ROMANI

U Peganovim pričama knjige nadilaze puku predmetnost i postaju oslonci, utočišta, tragovi vremena i mladosti. Nјihov miris meša se sa mirisom soli, sunca i starih snova, a čitanje postaje način da se uspori, da se ostane u trenutku koji klizi.

U ostvarenje te ideje ušao je sa jasnim saznanjem da Sava Vladislavić nije bio uopšte poznat našoj nauci. „Toliko nepoznat srpskoj istoriji da ga ni skup naših prvih naučnika nije rečju pomenuo u prvoj Srpskoj enciklopediji.“

U Pirueti prolog je uspavanka, surova, koja plaši. Nјena uloga se otkriva u zrelim godinama preko iskustava da je pravda uvek na strani snažnijeg. Kao u antičkim dramama ili starozavetnim pričama.

Célestin, a complex French adventuresome humanist, is raising his nine-year-old daughter after his beloved wife, the girl’s mother, died at childbirth. Their journey, which begins as an adventure, acquires a life-changing seriousness in Leningrad in 1980—the mission to free Olya Naratovna, a Russian-Tatar political poet, imprisoned by the Soviet authorities. Her beauty is enhanced by mental strength and depth of soul.

„Oduvek želim da zagrlim svet. Da se popnem na najviši vrh i čitavu Zemlјu obujmim rukama; stisnem je toliko snažno da se čuje pucketanje kore; da izazovem tektonske promene; da pokrenem lavinu jednim jedinim zagrlјajem.

„I have always wanted to embrace the entire world, climb the highest peak and hold the whole Earth in my arms, squeeze it so tight that you can hear the crackling of the Earth’s core. I want to cause tectonic changes.

The novel, Nikola Tesla, the Inspiration, consists of 62 stories that can be observed and which can exist independently. It is a kind of treasure trove of scientific, historical, literary, and travelogue data that can be used to learn a lot about the spirit of the times in which Tesla lived.

Kada sam želeo da dam ime svojoj knjizi, nisam se bez razloga i slučajno odlučio za ovaj pomalo arhaićan glagol – pripovedati. Ne bežeći od namere da moje pričanje pomalo zazvuči i starinski kao pripovedanje, ipak prevashodno sam mislio da ću tako najbolјe objasniti kakav sadržaj moji tekstovi nose.

Nikad nisam saznao ko je devojka sa violinom, štaviše, slutim, a ponekada mislim da sam i siguran kako to nije saznao ni on. Sa ove vremenske distance, barem za sada, moj utisak je ostao nepromenjen kao i u vreme nastajanja priče; ne znam sa sigurnošću koliko je bila stvarna, koliko su opilјivo i postojano održivi i sami navodi o njoj.

U svakoj izreci leže istorija, filozofska promišlјanja, humor, ironija i nadasve lјudska iskustva koja i danas zvuče aktuelno. Ova knjiga, građena kao bogat i izuzetno pregledan rečnik, vodi nas kroz veličanstvenu riznicu latinske kulture: od prvog do poslednjeg slova abecede. Na jednom mestu sakuplјeno je čak 3526 citata, sažetih mudrosti rimskih filozofa, oštroumnih opaski pesnika i večnih istina koje su svoje autore nadživele.

Iz te bizarne početne postavke razvija se priča o fetišizmu, lјubavi, zavisnosti i lјudskoj ranjivosti. Perec se zalјublјuje u petnaestogodilјnju devojku: nemirnu, ambicioznu, okrenutu Parizu, slikarstvu i bekstvu, dok istovremeno živi raspršeno, telesno i nemilosrdno. Gospodin Perec je uz nju. Vuče ga kroz gradove i krevete drugih muškaraca.

Na samom početku, autorka nam zadaje težak udarac rečenicom glavne junakinje Sofije: Najsrećniji dan u mom životu nije bio onaj kada sam se udala, niti dani kad su se rodila moja deca, nego onaj kada je umro moj otac. Taj početak nije samo šokantan nego je i obrazac čitavog romana i sugeriše nemogućnost da se prošlost ućutka, pa čak i onda kada se njen izvor ugasi.

