SAVREMENI ROMAN

Trideset godina tišine. Jedna knjiga koja konačno progovara. Više od 25.000 ljudi izbrisano je iz registra građana Slovenije – preko noći su izgubili ime, dom i pravo da postoje. Ovo je knjiga o njima. Novina i pisac Andraž Rožman hrabro ulazi u jedno od najmračnijih poglavlja savremene slovenačke istorije – priču o “izbrisanima”, ljudima koje je država pretvorila u nevidljive. Kroz svedočanstva žrtava, njihovih porodica i branilaca, Rožman gradi mozaik od četrdesetak potresnih priča. Svaka od njih otkiva gubitak dostojanstva, ali i neumornu borbu za pravdu, identitet  pravo na budućnost. U drugom delu knjige, autor širi pogled: kroz funcionalne priče o običnim građanima, on istražuje tiho saučesništvo društva i postavlja bolno pitanje: Šta se događa sa nama kada okrenemo glavu od nepravde? Dokumenarna proza koja se čita kao triler savesti. Dirljiva, uznemirujuća i neophodna – knjiga koja nas podseća da ćutanje nikada nije neutralno.

Naizgled obične svakodnevne price pretvaraju se u ogledalo u kojima vidimo skrivene strane ljudske prirode – pohlepu, strah, strast, stid, opsesije i sitne laži koje govorimo ili čujemo u životu. Junaci ovih priča ne otkrivaju sve: ono što prećute u razgovoru dok im makaze šušte oko ušiju, izbija na površinu u neočikivanim trenucima – kroz grotesku, ironiju ili crni humor. Agata Tomažič vodi nas u svet u kojem realnost klizi u fantazmologiju, a trivijalni životni detalji prerastaju u zastrašujuće i komične prizore. U njima prepoznajemo i sebe – ono što nikada ne bismo priznali naglas, a što ipak određuje našu intimu. “Ono što ne možeš da ispričaš frizerki” je izazovan, duhovit i surovo iskren mozaik priča, koje nam ne daju da se opustimo. Jer, ono što krijemo u tišini, možda najviše govori o nama.

Rjunosuke Agutagava, jedan od navećih japanskih pisaca 20. veka, majstor je kratke price i dubokog psihološkog prikaza, u ovim delima pokazuje svu snagu svog stvaralaštva. Njegova dela, protkana snažnim emocijama i filozofskim pitanjima, i danas zadržavaju svoju svežinu i univerzalnost. Priča U Bambusovom gaju kroz različita, protivrečna svedočenja otvara pitanje laži i ljudske prirode, dok u ispovednoj prozi Život jednog glupana otkriva sopstvene unutrašnje borbe, strahove i očajanje. Matična knjiga umrlih vodi čitaoce u svet patnje i nesreće, ali i saosećanje koje nadilazi granice života i smrti. Ove tri priče, različite po tonu, zajedno čine jedinstvenu celinu – mozaik ljudske prirode u kojoj se prepliću istina i laž, bol i saosećanje, introspekcija i očaj. Agutagava ostaje pisac čije reči, i posle jednog veka, zrače snagom i neprolaznom svežinom

Dobro došli u jedan od onih zaboravljenih krajeva Istambula, gde uličice pamte više nego što bi smele, a ljudi kriju price koje nikome ne žele da ispričaju..osim možda vama.Tu živi šarena povorka likova: Kocoš, Niko, Anet, gospodin aldo, Katina, Dijana, Bruno, Lena, frizer Fikret, čika Muamer…Svako od njih nosi svoje pogrešne izbore kao teške medalje koje niko nije želeo da osvoji.

Drakula nije samo priča o vampiru – to je roman o ljudskoj slabosti, unutrašnjim demonima i potrebi da se suočimo s onim što nas najviše plaši.

