisu uvrštene ni idolatrijske bajke, ni klevetnički pamfleti. U njoj nema virenja kroz ključaonicu.

Uz korišćenje ozbiljne i obimne

građe konačno je dat realističan opis Titovog ljubavnog života.

Tokom svojih uobičajenih šetnji, mladić susreće starca sa vagom. Tokom razgovora u kome nije nijedna reč izgovorena, mladić otkriva jedu novu, a stalno prisutnu realnost.

VVelika srednjovekovna saga u tri knjige „Venac“, „Gospodarka“ i „Krst“

Vek nakon prvog izdanja, 60. godina posle prvog izdanja na srpskom jeziku i 95. godina nakon dobijanja Nobelove nagrade za književnost

Kristina Lavransova je delo novog realizma slavne norveške autorke Sigrid Undset (1882-1949). Velika srednjovekovna saga, delo je neprolazne vrednosti, uvek aktuelna. Junaci ove trilogije nisu vezani za vreme, oni su ljudi poput nas – sa svim svojim vrlinama i slabostima.

Kroz tri knjige upoznajemo se sa svim karakteristikama stvaralaštva ove poznate romansijerke. Krasi je smisao za duboku opservaciju, osećanje za detalj, veštinu komponovanja, ljubav i toplinu za ljude, njihove životne sudbine i stradanja.

Krst – treći deo trilogije opisuje Kristinin povratak s porodicom u dom iz sopstvenog detinjstva. Bračni par se sve više otuđuje i Kristina započinje bitku za očuvanje doma, porodice, borbu protiv crne kuge – sve do svog kraja.

„Običaji se menjaju vremenom. Ljudska uverenja takođe, ali se srca nikad u potpunosti ne menjaju.“ – Sigrid Undset

Velika srednjovekovna saga u tri knjige „Venac“, „Gospodarka“ i „Krst“

Vek nakon prvog izdanja, 60. godina posle prvog izdanja na srpskom jeziku i 95. godina nakon dobijanja Nobelove nagrade za književnost

Kristina Lavransova je delo novog realizma slavne norveške autorke Sigrid Undset (1882-1949). Velika srednjovekovna saga, delo je neprolazne vrednosti, uvek aktuelna. Junaci ove trilogije nisu vezani za vreme, oni su ljudi poput nas – sa svim svojim vrlinama i slabostima.

Kroz tri knjige upoznajemo se sa svim karakteristikama stvaralaštva ove poznate romansijerke. Krasi je smisao za duboku opservaciju, osećanje za detalj, veštinu komponovanja, ljubav i toplinu za ljude, njihove životne sudbine i stradanja.

Gospodarka – drugi deo trilogije nastavlja priču o strastvenoj i svojeglavoj ženi u srednjovekovnoj Norveškoj. Kristina je sada udata za Erlenda Nikulausena, muškarca čija čvrsta odlučnost da postane uticajna društvena i politička ličnost prisiljava junakinju priče da preuzme upravljanje imanjem, dok podiže njihovih sedam sinova. „Svako lako zaboravlja grešna zadovoljstva u svom životu kad mora da plaća za njih.“

„Običaji se menjaju vremenom. Ljudska uverenja takođe, ali se srca nikad u potpunosti ne menjaju.“ – Sigrid Undset

Velika srednjovekovna saga u tri knjige „Venac“, „Gospodarka“ i „Krst“

Vek nakon prvog izdanja, 60. godina posle prvog izdanja na srpskom jeziku i 95. godina nakon dobijanja Nobelove nagrade za književnost

Kristina Lavransova je delo novog realizma slavne norveške autorke Sigrid Undset (1882-1949). Velika srednjovekovna saga, delo je neprolazne vrednosti, uvek aktuelna. Junaci ove trilogije nisu vezani za vreme, oni su ljudi poput nas – sa svim svojim vrlinama i slabostima.

Kroz tri knjige upoznajemo se sa svim karakteristikama stvaralaštva ove poznate romansijerke. Krasi je smisao za duboku opservaciju, osećanje za detalj, veštinu komponovanja, ljubav i toplinu za ljude, njihove životne sudbine i stradanja.