Opijeni idejama, ali i alkoholom, Kruduovi likovi sudaraće se sa stvarnošću kakvu nisu sami stvorili, već su rezultat režimskih zahteva i scenografije privida ispravnosti. Ni umetnost u takvom okruženju nije slobodna, ona se davi u okovima podobnosti, a ona organska nestaje u plamenu načinjenom samom rukom autora.

Autorka polazi od fragmenata, fiktivnog lika u romanu koji čita, nekolicine sačuvanih pisama, beležaka, usputnih napomena i iz njih rekonstruiše život stvarne žene, koja je godine provela u logoru. Od tih okrajaka i mrvica nastaje priča o ženi čije postojanje polako prerasta u opsesiju, o pokušaju da se razume neko koga je svet davno zaboravio.

„Najbolјi glumac na svetu“, kako ga je opisao čuveni Rade Šerbedžija, iskreno i uverlјivo priča o svojim korenima, o kolegama, prijatelјima, književnicima, o pozorištu, filmu, druženjima, kafani, o politici…

Pisana u dobroj tradiciji istorijskih biografija, moderno i u kombinaciji hronološkog i fenomenološkog pristupa, ova Stepinčeva biografija obrađuje sve najvažnije nedoumice i otvorena pitanja vezana za kardinalov život i rad.

„Simo Božić“ je delo sa jasnoćom izlaganja, sa veštim opisima pejzaža i duševnih stanja junaka, sa čvrstim kompozicionim sklopom i znalački vođenom fabulom. Može se čitati i u jednom dahu. Donosi nam svoj zasebni svet i stoga je autentičan. Ispunjava sve standarde romanesknog žanra iako se tekst može deliti i na manje pripovedne celine. Dakle, preporučujem ga za čitanje.

Duboka, potresna i uzbudljiva priča iz kasnog srednjeg veka, koju je autor, kombinujući imaginaciju i metaprozni postupak, lično iskustvo i istorijske fakte, poigravajući se sa konvencijama žanra, svojom književnom arheologijom „iskopao” iz ruševina Vrdničke kule na Fruškoj gori.

Novom romanu i autorovom proznom opusu zajednički su neobični, upečatljivi likovi. Lista čudaka, neka vrsta galerije poniženih i uvređenih jedne epohe o kojoj se nedovoljno misli u nas. Lista simpatičnih, blesavih i nadahnutih, provokativnih ludaka kojima je naseljeno nekadašnje tužno prebivalište nesuđenog kralja Srbije.

Ovo je neverovatna priča o Nepobedivom princu i njegovim podvizima. Istina o toj avanturi sačuvana je samo u delovima i samo je nekolicina verodostojnih svedoka uspela da ostavi zapise iz prve ruke. Ti zapisi su dragoceni. Zato se sačuvala misterija, stvarala se i nadograđivala legenda, a kada legenda prevazilazi stvarnost, nastaje mit.

U novom romanu Nataše Smirnov „Kroz prozor“ pratimo Katarinu, ženu koja se suočava sa zrelom ljubavlju, bolnom prošlošću i sputanim osećanjima koja nikada neće biti ovaploćena. Transponujući nas kroz različite vremenske linije jednog odnosa, kroz prozorsko okno, taman toliko da vidimo iste prepreke različitog scenarija, autorka vodi Katarinu ka konačnom oproštaju i praštanju.

Ognjenka gori dok hoda kroz uspavano selo u hladnoj, decembarskoj noći, žureći u susret snegu. Obučena samo u belu spavaćicu, crvene gumene čizme i debeli, vuneni kaput, poći će dobro utabanim stazama sećanja i kako to po noći biva, kada je granica između realnog i nadrealnog zamagljena, uspeće da, u tri dana, oživi i proživi svoja tri života – devojčice, žene i starice.