Da li ljubav može biti jača od različitosti, za mladog Omera, službenika u pošti, nezadovoljnog, duboko rezigniranog, nesvršenog studenta filozofije, disidenta koga večito muče unutrašnji nemiri i lepu, talentovanu, smernu ali neiskusnu studentkinju konzervatorijuma Madžide? Zaplet počinje kada Omera počnu da mučeneke unutrašnje sile. Đavo koji upravlja njime i protiv koga on ne može dobiti bitku, iako želi drugačiji život, tera ga da radi stvari mimo svoje volje.
Sabahatin Ali istražuje mračne strane čovekovog uma, njegovu nemogućnost da pobegne đavolu u sebi i beznadežnom osećaju nedostatka nade u bolje sutra. Ovo je istovremeno i priča o propadanju srednje društvene klase u Turskoj, koja je prinuđena da, u potrazi za boljim sutra, napusti svoje rodno mesto.
Duboko psihološki roman, pun samopreispitivanja, samootkrivanja i moralnih dilema u kojem je pojedinac na velikom ispitu. Svako može sebe pronaći u ovom romanu, jer u svakom od nas uvek čuči neki đavo.

Zbirka Lopov Georga Hajma broji 12 priča, u kojima je autor težio da prikaže sve užase čovekovog postojanja, te njegovo otuđenje od društva i, krajnje, pesimistički, njegov ekspresionalastički stil pisanja i makabrističke vizije sveta kritičari su često poredili sa Bodlerom i Poovim.

Lopov, nadasve groteskna i duboko mračna priča, govori o ludilu muškarca, njegovoj opsesiji slikom i likom Mona Lize, za koju umišlja da poseduje demonske i onostrane osobine, te njegovim deluzijama u kojima umišlja da mu se žena sa portreta podmeva.

Priča Ludak, sa druge strane, ideju o ludilu podiže do ekstremnih granica, u kojoj čitaoci postaju ne samo svedoci kriminalnih radnji jednog psihopate, a nadasve izgibljenog čoveka i begunca iz ludnice, već i uznemirujućeg stanja njegovog unutrašnjeg bića. Njegovo ludilo, oličeno kroz brutalne naturalističke opise, toliko je ekstremno da postaje bolno.

Ova zbirka sadrži priče o ludilu, čovekovoj opsesiji, nasilju i patnji, pune halucinogenih i horror elemenata, u kojima se junaci sve vreme kreću između magnovenja i dekadentne realnosti.

Ričard Marš (1857-1915) se smatra jednim od najplodnijih i najpopularnijih engleskih autora poznog XIX veka najvećim elom zahvaljujući romanu Buba koji je u vree kada je objavljen čak šest puta bio prodavaniji od Drakule Brema Stokera.

Međutim, iz različitih razloga, Maršalov roman prestao je da se štampa šesdesetih godina XX veka. Marš je uspeo u naumu da izazove napetost i psihološku tenziju, gotovo na tragu Edgara Alana Poa, ćime je značajno uticao na autore poput H. F. Lavkrafta i kasnije Stivena KInga.

Nakon što je ostao bez posla, hrane i krova nad glavom, mladi Robert Holt sklonište pronalazi u napuštenoj kući gde se sreće sa misterioznom bubom, koja ga hipnozom navodi na razna nepočinstva ne bi li se osvetila za sve zločine koji su nad njom počinjeni u prošlosti.

Prateći glavne junake, čitaoci će se sve vreme kretati između racionalnog i iracionalnog, i nestrpljivo čekati razrešenje misterije zvana Buba.

Ovo je takođe priča o kulturološkom sukobu onostranog Istoka, oličenom u egipatskom kultu boginje Izide, i demokratskog zapada, koji predstavlja privilegovanu Britaniju.

Mlada Matilda, bežeći od mračne porodične tajne, sklonište pronalazi u ukletom zamku Vulfenbah. Ono čemu se neće nadati, međutim, jeste da će u njemu, pored duhova, zateći staru groficu, za koju se veruje da odavno nije među živima, a koja će joj spasiti život. Izgubjena devojka nastaviće svoj put u nepoznato, tragajući za istino i bežeći od ubistava koje joj je odredilo život.; Iako se kao dominantne ističu dve paralelne price, o tragičnim sudbinama dveju žena lišenih slobode, ovo je roman o društvenom nepripadanju pojedinca, gubitku identiteta, prevarama, incestuoznim namerama, porodičnim tajnama, traganju za istinom, položaju žena u društvu. Pun strave i napetosti, Zamak Vulhenbah prikazuje večiti okršaj dobra i zla, u kome uvek stradaju nedužni.

