ROMANI

Da li se poimanje zavičaja menja kada jedan grad dobija nova imena, menja države, društvene poretke? Kako odrastanje među različitim jezicima i kulturama oblikuje pogled na svet? Šta porodična dokumenta otkrivaju o detaljima istorije koje zvanični izvori izostavljaju?

O tome u prvom tomu memoara piše Tibor Varadi, prateći prve tri decenije svog života, od detinjstva u ratnom Bečkereku do studija na Harvardu. Porodična advokatska kancelarija, gimnazija u Bečkereku, studije u Beogradu, novosadski Pravni fakultet, književna avangarda okupljena oko časopisa Új Symposion, Amerika šezdesetih godina i putovanje u Venecuelu – sve su to određujući događaji opisani u ovoj knjizi. Pisma, dnevnici, fotografije i sačuvani dokumenti omogućavaju mu da lično iskustvo sagleda u odnosu prema političkim promenama, položaju manjina, nasleđu građanske kulture i sukobima ideologija. Kapije mog života nisu samo autobiografski zapisi značajnog pravnika i pisca, već i svedočanstvo o oblikovanju mladog čoveka između porodične tradicije, jugoslovenske stvarnosti i zapadnog akademskog sveta.

„… Snaga Varadijeve proze leži u vernosti sopstvenim sumnjama i odgovornosti za svako izrečeno da i ne. Njegovo svedočanstvo pruža ohrabrujući dokaz da ketmanstvo u intelektualnim sferama jugoslovenskog socijalizma nije bilo obavezno. Piščev prolazak kroz životne kapije svedoči o aristokratiji rada, čestitosti i suštinskom elitizmu duha. Junak ove proze ne potire sopstvene porive za slobodom izražene kroz duboku privrženost porodici, zavičaju i umetnosti…“ Iz recenzije Draginje Ramadanski

O autoru:
Tibor Varadi (Várady Tibor) je poznati pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Predavao je na mnogim poznatim univerzitetima u svetu, bio je učesnik u značajnim sporovima pred Međunarodnim sudom pravde i međunarodnim arbitražama. Karijeru je započeo kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (Zrenjaninu). Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u novosadskom časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa, 1965. bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada je objavio ukupno dvadeset proznih knjiga na mađarskom, srpskom, engleskom i nemačkom jeziku. Objavljena prozna dela na srpskom jeziku: Mit i moda (eseji), 1978. (nagrada „Stražilovo“); Spisi i ljudi. Priče iz advokatske arhive, 2015; Put u juče. Priče iz advokatske arhive, 2017; Dogodilo se u Ečki. Dokumentarni roman, 2019; Tajna mišjesive sobe, 2020; Protivnarodni osmeh, 2021; Tragom rezervne istorije, 2024; Konjski pasoš dodeljen istoriji, 2025; Kapije mog života, 2026.

U svojoj četvrtoj knjizi dokumentarne proze Protivnarodni osmeh, Tibor Varadi ponovo nas je uveo u svoju stvaralačku radionicu. Iz advokatske arhive svojih predaka plete priče u kojima nas premešta iz prošlosti u sadašnjost i u kojima spaja nespojivo. Komotan je u svojoj slobodi da prividno piše o čemu hoće, dok je, s druge strane, odgovoran prema priči koju je započeo. I kada se seli iz dosijea u dosije, to nisu proizvoljna lutanja, već traženje paralela između različitih sudbina, ne bi li se naposletku došlo do onoga o čemu ne postoji pisani trag. Varadi kaže: „Tragova i dokaza o okupatorima i okupiranosti ima mnogo i u naučnim publikacijama. Tu su i udžbenici istorije. Ali me i dalje ne ostavlja na miru pitanje šta se dešavalo sa susednim ulicama ili na drugoj obali Begeja, a što tada nisam video. Ovi spisi su u tome od pomoći. U njima vidim jednu nečovečnu vlast, ali i popodneva, susrete, kao i nervoze, uzbuđenja, nastale mimo ideologije. Vidim da su postojali i privatno životi, i da je bilo ljudi koji su ponajviše živeli (ili oponašali) svakodnevni život. Vidim i šta su radili Emil, Marija, Suzana (ili Susanna) – i još neki drugi.“

O autoru:
Tibor Varadi (Várady Tibor) je poznati pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Predavao je na mnogim poznatim univerzitetima u svetu, bio je učesnik u značajnim sporovima pred Međunarodnim sudom pravde i međunarodnim arbitražama. Karijeru je započeo kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (Zrenjaninu). Arhiva te kancelarije je temelj ove prozne knjige. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u novosadskom časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa, 1965. bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada je objavio ukupno sedamnaest proznih knjiga na mađarskom, srpskom, engleskom i nemačkom jeziku. Objavljena prozna dela na srpskom jeziku: Mit i moda (eseji), 1978. (nagrada „Stražilovo“); Spisi i ljudi. Priče iz advokatske arhive, 2015; Put u juče. Priče iz advokatske arhive, 2017; Dogodilo se u Ečki. Dokumentarni roman, 2019; Tajna mišjesive sobe, 2020; Protivnarodni osmeh, 2021; Tragom rezervne istorije, 2024.

Preveo s mađarskog: Arpad Vicko

Dogodilo se u Ečki treća je knjiga Tibora Varadija nastala na osnovu spisa iz porodične advokatske kancelarije osnovane krajem 19. veka. Sa prethodne dve – Spisi i ljudi i Put u juče ‒ čini jedinstvenu trilogiju u kojoj se dodiruje i pretapa svet sudskih akata i svet književnosti.

Nigde kao u advokatskoj arhivi ne može se bolje osetiti duh jedne epohe, njeno gašenje i dolazak novog doba. Tu se ukršta Istorija sa velikim „I“, i pojedinačne, privatne istorije sa malim „i“. Izdvajanjem određenih detalja i njihovim međusobnim povezivanjem, otkriva se kontekst. A bez konteksta, nemoguće je razumeti prošlost.

Pravnik Varadi u službi pisca Varadija, ispisuje uzbudljiv istorijat plemićke porodice Lazar – Harnonkur – Palavičini, prateći kroz sudske predmete živote nekoliko generacija. Više od pola veka, vlasnici imanja u Ečki, ali i oni koji su na imanju živeli, bili su klijenti advokatske kancelarije Varadi, koja ih je zastupala u preko sto sudskih sporova. Jedan ljubavni slučaj sa imanja u Ečki stigao je čak i na naslovnice svetske štampe.

„Šta se tačno događalo u dvorcu i u njegovoj okolini, sad već niko ne zna“, beleži autor na početku knjige. „Ali neki detalji ostavili su za sobom tragove. I ti detalji se često mogu povezati. Iz sudskih spisa sad se već može videti i da su grofovi, njihovi gosti, salaški radnici, upravnici imanja, zakupci, poslovođe, dvorkinje, kuvarice, zapravo počinili romane.“

Dogodilo se u Ečki dokumentarni je roman par excellence!

Zahvaljujući nevidljivom prevodu Vicka Arpada, i ovu Varadijevu knjigu čitamo u originalu.

Dragan Velikić