Ovde nije teško prepoznati rukopis: da, to jeste Dubravka Rebić iz prethodna dva romana. Ali su sklonost ka dekonstrukciji patologije porodičnih odnosa i patologije jedne odavno nestale države ovog puta ostale u blistavoj senci nezaboravne melahnolije jezika do kraja sraslog s autorkinim tematskim opsesijama. I zato će ova knjiga ostati. I to je jedino važno. – Srđan Srdić

Pored svih dosadašnjih romana Srđana Marjanovića, ovaj posebno treba pročitati. Mnogo je razloga za to i ostavljam čitaocu da ih sam otkrije. Neće se pokajati! ZAJEDNO je velika i snažna priča o nama koje su silom razdvojili i koji više nisu zajedno, jer su ih na to naterali loši ljudi. Srđan je to sjajno upakovao. Originalno. Priča je, poput njegovih pesama, sentimentalna i emotivna… Kroz ZAJEDNO se provlače i strah i predrasude, mržnja (ona međunacionalna, mnogo ružna) i ljubav koja nedostaje njegovim junacima. Ne erotska, već ona ljudska, bespolna. Zapravo za tu ljubav, među nama sa Balkana, Marjanović se uporno bori više od 50 godina svojom muzikom. Njegov „arsenal naoružanja” u tom ratu, koji vodi i u ovoj knjizi su dobrota, osmeh i emocije. U njegovo ime u ovoj priči „ratuje” Miki Popović, glavni junak i Marjanovićev alter ego.

Prošla su dva i po veka od kada je Ruđer Bošković objavio svoje monumentalno delo Teorija prirodne filozofije svedena na jedan jedini zakon sila koje postoje u prirodi. Teorija je imala veliki uticaj na Boškovićeve savremenike, naučnike XVIII veka, a imala je mnoge sledbenike u XIX i na početku XX veka. Izučavala se u mnogim obrazovnim ustanovama širom sveta. Bila je prisutna u mnogim udžbenicima, knjigama, enciklopedijama…

Roman Vasilja Mahnoa „Večiti kalendar” je svojevrsna ukrajinska letopisna hronika, široka porodična saga u kojoj se prepliću, prožimaju, koegzistiraju i suprotstavljaju priče nekoliko ukrajinskih porodica od XVII veka do danas. Ovo je zemlja kroz koju prolaze narodi i pokolenja, ratovi i razne nevolje.

„Švabica“ je jedna od najpotresnijih i najintimnijih pripovedaka Laze K. Lazarevića, utemeljivača srpske psihološke proze. Iako je pripovetka nastala u vreme piščevog boravka u Berlinu, i jako nosi autobiografske nagoveštaje, Lazarević je nije objavio za života. Prvi put je ugledala svetlost dana 1898. godine, sedam godina nakon njegove smrti.

Ćuprija na reci Kolorado je istinita priča i velikoj ljubavi koja bi trajala čitavu večnost da ih smrt nije rastavila.

Umesto tugovanja, nastavljena je slava životu.

Priča o svim iskušenjima i nedaćima kroz koje su zajedno prolazili.

Borbi za goli život i kad je nestajala poslednja nada.

Svaka rečenica će probuditi vaše emocije i navesti na razmišljanje o prolaznosti života.

Reka je simbol večnosti, a mostovi mogu povezati vidljive i nevidljive svetove.

Čitajući ovaj roman shvatićete da je život san, a smrt buđenje.

Kad uronite u ovo autentično štivo možda i vi pronađete vaš most ili vam se ukaže neka nova ćuprija. Nataša Minić

Svojevrsni pitoreskni basnogram, sa vibrantnim elementima dekonstruisane pastorale, svojstven piščevim (neo)avangardnim i kolažnim rešenjima, ovaj put pre svega po pitanju literature, nalazi se pred čitaocem knjige Dekamoron Popa D. Đurđeva. Kao i vizuelna, mozaična ili rebus-poezija u knjigama Poezija koja se gleda, Slik kovnica ili Deponija, ni knjiga Dekamoron ne odustaje od lirskog takta svakovrsne kontrafaktualnosti i to kroz način na koji pisac stupa u dijalog sa morfologijom basne.

By diving into the deep blue, Rado Antolović clearly outlines all the events and people who have the ability to shine even in the darkest depths of the ocean.