„Kada sazna da ubistvo njegovog prijatelja prethodi čudnovatom susretu sa nepoznatom devojkom koja se, gotovo natprirodno, tokom noćipojavila u njegovoj sobi, Džon Ferguson neće znati da li je sve to snoviđenje ili stvarnost. Jedino u šta je siguran jeste da mlada gospođica ne može biti odgovorna za to. Tokom istrage, koja predstavlja svojevrsnu parodiju, a u kojoj se svi junaci pojavljuju kao osumljičeni, svako će pokazati svoje pravo lice, ili je istina mnogo užasnije, možda je ubica natprirodno biće iz fergusonovog sna - demon žedna krvi sposoban da počini najsvirepije ubistvo? Ispostaviće se, međutim, da se pravi ubica krije na mestu gde ga zapravo niko nikad ne bi potražio, a da žrtva i nije tako nevina .

U planinama ludila drugi je roman Hauarda Filipsa Lavkrafta, objavljen 1936. godine, a na tragu klasika poput Avantura Artura Gordona Pima iz pera Edgara Alana Poa i Mobi Dika Hermana Melvila, jer nudi nam ispovest učesnika geološke ekspedicije na Antarktiku, čiji je cilj bio da prikupe uzorke kamenja i fosila u ledenim pustarama bez ijednog traga života. Uzimajući uzorke, naišli su na nešto čemu nisu mogli da se nadaju; na nešto o čemu u istoriji nije ostavljen nijedan pisani trag izuzev u vidu nagoveštaja u Nekronomikonu i sličnim mu spisima – na ruševine izgubljene civilizacije…I na nešto nepojmljivo što duboko u ruševinama spi.; Uz Zov Ktulua i Danvički užas, moglo bi se reći da je U planinama ludila jedno od najboljih Lavkraftovih dela, po kojem ga i danas pamtimo i rado mu se vraćamo – dr Boban Trifunović

Pred čitaocima je pravi postmodernistički roman, o Klemenu, piscu reklama i bivšem novinaru, kojeg je porazilo što je svet takav kakav je, i o Frenku, povremenom pacijentu u duševnim bolnicama, koji svoje ideje ne može da ostvari. Ni jedan od njih ne može da pronađe svoje mesto pod suncem.

Titov sin nam pruža pogled u ustaljune dihotomije-u racionalno i iracionalno – ali ih prevazilazi tako što nam ne dopušta da se na nekoj od njih skrasimo. Klemen pokušava da prevaziđe sopstvenu naivnost, a Frenk – koji od Klemena traži da o njemu napiše knjigu – traga za delom sebe koji je izgubio, za porodičnom tajnom. Pogled nam se pruža i na ono „normalno“ i „nenormalno“, pri čemu je jasno da nisu puki društveni konstrukti, već prepletene komponente naše egzistencije, pri čemu je to preplitanje ono što je suštinsko i sasvim joj svojstveno – dr Boban Trifunović

Usamljena vila Siva Šuma oduvek je, uprkos svojoj melanholičnoj lepoti, budila jezu u pogledu nepristrasnog posmatrača. Kada njen vlasnik,osiromašeni plemić nezgodne naravi, Ričard Marston, primi pismo kojim mu se najavljuje neizbežno neprijatna poseta njegovog rođaka i dugogodišnjeg rivala sa studija, čitavo pokućstvo obuzima neobjašnjivo osećanje teskobe i ničim izazvanih crnih slutnji. O čemu Marston sanjari za vreme usamljenih šetnji prostranstvom svog zapuštenog imanja? Da li je Marstonova žena svetica kakvom se čini? Kakve tajne skriva dražesna francuska guvernanta? Šta to sluge uporno prećutkuju? I ko je, zapravo, zlokobni gost?; Ova novela objedinjuje sve elemente dobro poznate ljubiteljima klasičnog horora i unosi ih u gotovo realističku priču, preispitujući, na sebe svojstven način, prirodu pritajenog zla.

Jednog sasvim običnog februarskog dana u varošicu Iping dolazi jedan sasvim neobičan stranac. Gost, čije su poreklo i namere nepoznanica, a do čijeg je imena gotovo nemoguće doći, neobičnom brzinom privlači pažnju ljubopitljivih meštana, dok misteriozni događaji počinju da potresaju monotonu svakodnevnicu malog mesta.