Venac – prvi deo trilogije opisuje odrastanje junakinje Kristine, odnos i dešavanja u porodici, ali i njenu zabranjenu ljubav sa mladim i ambicioznim Erlendom Nikulausenom. „Nije lako sačuvati se od greha kad ljubav traži svoje.“

„Običaji se menjaju vremenom. Ljudska uverenja takođe, ali se srca nikad u potpunosti ne menjaju.“ – Sigrid Undset

Čaruga je mlad čovjek, srednjeg uzrasta. Obučen je u solidno građansko odijelo. Tipičan slavonski Srbin, s podkresanim crnim brčićima i gustim crnim solufima. Ima crne, bistre oči, koje sijevaju kao u sokola. Lice mu je nešto hrapavo, ali nije neprijatno. Uopće cijela njegova pojava daje utisak bistrog i promućurnog varoškog kartaša. Držanje mu je slobodno. Veselo razgovara s oružnicima o svojim razbojničkim pothvatima. - Hrvatski list

Čaruga je hajduk koji je u naše ime volio lijepe žene, pljačkao bogate, dijelio sirotinji, zajebavao policiju, pravio idiote od državnih činovnika, smijao se sucima. On je naš neostvaren san i u tome leži tajna naše ljubavi prema mitu zvanom Čaruga. - Rajko Grlić, režiser

Nisi mi odgovorio.
U tvojoj spavaćoj sobi vladala je tišina.
Više nisi tu.

Kada sam ti poslednji put poželela laku noć, nisam znala da to radim poslednji put. Da sam znala, verovatno bih unela malo više energije u rastanak. Poljubila bih te, rekla ti koliko te volim, koliko mi je žao zbog načina na koji sam se ophodila prema tebi prethodnih meseci. Umesto toga ti govorim kako sam umorna i idem da legnem kod Ivana. Ne buniš se. Pogleda i dalje prikovanog za ekran kompjutera, puštaš me da odem, i ja to i radim, odlazim, poslednji put odlazim od tebe. Mislim da ćemo se videti rano ujutru. Nećemo. Više se nikada nećemo videti.

Nadajmo se najboljem je izuzetno dostignuće u oblasti autobiografske proze kojom nam Katarina Seterval pripoveda o zaljubljivanju u svog partnera Aksela, i šoku koji nastupa kada ga jednog jutra pronađe mrtvog u krevetu. Karolina i Aksel se upoznaju na žurci, a njihov strastveni prvi susret pretvara se u mesece zabavljanja. Dok se Akselu ne žuri, Karolina je nestrpljiva da unapredi njihovu vezu – tako što će početi da žive zajedno, nabaviti mačku, a naposletku i dobiti dete.

Nakon Akselove smrti, Karolina posvećeno piše hroniku o vremenu koje je usledilo pokušavajući da unese neki red u haos. Sa forenzičkim preciznošću razotkriva pojedinosti iz života pre tragedije, u želji da pronađe neko objašnjenje za nesreću koja ju je zadesila. Kada se iznenada nađe u novoj vezi, Karolina postaje povučena kao nekada Aksel. Ponovo joj je podarena ljubav. Ali hoće li ona biti dovoljna da dovede stvari u red?

„Intimna istorija ljubavi. Pravi stilistički podvig.“ Dagens Nyheter

„Potresan obračun, ne samo sa smrću već i sa životom: sa ljubavlju i roditeljstvom, kao i sa modernim vezama i očekivanjima koja ona nose sa sobom.“ Svenska Dagbladet

Zbirka priča istaknutog arapskog pisca Abdusetara Nasira Zločin dostojan poštovanja drugo je, znatno prošireno i izmenjeno izdanje prve zbirke istog autora Najsrećniji čovek na svetu, koju je Geopoetika objavila 2004. godine.

U ovoj knjizi ima desetak starih i dvadesetak novih priča i iz svake se – „čuju vapaji duše i tela ukleštenih u stegu seksualnih uskraćenosti, koje je u arapsko-islamskom društvu zabranjeno i spominjati, a bogohulno osporavati. U mešavini alegoričnih i realističkih sižea, atmosfera iz Nasirovih vizija varira od prozračne, oko lepršavih likova željnih radosti, do tamne što najavljuje nastupe individualnog zla, i dalje, do guste kao testo i naturalistički tmaste, u kojoj se davi obeznađeni mali čovek, gde šizofrene ubice kasape svoje žrtve, a razobručeni sadizam gospodara rata stravom ispunjava srca celih naroda…

Nasirova ironija gorka je kao čemer, a satira jetka i ispunjena grozom. Humor blesne tu i tamo, utkan u pokoji lik ili dijalog, ređe lak i igričav, češće očajan i bolan.

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.“

Srpko Leštarić, iz Pogovora