Ovaj kratki roman, još jedno besprekorno delo engleskog H.Dž.Velsa, spaja realizam sa fantastikom, problematizujući, s jedne strane, položaj marinalizovanog pojedinca u društvu, dok s druge strane zadire u područje imaginativnog, promišljajući o mogućim posledicama različitih naučnih otkrića.

Velsov rad teži tome da zabavi, uvek ostavljajući prostora za samostalnu refleksiju, te nema sumnje da će čitalac, za vreme čitanja i nakon čitanja, neprekidno imati na umu varljivost granice između vidljivog i nevidljivog.

Čovečanstvo je u opasnosti: u romanu Rat svetova engleskog književnika H.DŽ. Velsa, London i njegova okolina postaju poprište do tada nikada viđenog sukoba! Kada prva od neuobičajenih letilica padne na Zemljino tlo, svet i ne sanja da se u njoj nalaze neprijatelji iz svemira, čiji je jedini cilj nadvladavanje ljudske rase i potpuna invazija planete. Marsovci su napredniji i inteligentniji od čovek,a a naoružani su tehnološki razvijenijim i moćnijim oružjem, te deluje da im je nemoguće stati na put. Sastavljen od niza dinamičnih, imaginativnih poglavlja, Velsov roman odlikuje doza realističnosti kojom je čitalac neminovno uvučen u pripovedni tok. Premda je delo napisano još u 19.veku, daleke 1897. godine, ono je i danas aktuelno i privlačno brojnoj čitalačkoj publici.Čini se da Rat svedtova uporno ne zastareva, i upravo ga to čini nezaobilaznim štivom, klasikom koji će zadovoljiti čitalački ukus kako velikih ljubitelja naučne fantastike, tako i ostalih ljubitelja knjiga.

Zbirka priča Moć tame uvešće te u atmosferu pričanja horor priča oko prigušene vatre, u mraku, u krugu nepoznatih ljudi.

Ekscentrični naučnici, misterione žene, lukavi lopovi i trgovci podeliće sa tobom uzbudljiva iskustva suočavanja sa paranormalnim. Sa njihovih opisa spušta se jeza. U njihovim glasovima odzvanja proživljena strava. Osetićeš kako ti se izoštravaju sva čula, da bi se opominjući glasovi, naposletku, uselili u tvoju senku. Nakon što poslušaš sve njihove priče, naslutićeš tek delić ogromne, nesagledive moći tame.

Roman " Ankara" je posve neobično štivo kojie kroz sudbinu i razvoj jedne žene, gospođe Selme, prikazuje razvoj turske države, sa akcentom na Ankaru, kao sedište i središte moderne Turske. Kroz tri životna perioda Selme, koja si na njenom ličnom planu obeležena trojicom njenih muževa, sagledani su Rat za nezavisnost, stvaraje republike i ukidanje monarhije. Njeno lično lutanje i traženje sebe kao žene biva preslikano na kolektivni nivo, na traženje ANkare i Turske, na stvaranje identiteta, ličnog, kolektivnog, nacionalnog. Bez potrebe da sudi, autor Jakup Kadri Karaosmanoglu na vrlo interesantan način i zanimljivim stilom pripovedanja čitaocu pruža znaja o turskoj istoriji, ali i univerzalne istine o životu, ljubavi, ugledu, pravim vrednostima.

Ostrvo doktora Moroa je jedno od Velsovih najboljih dela. Roman je objavljen 1896.godine. Nesrećne okolnosti dovele su Pendrika na ivicu smrti i nakon mnogo dana plutanja po okeanu, dok se igrom slučaja nepoznati gospodin sa neobičnog broda nije sažalio i spasio mu život. Od tog trenutka počinje uzbudljivo putovanje, koje će pred glavnog junaka izneti niz pitanja na koja će morati da odgovori. Šta je to u izgledu pomoćnika njegovog spasioca što ga uznemirava i budu sumnju? Zašto bi neko živeo na napuštenom ostrvu? Ko je uopšte doktor Moro? I kakvi su to krici patnje koji odjekuju pustom plažom? Ovo su samo neke od nedoumica sa kojima se Pendrik nosi dok nastoji da pronikne u tajne kojima je okružen,strepeći za svoj život i pokušavajući da razume ljudsku prirodu i njenu surovost.

Karmila je gotsko kultno delo objavljeno 1872.godine. Jedna je od prvih priča o vampirima i kao takva inspiracija mnogim autorima horor žanra. Koliko godina je potrebno pre nego što se zlo zauvek uništi? Koliko je vremena potrebno pre nego što se i posumnja da se zlo nastavilo u vašem domu? Naizgled neobičan splet okolnosti dovešće život mlade dame Laure na samu ivicu tihe i neprimetne smrti, a događaji koji će se odigrati navešće je da mnogo godina kasnije ispripoveda svoju neobičnu priču, priču koja je mnogo starija od nje i koja se vekovima tajila. Čitajući roman Karmila čitaoci će se susresti sa postupcima počinjenim iz ljubavne strasti čiji će se odjek protezati kroz vreme, sa neobičnim snovima i noćnim morama junakinje, ali i sa otmenim balovima na kojima dobija svoj najprivlačniji i najzovodljiviji oblik.

„Otpočela je tiha seoba od stanice Aškale ka kasarni. Niti su oni videli Aškale, niti je ono primetilo njih. Zlatna riznica, u mrklom mraku, poput zarobljenika ustaničke vojske, jedva se kretala po snegu. U kaputima od kašmira, sa šalovima od mešavine svile i vune, Borselino šeširima i španskim beretkama, činilo se kao da je Evropa okupirala Aškale.”

U kritičnim godinama Drugog svetskog rata, bogati stanovnici Istanbula, kao i oni koji su živeli u Anadoliji, napustiše svoje domove, a porodični odnosi rasturiše se poput komada rubina na ogrlici Gospođe Salkim.
Grci, Jermeni, Jevreji, Turci, natovarivši na svoja leđa teško breme koje im je zadao porez na bogatstvo, sa železničke stanice Hajdar Paša bili su odvedeni u Aškale kako bi oplatili dug nepravedno nametnut.
Roman Dragulji Gospođe Salkin, čuvenog turskog autora Jilmaza Karakojunlua, detaljno opisuje zbivanja u turskim poslovnim krugovima za vreme rata, iščezavanju i nestajanju kao i ponovnom uspostavljanju novih zona ekonomije. Oslikava stanje u trgovačkim porodicama jevrejskog porekla, prikazujući promene vlasnika nad kapitalom, kao i kulturnim, društvenim i moralnim promenama koje su usledile. Ovaj roman ponekad ćete čitati obuzeti ljutnjom, a ponekad obuzeti tugom, istovremeno želeći da ugušite bol koju nosi ova knjiga.


Jilmaz Karakojunlu: Rođen je u Istanbulu 1936. godine. Detinjstvo i mladost proveo je u Sivereku. Završio je gimnaziju Zija Gokalp u Dijarbakiru. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka. Stekao je MBA diplomu na Džordžija univerzitetu u Americi. Doktorirao je u Istanbulu. Obavljao je razne dužnosti u privatnom i javnom sektoru. Na opštim izborima koji su održani 1995. i 1999, izabran je za narodnog poslanika Otadžbinske partije. Bio je državni ministar. Njegova literana dela, različitih žanrova, stekla su uvažavanje kako kod čitaoca tako i kod kritike. Njegov roman Dragulji gospođe Salkim dobio je nagradu Junus Nadi. Za romane Bol jeseni, koji opisuje događaje u Istanbulu koji su se zbili između 6-7 septembra 1955, i Veće tri Alije, koji je romansirao pokušaj atentata na Ataturka kao i silazak sa političke scene članova Udruženja za jedinstvo i napredak, dobio je nagradu Udruženja pisaca Turske. Prema njegovim romanima snimljeni su filmovi i televizijske serije. Film Dragulji gospođe Salkim, rađen prema istoimenom romanu bio je kandidat za 72. nagradu Oskara kao najbolji film van engleskog govornog područja. Na 36. festivalu Zlatna narandža, koji se održava u Antaliji, dobio je nagrade za najbolji film, najbolju muziku, najbolju mušku ulogu i scenario. Sva njegova dela koja je napisao dok je živeo u Urli, u Izmiru, objavila je izdavačka kuća Dogan Kitap.

Servantes, E.T.A Hofman, Edgar Alan Po, Čarls Dikens, Le Fanu, Ljermontov, Viki Kolins, Mark Tven, Ser Konan Dojl, Čehov, Česterton, Vilijam Le Ke.

Ovo je priča o dve žene, naizgled potpuno različite, gospođi Roseli, kojoj smrt kuca na vrata i Peli, kojoj su vrata tek otvorena. Ono što ih povezuje je turski jezik. Vodeći dijalog, obe će putovati kroz istoriju, prošlost, samospoznaju, nedokučive tajne života.

Radeći neobičan posao za gospođu Roselu, mlada devojka, Pelin, neće ostvariti samo finansijsku dobit, već će putovati ka svojoj suštini na jedan potpuno nesvakidašnji način, praveći društvo gospođi Roseli koja će poslednji put proći stazama svoje mladosti, punim ratnih strahota, ali i ljubavnih avantura, pomeranja granica..

Jedan zajednički i po mnogo čemu osoben protagonista povezuje sve u do tančine precizno komponovane pripovetke Ernesta Brame-ime tog junaka je Maks Karados.

U ovoj knjizi čitalac će imati jedinstvenu priliku da upozna jednog od najzanimljivijih literarnih kriminologa, koji uz puno pravo stoji rame uz rame sa Dojlovim Šerlokom Holmsom i Herkulom Poaroom, Agate Kristi. Osobenost Maksa Karadosa, samosvesnog detektiva iz hobija, leži u njegovom fizičkom nedostatku - naime, on je potpuno slep. Putujući praćen ritmom neizvesnosti, svojstvenom engleskim pripovedačima, čitalac će biti u prilici da sagleda na koji način će se izostanak čula vida transformisati u oblik nemerljive prednosti koju Karados ima nad onima koji "samo vide". Pripovetke o Maksu Karadosu možda i najbolje preporučuje Džordž Orvel rečima da su one, nakon onih Edgara Alana Poa, jedne od retkih detektivskih priča kojima se vredi iznova vraćati.

U ovoj zbirci priča, čitaoci će se sresti sa: duhovima i posednutim kućama, umirućim vojnicima iz građanskog rata, mračnim zverima i osetiće nevidljive sile zla i iskonski strah, zajedno sa Čuvarem mrtvaca.

Neke od priča-Put obasjan mesečinom, Pastir Haita, Oči pantera, Jedan od nestalih, Hladni pozdrav, Hapšenje, Carstvo nestvarnog, i druge

Zbirka horor priča.

Predmet ove knjige je jeza i užas u lepoj književnosti.

Pored predstavnika književnosti na tri velika jezika, ruskom, engleskom i francuskom, dolazi i jedna pripovetka na našem jeziku, Milovana Glišića. Priče Puškina, Momasana, Gogolja, Vajlda, Čehova, Turgenjeva, Poa, Svifta, Dojla..

U Rusiji je svaki pisac zaista bio strogo individualan, ali sve ih je objedinjavala jedna istrajna težnja - da razumeju, osete, naslute budućnost zemlje, sudbinu njenog naroda i njenu ulogu u svetu.

Cilj književnosti je da pomogne čoveku da razume sebe samog, da povrati njegovu veru u sebe i da razvije u njemu težnju ka istini, da se bori sa prostaklukom u ljudima, da ume da pronađe dobro u njima, da izaziva u njihovim dušama stid, bes, hrabrost, da učini sve da ljudi postanu plemeniti i snažni i da mogu da produhove svoj život svetim duhom lepote...

Knjiga Fantastične priče je zbirka pažljivo odabranih pripovedaka najboljih svetskih autora: Onore de balzak, F.M. Dostojevski, I.S. Turgenjev, Džek London, Artur mahen, H.DŽ. Vels, Robert Luis Stivenson....

Njegovo delo Napoleon - život i delo, predstavlja jedan panegerik o Napoleonu u kom je Mereškovski ostvario portret Napoleona na monografski način, navodeći veliki broj citata iz različitih izvora. Ova knjiga čitaocima daje priliku da sagledaju veličinu Napoleonovog genija iz drugačije perspektive.